Srbi oru rumunske njive
Sve je veći broj srpskih poljoprivrednika koji kupuju oranice u Rumuniji zbog znatno niže cene u odnosu na Srbiju. Od 2.000 do 2.500 evra može se kupiti hektar zemlje, što je oko četiri do pet puta jeftinije nego u Srbiji.
Ukoliko se u obzir uzme činjenica da na primer kod Bečeja, jeftinija zemlja koja se ne nalazi u prvoj liniji uz magistralni put košta oko 8.000 evra po hektaru, a na boljoj lokaciji cena ide i do 15.000 evra, jasna je računica srpskih paora, pogotovo onih koji žive u blizini granice s Rumunijom.
Trenutno oko 5.000 hektara rumunskih njiva oru srpski poljoprivrednici, i za to dobijaju subvencije, a ta zemlja se može pohvaliti sa oko 10 miliona hektara kvalitetnog zemljišta. Pored kupovine, i zakup njiva kod komšija je mnogo povoljniji. Dok kod nas cene idu i do 500 evra po hektaru, Rumuni svoje njive daju u zakup za 100 evra po hektaru.
Prema saznanjima medija, Rumuni su otvorili i agenciju u Srbiji koja se bavi prodajom i zakupom poljoprivrednog zemljišta u toj zemlji, a interesovanje je ogromno. Ipak, samo bogati će moći da profitiraju u Rumuniji, pošto se u većini slučajeva radi o parcelama od 1.000 i više hektara. Među prvim kupcima su, kako saznaje portal Agrosmart, jedan poljoprivrednik i političar iz pograničnog mesta u Banatu koji je pazario veliki posed.
Poljoprivredni stručnjaci ističu da je reč o veoma kvalitetnoj zemlji, pa je sasvim logično veliko interesovanje naših ljudi.
- Očigledno umeju da posluju. Oni će radije prodati po znatno nižoj ceni i imati zaradu, nego pustiti zemlju da propada, što ovde radimo masovno. Neobrađivana zemlja propada, a to je veliki gubitak - kaže Đorđe Bugarin, agroinženjer.
On dodaje da ulaganje u rumunske oranice predstavlja sigurnu zaradu za srpske biznismene, a zbog izuzetne plodnosti i širokog dijapazona biljaka koje mogu da uspeju na tom zemljištu, ideje za biznis su bezgranične.
Stojan Padejski iz udruženja poljoprivrednika Banatska lenija iz Kikinde istakao je da je zemlja u Rumuniji prve klase i da se na njoj sve može sejati.
Bićemo i radna snaga
Poljoprivredni stručnjak Branislav Gulan ističe da radna snaga ne bi trebalo da bude problem.
- Naši poljoprivrednici mogli bi radnu snagu unajmiti u Rumuniji, ali je to šansa i za naše ljude da odu u Rumuniju, koja je malo brže od nas prošla kroz tranziciju i rade uspešno. A svakako da bi srpski biznismeni trebali dati priliku našim ljudima da zarade s obzirom na tešku finansijsku situaciju naših ljudi.
- Čuo sam da je cena odlična, ali ja ne poznajem nikoga ko je pazario - kaže Padejski.
Predsednik opštine Nova Crnja Pera Milinkov objašnjava da naši građani u Rumuniji osnivaju i agrarne firme.
- Već nekoliko godina srpski ratari iz srednjeg Banata prelaze u Rumuniju i tamo obrađuju zemlju. Posao im se isplati jer Rumunija daje povoljne uslove za obradu poljoprivrednih površina, a vlasnici nude dovoljno zemlje u zakup koji je mnogo jeftiniji nego kod nas.
Naši građani tamo osnivaju i agrarne firme koje se bave obradom zemlje i zasad taj posao ide odlično. Tamo odvozimo samo našu mehanizaciju. Naši susedi nude odlične subvencije za proizvedenu robu i uredno ih isplaćuju - kaže za beogradske medije Milinkov.
Italijani dominiraju
Jedan vojvođanski poljoprivrednik kaže da je lično obrađivao zemlju u Rumuniji.
- Oko 90 odsto zemljišta je vlasništvo Italijana, poslednje dve godine imaju problem sa subvencijama, pa je to jedan od glavnih razloga što se zemljište daje u zakup. Što se tiče klase zemljišta, ne može prići našem Banatu. A doći do ugovora o zakupu zemljišta u Rumuniji je veoma teško - kaže ovaj zemljoradnik.
