Urušavanje duha starog Beograda (2): A u Skadarliji - striptiz!
Nema još ni dva meseca kako je otvoren striptiz klub u Skadarliji, nekada umetničkoj četvrti i duhovnoj oazi Beograda, a vlasnici se hvale kako im ne manjka ni gostiju, ni zarade.
Striptiz u metropoli, zašto da ne! Ali da li baš u Skadarliji, u staroj ambijentalnoj celini pod zaštitom države i nadomak kuće Đure Jakšića?
Kakva namena, takav i izgled. Noćni klub Romansa u potpunosti odudara od neposrednog komšiluka, kafana sa otvorenim baštama i raspevanim starogradskim muzikantima.
Zatvoren i zatamnjen prostor u delu stare pivare na dnu Skadarske ulice ima prigušeno crveno svetlo na ulazu, a dobronamernom prolazniku ostaje da se nada da "crveni fenjeri" neće osvanuti i na skadarlijskoj kaldrmi sa noćnim "prodavačicama ljubavi".
Od Ciganmale do srpskog Monmarta
Hroničari su zabeležili da je do 1825. kvart koji se danas naziva Skadarlijom bila poljana sa rupčagama kroz koju je tekao Bibijin potok. Posle Hatišerifa iz 1830. naseljavali su ga Cigani, jer drugog prostora za njih nije bilo. Otud naselje sa mnogo straćara dobija naziv Ciganmala ili Cigansko sokače. Tek kada je izvršeno imenovanje ulica 1872, glavna uličica kroz sokak postaje Skadarska, pa po njoj oživljava naziv Skadarlija.
Mladić iz kluba nam prilazi i ljubazno odgovara da ne vidi ništa čudno što su se go-go igračice ugnezdile baš ovde.
- Treba ići u korak s vremenom - lakonski konstatuje.
Taj tranzicioni duh doneo je šarolikost Skadarliji u koju i dalje hrle stranci, uvereni da će ih na ovom nevelikom prostoru što se proteže između Francuske i Dušanove ulice, zapljusnuti mirisi ćevapa iz starih srpskih kafana, razgaliti starogradski orkestri i oplemeniti izložene slike i nadahnuti recitatori. Pitanje je vremena koliko će ih to samozavaravanje držati, s obzirom da je slavna Skadarlija sada četvrt šarolikosti, bez reda i sa sve manje autentičnosti.
Kad su pisci "potkradali" običan svet
Za stolovima skadarlijskih kafana umeli su da osvanu Zmaj, Glišić, Matavulj, Domanović, Vojislav Ilić, Vinaver... ali i veliki hrvatski pisci i pesnici Matoš i Tin Ujević. Veruje se da je u Skadarliji nastala drama Đure Jakšića "Stanoje Glavaš" i njegova pesma "Padajte braćo!" Ispijajući rakiju, Stevan Sremac je beležio fraze, izraze i čitave dijaloge običnog sveta, koristeći ih kasnije u svojim delima, dok je Nušić dobru ideju plaćao hranom i pićem, sve dok se ne padne pod sto.
Danas je četvrt skupa za odumirući srednji stalež, pa tek u letnjim večerima Beograđani se usude da prošetaju Skadarskom. Samo onako, bez svraćanja u skupe skadarlijske kafane.
Preko puta Dva bela goluba nalazi se moderni kafić Familija, a posle njega i Kazablanka kojeg su vlasnici potpisali kao "beogradski pab". Sledi restoran italijanske kuhinje Campa de fiori, uz obaveznu naznaku da u njemu služe - testeninu!
Mesto u Skadarliji našlo se i za hostel, a čuvena Dva jelena iz 1832. ispisana su na latinici, kao i Šešir moj koji je, za svaki slučaj, strance obavestio o svom imenu i na engleskom - My hat.
Skadarlija, taj srpski Monmart u kojem su umeli da osvanu pisci, glumci, muzikanti, intelektualci ali i probisveti, izašla je iz Drugog svetskog rata neoštećena, ali se njeni poštovaoci pitaju da li će preživeti surovo tržišno vreme 21. veka.
