Propast poljoprivrede (2): Nakupcu meso, seljaku koža

U planinskim selima na jugu Srbije ljudi žive od prodaje drveta, poljoprivrede, stočarstva, prodaje pečuraka, šipuraka i ostalih šumskih plodova, a prepušeni su na milost i nemilost nakupaca koji dolaze iz Vranja, Niša, Kruševca, Čačka. Ništa bolje nije i sa onim koji u nizini, pored Morave, prodaju povrće. Ima i Albanaca koji rade zajedno sa nakupcima Srbima i Romima jer je posao još unosniji.

Otkup teladi u Vlasu

 

Koga god da pitate svako će vam sa nostalgijom pričati o nekadašnjim zadrugama gde se znala cena otkupa unapred, isplata bila na vreme, a nije bilo ni inflacije, pa su novci mogli da se sačuvaju u slamaricama i ulože gde treba. Iako nema mnogo stoke u Poljanici, ono što je za prodaju ide u ruke nakupcima koji svakog četvrtka kada je pijačan dan, ali i preko nedelje, vršljaju po selima ucenjujući ljude cenom za telad, bikove, krave.

- Sve se zna, ko šta ima, nakupci tačno znaju u kojoj kući se otelila krava. Uglavnom seljaci prodaju stoku da namire dugove u prodavnicama ili dugove državi. To znaju nakupci i cena ide naniže. Po kućama ide grupa ljudi, otkupljuje, zna gde da dođe i kada, zovu ih matrapazi, a teraju stoku traktorima odmah za Bujanovac i Preševo. Kupci su Albanci koji plaćaju punu tržišnu cenu. Po selima se telad ili bikovi otkupljuju od oka, nema merenja, procenjuje se po iskustvu. Tele se otkupljuje u proseku od 150 do 200 evra. Na pijaci je isto, samo tehnika otkupa malo drugačija, ide 2,5 evra za žensko tele, a dva evra za muško po kilogramu. To je mizerno, ali nema kome drugom da se proda. Ucenjuju, dođu više njih, dogovore se svi da nude istu cenu. Nakupci su uglavnom vranjski Romi, malo je Leskovčana. Uglavnom ide prodaja u nizu: Romi Leskovačanima, a oni dalje u svoj kraj ili prema Preševu. Ljudi su primorani da prodaju, mnoga deca onih koji prodaju nisu probala teleće i juneće meso, jer se kupuje brašno i ulje. Dešava se ako neko zapne i ne daje tele ili bika po ceni nakupaca da vrati stoku kući, a kada dođe na sledeći pijac nakupci ga ignorišu i namerno ne žele da kupe od njega - priča seljak Mita N. Kaže, kad država sve radi tajno, što on da priča pod imenom i prezimenom.

Nakupci drže sve u Poljanici, od prodaje drveta i ćumura, preko stoke, pa do sira, semenki iz bundeva, oraha, šipuraka, naročito sušenih vrganja kojih u ovom kraju ima mnogo.

- Nema otkupne stanice, donosi se na pijacu, ljudi nakupe nekoliko džakova sušenog vrganja čija je cena poslednji put bila oko 20 evra po kilogramu. A, takve pečurke ide iz ruke u ruku i kad dođu na zapadno tržište cena je 100 i više evra po kilogramu. Semenke idu 1,8 evro po kilogramu, šipurak 0,25 evra ako se prodaje na veliko, na otkup je oko 0,35 evra. Sir je dva evra kilogram, mleko kozje i kravlje otkupljuju privatne mlekare po bagatelnim cenama. Ljudi se spušataju sa planina sa kofama mleka na regionalne puteve i nema pogađanja, inače ode kamion put Vranja.

Sledeći nastavak - Propast poljoprivrede (3): Ko nema silos, može da crkne