Kuda ide poljoprivreda (2): Nema ni autobusa, ni prodavnice

Preobražanje, selo 10 kilometara severoistočno od Vranja, prema pokazateljima najnovijeg popisa nema više od 20 stanovnika čija je prosečna starost oko 58 godina. A, na prethodnom popisu, 2002. godine bilo je 62 stanovnika.

Niko se u međuvremenu nije odselio, starost, nemaština i bolest su učinili da selo ima jedno od najvećih grobalja u okolini. Za period između dva popisa rođeno je samo jedno dete u kući Ristića. Ristići tako imaju dvojicu dečaka, koji su jedini u selu.

- Za razliku od žitelja, kuća u selu ima znatno više, oko 80. Većina njih zvrji prazna i pitanje je dana kada će se urušiti - počinje priču o svom selu Stojan S. Ristić, penzioner koji živi sam u staroj kući.

U selu nema asfalta, sokaci su strmi, razlokani sa razbacanim kamenovima, krivudavi. Kovačnica je napuštena i oblepljena čituljama, kojih je više nego stanovnika, a na kraju sela su kuće iz 19. veka. Ograđene su zidovima od ovećeg rečnog kamena, kapije drvene, strmo zemljano dvorište, stepenice od pločastog kamena. Ulazna vrata su niska, a posebno ona na podrumima.

- To je ostalo iz turskih vremena, naši preci su to gradili da Turci ne bi mogli konjima da ulaze u podrume. A, u kuće se ulazilo saginjući se - navodi Stojan. - Kada je došlo oslobođenje tadašnja cincarska varošica Preobražanje sa 2.000 stanovnika bila je druga po veličini u kadiluku, odmah iza varoši Vranja. Varošica, naseljena Cincarima, doseljenim svojevremeno iz severne Makedonije, one grčke, imala je svoju opštinu, školu, crkvu, trgovačke i zanatske radnje. Žitelji su imali svoju varošku nošnju, održavali su se balovi, razne svetkovine. Pored varošice prolazio je karavanski put i vodio za Grčku i Bugarsku, a kasnije će glavni trgovački put ići dolinom Morave i Vardara prema Solunu gde su bogati Vranjanci imali unosne trgovine - objašnjava Stojan.

Put preko Preobražanja izgubiće na značaju, a Vranje će postati centar trgovačkog, esnafskog sveta na jugu Srbije. Tada je došlo do prvog većeg iseljavanja meštana Preobražanja.

Prolazilo je staro čorbadžijsko i dolazilo novo lihvarsko i trgovačko vreme. Preobražanje je brzo izgubilo status varošice i oni siromašni koji su ostali, kao i novopridošli planinci, okrenuli su se stočarstvu i zanatima. Varošica je postala selo.

- Posle Drugog rata u Preobražanju je živelo oko 300 stanovnika, a osnovnu školu je pohađalo oko 60 đaka. Mnogo je njih završilo za učitelje, popove i doktore i odmah odlazilo na službu, uglavnom u Vranju. Dugo vremena nije bilo asfaltnog puta, postojala je uska zemljana staza koja je vodila do sela. To je bila inicijalna kapisla za masovno iseljavanje početkom 60-ih godina prošlog veka kada se otvaraju fabrike Simpo, Jumko i Koštana - priča penzioner Rastko Dodić.

Svi koji su hteli da rade, imali su odmah posao u tri fabrike koje će u jednom trenutku zapošljavati oko 20.000 radnika.

Poljoprivrednik Danča Pešić tvrdi da krade bogu dane. Deca mu žive u Vranju, on je sam u staroj kući, u kojoj je pod zemljan, neutaban, tavanica počađavela od dima sa ognjišta. Nekada su živeli od stoke, sada živi od pomoći dece.

- Imam voćke, u zidanom kazanu pečem rakiju, deca mi donesu hleb i cigare za celu nedelju. Imam bunar, smederevac i drva. Vreme provodim pored radija, uz rakiju i cigare. Živim po prirodnim zakonima, legnem kad se stamni, ustanem kad se razdani - navodi Danča.

Starica Kosara Stanimirović sleže ramenima pred trošnom kućicom i čudi se kako državu ne interesuje ovaj kraj bogom dan za stočarstvo i poljoprivredu.

- S jedne strane šuma, bagremari, nisko rastinje, idealno za gajenje koza. Na livadama pored reke može da uspeva sve. Još da ima plastenika. Naniže prema crkvi leže njive neobrađene, a nekada nismo mogli da doteramo kukuruza i pšenice, ovsa i ječma, toliko je rađalo. Gore, na pripeku, na istočnoj strani još ima po koji vinograd. Svaka kuća je imala između dve i četiri krave. Sve je to propalo jer fabrike namamiše mlade ljude - priča Kosara.

Danas u selu penzioner Radomir Mišić održava porodično ognjište, živi zdravo na čistom vazduhu i gaji pčele.

- Ovde ima toliko bagrema da je idealno za pčele. Med je izuzetno kvalitetan i moja glavna hrana. Zapuštena domaćinstva niko ne želi da kupi. Njihovi vlasnici iz Vranja prodaju kuću sa pomoćnim zgradama, placem od 1.000 kvadrata, šumom, njivama i vinogradom za 6.000 do 8.000 evra. Nema kupaca, kuće više nisu za stanovanje, a ljudi ne žele da dođu ovde gde nema prodavnice, ambulante niti stalnog autobuskog prevoza - kaže Mišić.

Starina Danča Pešić kaže da dok je on živ kuća će se nekako održavati, a posle je čekaju čičak i slepi miševi.

- Našoj deci se ne isplati da dolaze, imaju svoje muke u gradu. Sela kao Preobražanje, Donja Otulja, Kopanjanje i Lepčince za desetak godina biće potpuno pusta - ubeđen je Danča.