Propast poljoprivrede (4): Kupusom hranim ovce
Poljoprivrednici Pomoravlja nezadovoljni su otkupnim cenama gotovo svih proizvoda. Najjeftiniji je kupus, koji je na paraćinskoj pijaci 10 dinara, dok se "na veliko" otkupljuje za 3 do 5 dinara po kilogramu. Šargarepu na veliko plaćaju 25 dinara po kilogramu, što je za pet dinara ispod cene koja bi poljoprivrednicima omogućila da budu na nuli. Ona je ove godine i podbacila za dva vagona po hektaru.
Ivan Vlajić iz Striže kod Paraćina ima ukupno sedam vagona kupusa. On kaže da po ovoj ceni neće da ga prodaje, jer je uložio 1.700 evra, a kada bi prodao sav rod ne bi mogao da uzme ni 1.000 evra.
- U minusu sam sto odsto. Lagerovaćemo ga, pa šta bude na proleće. Lako može da se dogodi da ode na đubrište. Bilo je godina i kada sam njivu sa celim prinosom kupusa frezirao, jer je cena bila mala, a njivu sam uzeo pod zakup i morao sam da je oslobodim - priča za "Vesti" Ivan Vlajić iz Striže kod Paraćina, koji sa suprugom Marinom, ocem Miodragom i sestrom Gordanom obrađuje 15 hektara, od čega je najviše pod šargarepom i kupusom.
Ljubica Vlajić, vlasnik poljoprivrednog domaćinstva u istom selu, ubrala je tri vagona šargarepe i dva vagona kupusa. Kupus svakog dana prodaje na pijaci po ceni od 10 dinara po kilogramu. Dnevno može da proda najviše 50 kilograma, što je zanemarljiva količina u odnosu na prinos.
- Kupus nisam posekla iz njive. Napravićemo salatu od njega kada se preore. Kada je ovako niska cena, uvek smo u dilemi da li da ga sečemo i skladištimo, pa da ga na proleće prodamo po većoj ceni, ili da ga ostavimo na njivi. Jer, ako propadne u skladištu, imamo dodatni trošak, moramo da plaćamo radnike da ga iznesu na deponiju - kaže Ljubica.
Seljaci jedino rešenje vide u izvozu. Tako je 2009. godine neko otkupljivao kupus za rusko tržište. On je na veliko po kilogramu plaćao 4 do 8 dinara više nego što je koštao na domaćem tržištu.
Čuvaći kuće dijasporeDragan Stanojević iz Jasenova kod Despotovca kaže da pokajao što je ostao na poljoprivredi, umesto da sa suprugom Suzanom ode u Vintetur u Švajcarskoj, gde su njegovi tast Milan i tašta Milostiva. On obrađuje 30 hektara i čuva tri kuće zemljaka koji su na privremenom radu u Francuskoj. |
- Ove zime ću kupusom hraniti ovce. Doduše, to će im biti samo salata. Ali, neću da ga prodajem po ovoj ceni, a moram da ga posečem da bih mogao da poorem njivu. Litar nafte je 150 dinara, zakup tezge 2.400, a kvota 100 dinara. Kada se tome doda gorivo potrošeno do pijace, gubitak je teško i izračunati - jada se Momčilo Savić iz Striže.
Ništa bolje nije bilo ni kada su se prodavali pšenica i kukuruz. Otkupna cena pšenice bila je 16, a prošlogodišnja 27 dinara po kilogramu. To znači da su poljoprivrednici mogli da dobiju oko 64.000 dinara po kilogramu, dok su lane imali oko 100.000 dinara. Otkupna cena suncokreta bila je 24 dinara, a prošlogodišnja 55 dinara. Gubitak po kilogramu iznosio je 95.000 dinara. Kukuruz se plaćao osam dinara po kilogramu, dok je prošle godine bio 26 dinara, što znači da su poljoprivrednici po hektaru gubili 95.000 dinara.
- U Mađarskoj je zagarantovana cena kilograma suncokreta 44 dinara, a kod nas 24 dinara. Onda ćemo da se organizujemo i počnemo da izvozimo, a ne da suncokret prodajemo uljarama, koje izvoze našu muku i zarađuju na njoj. Mi hoćemo da radimo, ali nećemo moći da kupimo repromaterijal, jer smo već zaduženi i to u evrima. Nećemo moći ni da se razdužimo, pa ćemo morati da dodamo svoj novac. Ne znam odakle, jer već svi imamo kredite - naveo je Slaviša Brandušanović iz Beljajke kod Despotovca, koji je na 70 hektara posadio suncokret, kukuruz i pšenicu.
Dragoslav Tomić iz Isakova kod Ćuprije kaže je da je svoj deo najpre uzela suša, a potom nerealne cene.
- Još nisam tačno izračunao, ali mislim da ću dugovati oko 2.000 evra. Kada tome dodam koliko me koštaju popravke mašina i školarina za dva deteta, ostaje mi samo da odem na most i da prosim. To je bolje nego da radim nešto uzaludno!
