Šta čeka srpskog seljaka u EU (3): Zemlju ne treba prodavati
Kako da Srbija izbegne ono što se događa u Hrvatskoj gde se prijem u EU poklopio sa velikim demonstracijama malih i očajnih seljaka, ostavljenih da bankrotiraju suočeni sa konkurencijom jeftinih proizvoda strane prehrambene industrije?
Odgovarajući na ovo pitanje "Vesti", evropski poslanik Česlav Siekierski, potpredsednik Odbora za poljoprivredu EP, upozorava da je veoma važno da seljaci u Srbiji ne žure sa prodajom zemljišta.
- Mislim da će ulazak u EU povećati interes stranih investitora za vaše zemljište koje je među najkvalitetnijima u Evropi. Tako je bilo i sa Poljskom - kaže naš sagovornik. - Naravno, veoma je važno da vi imate strane investitore koji ulažu u vašu poljoprivredu, ali treba da imate na umu da zemljište može da se proda samo jednom i ako to učinite više ne možete da ga povratite.
Siekierski smatra da je važno da poljoprivrednici u Srbiji učestvuju u procesu strukturalizacije poljoprivrede i prehrambene industrije kako bi od tog procesa imali koristi. On navodi primer Danske, gde su stočari ujedno i vlasnici klanica od kojih takođe imaju zaradu. Za ugled je i primer Španije gde je video mnogo malih poljoprivrednika koji proizvode agrume, maslinovo ulje i takođe kozje i ovčje meso.
- Sve se proizvodi na licu mesta i sve je odličnog kvaliteta. Prodavci kupuju te proizvode direktno od malih poljoprivrednih proizvođača. Lokalne vlasti daju veliku podršku poljoprivrednicima u tom španskom regionu kako bi saradnja među prizvođačima ojačala - kaže Siekierski.
Bitna i Rusija- Trebalo bi da vodite računa o vašim interesima i da dobro pripremljeni uđete u Evropsku uniju očuvavši pri tom sve veze koje već imate sa stranim tržištima kao što je na primer ugovor o slobodnoj razmeni sa Rusijom. To bi bio moj glavni savet.
Maline i organska hranaSiekierski ocenjuje da šansu za Srbiju predstavlja organska hrana čija je proizvodnja skuplja, ali čija prodaja donosi i veću zaradu. Takođe, šansa za male seljake u Srbiji je u proizvodnji voća i povrća, i pre svega mekanog voća kao što su maline. |
Na naše pitanje kako izbeći uništenje domaće proizvodnje zbog dolaska moćne strane industrije hrane na naše tržište, Siekierski odgovara da je to teško, ali nije nemoguće.
Po Siekierskom osnovno je da se mali poljoprivrednici organizuju i povezuju jer pojedinačno ne mogu da izdrže ekonomsku trku. Jedno od rešenja jeste da na primer proizvođači mleka postanu aktivni suvlasnici u industriji mleka i mlečnih proizvoda.
Šta čeka srpskog seljaka u Evropskoj uniji |
- Ugovori sa stranim investitorima koji su kupili vašu mlekarsku industriju moraju da sadrže garanciju da će oni kupovati vaše mleko u budućnosti. Tako možete da pravite proizvodne planove. Ta će industrija održavati otkupnu cenu vašeg mleka na nivou prosečne cene, a ne veće nego što je evropska - kaže on.
Siekierski potvrđuje da se često dešava da strani investitori kupe poljoprivredna preduzeća samo kako bi ih uništili i napravili prostor za svoju sopstvenu proizvodnju. Poljska je imala takvu situaciju kada je mesna industrija bila prodata stranim investitorima.
- Danas Poljska ima bar 30 procenata manje svinja u stočnom fondu nego što smo imali pre ulaska u EU. Investitori kupuju svinje iz Nemačke ili Danske, a ne iz Poljske - kaže Siekierski.
