Rasejanje u političkom zapećku matice (2): Gradonačelnik u Žikinoj šarenici
Kada je reč o uticaju pripadnika srpske dijaspore na politiku državama u kojima žive, praksa je različita, kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid). U osvrtu na izjavu šefa diplomatije Ivice Dačića da bi Srbi trebalo više da budu uključeni u politički život zemalja u kojima žive, objašnjava da taj broj nikada neće biti toliko veliki da bi mogao da bude nekakav tas na vagi za donošenje važnih odluka u tim državama.
- To je različito od zemlje do zemlje, odnosno od toga koliko i kako uspevaju da pridobiju glasove naše dijaspore i kakvi su rezultati izbora. Retko se dešava kao sada u Hrvatskoj da su osvojena srpska mesta u Saboru jako važna - kaže Klačar.
Ističe i da srpski glasovi postaju sve snažniji faktor u Austriji.
- Videli smo da gradonačelnik Beča dolazi u emisiju Žikina šarenica radi obraćanja Srbima , jer to može da mu donese dobar izborni rezultat. U SAD-u, koliko god da je naših ljudi, postoje dve stranke i tamo glasače ne pridobijaju kao članove nacionalnih zajednica, već interesnih grupa u kojima američki Srbi treba da se pronađu. Zato bi u Americi od nesumnjive koristi bile grupe za pritisak koje ne mogu strateški da promene neku američku odluku, ali uz njihovu pomoć može da se provuče neki srpski interes - pojašnjava Klačar.
Dodaje da su na severnoameričkom kontinentu neki uticajni Srbi koji su ušli u politiku integrisani u tamošnji sistem i osećaju se Amerikancima, pa se ne može očekivati da će srpska stvar da im bude primat.
- Ako gledamo uticaj dijaspore u matici, vidimo da tu ima različitih mišljenja. Od onih najekstremnijih - zašto bi neko birao srpsku vlast ako ne živi u domovini - do zalaganja da se dijaspora više uključi u izbore - ukazuje Klačar, podsećajući i da je pre više od decenije srpskoj dijaspori konačno data mogućnost da glasa u konzulatima Srbije širom sveta, ali da i malo tih glasova stiže u zemlju, pa je uticaj rasejanja zanemarljiv.
Kada je reč o ulasku u parlament matice, ovaj analitičar je mišljenja da su naši ljudi skrajnuti i da nikada nije bilo strateškog razmišljanja kako da budu uključeni.
- Godinama se priča kako je četiri ili pet miliona naših građana rasuto po svetu, a još nema pravog načina kako da se uključe ne samo u politiku, već i u sveukupni život domovine. Naša dijaspora jeste velika, ali i rasuta po kontinentima i različita, jer su iz drugačijih razloga ljudi odlazili posle Drugog svetskog rata, pa krajem 60-ih prošlog veka, pa u novom talasu 90-ih. To je već i treća generacija unuka, a oni koji su van Srbije rođeni manje su i zainteresovani za život u njoj. Tako se sve svelo na doznake koje šalju rođacima, a država nikako da razmisli kako da ih sve okupi pod istu platformu - zaključio je Klačar.
Elektronsko pismo na dugom štapu
- Koliko matica ne vodi računa o dijaspori, dovoljan dokaz je činjenica da još uvek nije zaživelo ni glasanje putem elektronskog pisma. Važno je uvesti taj način glasanja, jer ovako ljudi u inostranstvu moraju da pređu nekad i stotine kilometara do konzulata da bi dali glas. To nije samo u interesu dijaspore, već i građana Srbije koji bi sigurno uzeli veće učešće na izborima ako bi mogli da glasaju iz kućne fotelje, pa bi i procenat izlaznosti bio mnogo veći - pojašnjava izvršni direktor Cesida.
