Uspon i pad EU projekta (14): Evro - simbol kolapsa
Za članstvo u EU su pre svega zainteresovani lideri zamalja, posebno malih zemlja, jer to za njih znači status, moć i naravno, novac. Mnogi lideri malih zemalja ne bi nikada ni videli svetske ličnosti i gradove, da nisu u sistemu EU.
Velike zemlje traže svoju moć i uticaj na svetske prilike preko EU što Francuska ne krije, a Britanija tvrdi da ostvaruje preko EU. Uticaj, ta magična reč. Jedinstvena valuta evro je zamišljena kao vrhunac Evropskog projekta i simbol njegovog uspeha. Ali, ispostavilo se da je evro simbol dezintegracije Evropske unije i njenog kolapsa.
Evro je, u stvari, postao ključni katalizator, najveća energija destrukcije Evropske unije. Jedinstvena valuta je odavno podelila integraciju na evro-zonu i one izvan tog sistema, to više nije EU. U takvom ambijentu EU neće moći da preživi jedinstvenu valutu. Malo je, međutim, verovatno da većina kreatora evra nije bila svesna, da nije znala, kakve će sve probleme izazvati jedinstvena valuta. U međusobnim raspravama tvrdi se da su dominantne bile dve "škole mišljenja", nemačka i francuska.
Nemoguća misija
Nemci su predlagali da se prvo izvede politička i ekonomska unija pa tek onda uvede jedinstvena valuta. Francuzi su mislili da bi takav redosled upropastio ceo projekat, jer političku uniju bi bilo nemoguće napraviti zbog protivljenja mnogih zemalja. Evro je, drugim rečima, pre i iznad svega politički projekat, a ne ekonomski. I tu je ključni problem i uzrok krize. Kada je uspostavljen evro kao jedinstvena valuta Dominik Štros-Kan, tada francuski ministar finansija je rekao da je evro "oduzimanje suvereniteta, što je prevashodno politički cilj.
Simboliku integracije i iluzije da ljudska društva mogu da funkcionišu bez uvažavanja realnosti i samih ljudi otkriva i izgled evro novčanica. U stvari ideja je bila da se kompletna dotadašnja ljudska istorija Evrope zaboravi, izbriše, i da evro novčanice simbolizuju zgrade i mostove, a ne istorijske ličnosti. Tako se na novčanicama nalaze zgrade iz raznih perioda istorije, od klasicizma do 21. veka, nalaze se dostignuća ljudi, ali tih ljudi nema.
Verovatno nenamerno, ali i to je priznanje da EU i evro nemaju nikakve veze sa stvarnim ljudima nego sa idejom u kojoj nema ljudi. Po istom principu se sada u EU veruje da će evro ostati večno i to je evropska verzija "kraja istorije", kraja evropske istorije. U početku je sve izgledalo dobro, ljudi su krenuli u trošenje, a novac je bio jeftin.
U EU su mahom bile zemlje sa visokim kamatama, a sada je ECB određivala kamatu i krediti su bili jeftini i dostupni. Od svega je najviše profitirala Nemačka i njena izvozna industrija, ali sami Nemci nisu trošili. U velikoj meri deficiti takozvanih perifernih zemalja korespondiraju sa suficitom Nemačke i Holandije, na primer. Jer, osnovna logika je da bi neko imao višak neko mora da ima manjak.
Novac bez države
Ne postoji takozvana njin-njin situacija, kombinacija. Evro je najapsurdnija valuta u istoriji, to je novac bez države. Da li je to moguće? Lideri EU su tvrdili i još tvrde da je čak i to moguće u Evropskom projektu. Umesto "kraja istorije" desio se kraj Evropskog projekta i tu je istorijsko mesto jedinstvene valute. Nemački profesor Otmar Ising, koji je kao prvi glavni ekonomista Evropske centralne banke i sam bio jedan od kreatora jedinstvene valute, priznaje da je evro "na putu kolapsa". Evro će ići iz krize u krizu i na kraju "propasti kao kula od karata".
U analizi francuskog instituta Žak Delor, čiji su stručnjaci među kreatorima jedinstvene valute, takođe se procenjuje da evro "verovatno neće preživeti sledeću krizu". Kada će sledeća kriza i koliko će uopšte evro-drama da traje ne može niko da kaže, možda čak i 20 godina, ali kako preživeti to vreme. Sve dok velike banke, američke i evropske, budu imale koristi od evra on će postojati, sve drugo su obmane. Veliko je pitanje koliko će i to trajati jer realnost evro-zone i EU je brža od planova i želja moćnih. Da bi se kupilo vreme javile su se ideje da se posrnulim zemljama dozvoli bankrot, da bude neka vrsta kontrolisanog bankrota.
Evro je doveo i do ubrzanja propadanja ne samo malih zemalja nego i njegove najveće zagovornike Francusku i Italiju. Umesto suočavanja sa realnošću, stvarnim problemima i uzrocima krize politički lideri EU su svu krivicu prebacili na nekoliko država koje su navodno neodgovorne i čiji su građani lenjivci. Nikada niko, ni u ratovima, nije toliko uvredio i ponizio građane Evrope. Političke elite EU u sprovođenju obaveza od nevidljivih gospodara, nisu se ustezale ni od neke vrste državnog udara kao što se desilo u Grčkoj, Italiji i donekle Španiji. Izbor krivaca je pao na zemlje juga Evrope o kojima je najlakše probuditi predrasude u javnosti. Prvo je to bila Grčka, pa Italija, Portugal, Španija i izvan njih Irska.
Korportativno poslovanje
EK je krajem januara 2016. zvanično objavila da je 11 zemalja članica EU u visokom riziku održivosti javnih finansija. U toj grupi su Belgija, Irska, Španija, Francuska, Italija, Portugal, Slovenija i Finska, zemlje evro-zone, i Hrvatska, Rumunija i Velika Britanija. U izveštaj EK nisu uključene Grčka i Kipar jer su pod međunarodnom prinudnom upravom. Finansijski sistem EU i evro-zona su u veoma tesnoj vezi sa američkim finansijskim tržištem pa otuda Amerika ponekad ima i presudnu ulogu u evropskim finansijama. To najbolje pokazuje tesna veza Dojče banke, najveće u Evropi, i američkih banaka i mogućnost da američke banke diktiraju uslove najvećoj evropskoj i nemačkoj banci.
Nepobediva priroda
Pre uvođenja jedinstvene valute, još od kasnih sedamdesetih godina 20. veka, evropska integracija je krenula u uspostavljanje zajedničkog monetarnog sistema koji je godinama uobličavan raznim institucionalnim formama koje su dovele do EMU i evra. Nijedna od tih prethodnica jedinstvene valute nije uspela. Jednostavno, od tako različitih zemalja nije moguće napraviti jednu državu. Niko do sada nije pobedio ljudsku prirodu. A novac, valuta ne može da funkcioniše bez jedne vlade i jedne poreske i fiskalne politike. To je nemoguće u istoj meri koliko je nemoguće u Evropi formirati jedinstvenu vladu i jednu državu. U Evropi je pre evra bilo nekoliko iskustava zajedničkih valuta. Jedina uspešna je bila ona nastala kroz carinsku uniju nemačkih državica, Zolverein, koja je na kraju i dovela do stvaranja moderne Nemačke.
