Propast poljoprivrede (1): Srpski seljak na Divljem zapadu

Trebalo bi sačuvati jedan par seljaka, dok još postoje - zapisao je jedan filozof, a jedan srpski seljak od muke se obratio medijima. "Pozivam sve gladne Novosađane i sindikate u gradskim preduzećima, koja radnicima ne isplaćuju plate ili su male, da se organizuju i dođu na moje njive da besplatno seku kupus i nose ga kućama", rekao je seljak iz Futoga Rajko Gligorić.

Ratari jesenas blokirali regionalne puteve

Na njegovim njivama rodilo je 40 tona kupusa, nakupci mu nude dva do tri dinara po kilogramu, da bi ga u gradovima prodavali za 15 do 30 dinara. Kako god okrene, srpski paor zaradi - minus. Tako je na lancu kukuruza u oktobru stekao minus od 22.817 dinara. Seljaku u Srbiji je nekada trebalo 25 tona pšenice da kupi traktor, danas mu treba duplo više. Rupa u koju ratar najčešće upada je prerađivačka industrija - šećerane, uljare, mlekare... koje ga finansiraju i kroje mu kapu.

U septembru su u Srbiji nagraisali proizvođači suncokreta. Iako su cene sirovine drastično pale, cena ulja od suncokreta u prodavnicama nije, pa prerađivači

ostvaruju profit koji je veći od prošlogodišnjeg, a seljaci su ostali - u gubitku. Uljare su otkupljivale po 26 dinara suncokret, čak 20 odsto niže od najniže cene u regionu. Ratari su krenuli traktorima za Beograd, ali ih je policija zaustavila. Predsednik Udruženja Paori Crepaje, Miroslav Grubanov, za "Vesti" kaže da su cene ratarskih proizvoda ove godine katastrofalne.

- Dala nam država ove godine subvencije od 55 evra po hektaru, dok evropski seljak dobija od 350 do 800 evra, a marže na repromaterijal ovde idu od 30 do 70 odsto. Država se drži one izreke "što teta donela, zadnjica ponela". E to su državne subvencije, daju ti malo, a otmu duplo više. Tu niko ne može da opstane osim nas majmuna. Ko se ovde brine za narod? Fabrike zatvorili, sad hoće da dotuku i seljake. Ošišali nas prerađivači ove godine, to nije slobodno tržište, to je Divlji zapad. Zašto postoji država? Da samo pet posto ljudi živi dobro, a ostali da crknu? Je l znate vi u gradu šta jedete? Meso koje je zamrznuo još Pinoče - ogorčen je Grubanov.

Ni proizvođači pšenice nisu bolje prošli u avgustu. Cena otkupa po kilogramu bila je 16 dinara, a cena proizvodnje - četiri dinara skuplja. Jan Husarik, predsednik Asocijacije Banatski paori, rekao je da ratari plaćaju 150 dinara litar nafte, iako je subvencionisana cena 100 dinara, pa im posle država vraća 50 dinara!

- Nije normalno da jedan kilogram žita košta prilikom otkupa 16 dinara, a da se jedna kifla prodaje za 25 dinara - istakao je Husarik. Ratari su tom
prilikom ispred vlade doneli kuvano žito i sveću i napravili daću za srpsku poljoprivredu.

I dok svi upiru prstom u cene hrane i optužuju je da je glavni generator inflacije, iz Asocijacije poljoprivrednika su poručili da za visoke cene hrane nisu odgovorni poljoprivredni proizvođači, nego trgovci i prerađivači. "Ako je 120 dinara kilogram žive vage svinja, a 380 dinara kilogram svinjskog mesa u prodavnici, morate se zapitati ko je uzeo te pare".

Dok država Srbija prepušta svog paora tržišnim cenama, evropski seljak je zaštićen velikim državnim subvencijama, jer se zna ko izlazi kao poraženi u uslovima slobodnog tržišta. Poljoprivredne subvencija u Evropskoj uniji iznose skoro polovinu

njenog budžeta, ili oko 53 milijarde evra godišnje. Od te sume čak 70 odsto namenjeno je za direktno plaćanje farmerima (po hektaru površine, broju grla stoke, litru mleka). Te subvencije i te kako utiču na cene poljoprivrednih proizvoda, tako da je priča o slobodnom tržištu samo šarena laža koja se godinama prodaje odrpanom srpskom seljaku. Jer kad subvencionisani proizvodi razvijenih zemalja dospeju u siromašne zemlje, njihovi seljaci načisto propadaju na "slobodnom tržištu".

Carinski režim će u Srbiji od 1. januara biti liberalizovan, pa će se seljak naći u tako žestokoj konkurenciji da se samo naziru posledice, najavljuju srpski ekonomisti. Jedna od njih je rasprodaja domaćih oranica strancima po bagatelnim cenama.

U evropskim zemljama seljaci su vlasnici ili suvlasnici velikog dela prerađivačkih pogona, što im donosi dodatne prihode i pomaže da lakše podnesu skokove na tržištu. Bez vlasništva nad silosima, mlinovima, klanicama i hladnjacama, sa uništenim stočnim fondom, bez visokih evropskih subvencija ne mogu dugo da opstanu na otvorenom tržištu, čak i da imaju posede sa više stotina hektara oranica.

Ovu grešku države danas skupo plaćaju seljaci, koji dobijaju najniže cene za svoje proizvode, i potrošači koji plaćaju evropske cene za gotov proizvod. Nacionalna organizacija potrošača ukazuje na još jedan neshvatljiv detalj. U prethodnom periodu, pre ovogodišnjeg otkupa suncokreta, jestivo ulje je u Srbiji poskupelo za 15 odsto, dok je isto u Makedoniji poskupelo za samo jedan odsto iako se ova republika suncokretom, ali i uljem, najviše snabdeva upravo iz Srbije.

Srpski seljak je trenutno multipraktik. On je i agronom, i ekonomista i meteorolog, a nešto je stariji od svog traktora, boluje od kičme i visokog pritiska, od radne snage ima samo ženu i ne veruje državi ni kad ga popisuje.