Urušavanje duha starog Beograda (1): Opelo za srpske kafane
Poslednjeg dana jula leta Gospodnjeg 2015. "upokojila" se čuvena kafana Orač. Umesto nje, na mestu kraj stare lipe a nedaleko od Kalenić pijace "vaskrsnula" je još jedna Idea, maloprodajna trgovina iz lanca hrvatskog tajkuna Ivice Todorića. Ovo tranziciono rasrbljavanje svega što je nekada činilo duh Beograda i potvrđivalo druželjubivost ovdašnjeg čoveka, prošlo je bez medijskog škrgutanja i protesta. Tek poneki Čuburac iskazao je na društvenim mrežama ogorčenje što je još jedan simbol boemskog života otišao u nepovrat, a peticiju protesta nekadašnjih gostiju ne uzimaju za ozbiljno ni sami potpisnici. Idea je već tu, rashlađuje nas svojih hladnim enterijerom i punim rafovima.
Zakupac Orača godinama unazad bio je Dragoslav Okilj, čovek koji je više od 40 godina proveo u ugostiteljstvu, pune dve decenije bio je upravnik Dva jelena u Skadarliji, a jedno vreme i direktor Tri grozda. Okilj kaže da je Orač dobro radio i razvejava naše sumnje da je od ove legendarne kafane digao ruke, s obzirom na to da već uspešno drži u zakup Kalenić, a da je do vlasništva nad kafanom Večiti mladoženja na Crvenom krstu došao uz pomoć kredita u švajcarcima!
Uteha u "?"
Malo se zna da je knez Miloš bio vlasnik kafane "?", iako je kuću u kojoj je osvanula kafana podigao jedan od glavnih organizatora Prvog srpskog ustanka Naum Ičko. Prvobitno nazvana Kod Saborne crkve, zbog blizine hrama, ona će ostati "?" sve do današnjih dana jer su crkvene vlasti smatrali da je ime uvredljivo, pa je tadašnji vlasnik kao svojevrstan protest umesto imena ostavio samo znak pitanja.
"Oni koji ne nađu utehu kod nas, pređu kod vas", priznao je konobarima jedan sveštenik.
Jedan od poslednjih Mohikanaca među ugostiteljima jednostavno nije mogao da se izbori sa tajkunom koji se namerio na atraktivnu lokaciju u Makenzijevoj. Nakon što je nekada najveće ugostiteljsko preduzeće u bivšoj Jugoslaviji Tri grozda (sedamdesetih godina 62 objekta i 1.300 zaposlenih) otišlo u stečaj, izvesna firma iz Londona Pasel limit 2013. kupila je restorane Dva jelena, Trandafilović, Pod lipom i Orač, sve objekte ugostiteljskog giganta u najužem centru Beograda.
Tim novim vlasnicima Okilj je za zakup Orača plaćao 4.000 evra, dok je Idea ponudila 3.000 više i tu ništa nije mogao entuzijazam bivšeg upravnika Dva jelena.
- Naravno da teško doživljavam to što polako nestaju srpske kafane. Uspeo sam da spasem Kalenić i Mladoženju, pa sam tu ogorčenost na neki način primirio. Rekao sam i mojim potomcima da i kada mene ne bude bilo, nastave po starom i da ne diraju ni jelovnike u kojima ima više od 30 vrsta tradicionalnih kuvanih jela - priča nam Okilj, jedan od poslednjih Mohikanaca na braniku tradicionalne srpske kafane.
Okiljeva ljubav prema tradicionalnoj kafani lako je objašnjiva, jer srpske kafane nisu tek bučni prostori kojem redovni posetioci nazivaju "životnim univerzitetima", podižući tako i svoj obrazovni kredibilitet. U njima se pre savremenih informacionih tehnologija saznavalo sve što se treba znati o dešavanjima u gradu, državi i svetu. Tu su se sklapali poslovi, ali i ugovarali brakovi. Tu su nastajale pesme, osmišljavali se romani i pravili mizansceni, komponovale večne starogradske pesme, zaljubljivalo i odljubljivalo, sastavljale vlade i osmišljavale strategije rušenja političkih protivnika.
Lamentiranje nad srpskim kafanama nije novina savremenih hroničara kod kojih je gotovo pod obavezno zastupljeno ono čuveno "pre je bilo bolje". Između dva svetska rata slavni Branislav Nušić pisao je svojevrsnu apologezu u čast srpskih kafana. Žalio je Ben Akiba što stare nestaju, a nove - pazite sad (!) - pomodarskih naziva niču.
Pročitajte još:
* Da li će potpuno nestati stare beogradske kafane?
"Tu skoro čitao sam jedan oglas u novinama. Neka kafana, u jednom predgrađu Beograda, koja se ponosno nazvala Novi vek, objavljuje da je 'moderno preuređena' i da, sem odličnog pića i tačne posluge, svako veče u njoj "koncertira" džaz-band i izvodi se dansing. Novi vek, odista novi vek! Bolje ime nije mogla poneti ova kafana u predgrađu, pa da obeleži period preloma koji naše doba preživljuje. Dok su mondenski etablismani sa egzotičnim imenima Ekscelsior, Palas, Luksor i Splendid suzbili iz centra naše prestonice naše stare kafanice kod Žmurka, Mecovalije i Dardanela, mi smo se, stari Beograđani, mirili onim što novi život i novo doba mora sobom doneti. Brisali su se tragovi jedan po jedan; rušila se jedna po jedna kafana u kojoj smo mladost proveli, a često možda i mladost sahranili i mi smo pobožno skidali kapu i šaptali rezignirano za pokojnikom kojega su kraj nas proneli: "Bog da joj dušu prosti!"
Hvala Sulejmanu
Autor knjige "Mehane i kafane starog Beograda" dr Vidoje Golubović navodi da je nakon što je Beograd predat sultanu Sulejmanu Veličanstvenom 28. avgusta 1521, već naredne godine otvorena prva poznata kafana u Srbiji. Bila je negde na Dorćolu u Beogradu, mada nema pouzdanih pisanih tragova o tome gde se tačno nalazila. Tako je na teritoriji današnje Srbije nastalo prvo u Evropi uređeno stecište za ljude koji bi da divane i piju kavu, pa hroničari beleže da je čitav vek pre Londona, Marselja i Beča Srbija imala kafanu i to zahvaljujući Turcima Osmanlijama.
Kafana, dakle, nije srpski izum, niti se zna ko je se prvi dosetio, ali je u Srbiji ona doživela prvu transformciju i prepoznatljivost. Ne samo po kockastim stolnnjacima, limenim pepeljarama i služenjem kafe uz ratluk i sodu, već i po društvenom značaju koji je taj omeđeni zajednički prostor za sve namernike imao.
Ako je tako razmišljao Nušić pre skoro jednog veka, ne čudi što se pre nekoliko godina pola umetničkog i intelektualnog Beograda usprotivilo prodaji najstarije srpske kafane. Ispostaviće se da je Znak pitanja, sazidana još 1823, jedina koju je srpska javnost uspela da zaštiti od privatizacije i gotovo sigurnog rušenja kako bi u najužem centru grada, u Ulici kralja Petra, novcem sumnjivog porekla najverovatnije bio izgrađen šta drugo - do neki novi biznis centar u staklu i betonu. Opasnost još nije sasvim prošla, ali status spomenika kulture koji ima "?", za sada uspeva da na pristojnoj udaljenosti drži zainteresovane tajkune.
