Uspon i pad EU projekta (18): Nobel za srce od kamena

Prema podacima Eurostata za 2012. godinu, rizikom od siromaštva bilo je zahvaćeno 124,5 miliona ljudi, odnosno četvrtina stanovništva EU. Ispod granice siromaštva, koja je na nivou 60 procenata od nacionalnog proseka, već živi 17 odsto stanovništva EU. U posebno teškoj situaciji je 10 odsto stanovništva jer ne mogu da obezbede osnovne životne standarde, ne plaćaju račune i imaju izuzetno slabu ishranu. Nije, naravno, svuda isto, to je prosek na nivou EU.

EPA

Lideri EU na uručenju nagrade za mir 2012.

Najteža je situacija je u Bugarskoj gde je 44 odsto stanovnika socijalno ugroženo, živi u siromaštvu, pa u Rumuniji 40 odsto i u Letoniji i Mađarskoj gde je takvih 26 procenata. Međutim, postoji i veliki deo stanovništva koje je potencijalno takođe ugroženo. Takvih je u Rumuniji 42 odsto, u Letoniji 37, Grčkoj 35, u Holandiji i Češkoj po 15, Finskoj 17, Švedskoj i Luksemburgu 18 odsto.

Da nije neki vic?

I vrhunac besmisla mita. Usred duboke krize koja je zaoštrila odnose unutar EU i produbila jaz između bogatog severa i osiromašenog juga koji je u dužničkom ropstvu i dok se na ulicama mnogih gradova svakodnevno policija u punoj borbenoj opremi sukobljava s demonstrantima protiv nepravde, u pravim uličnim ratovima i dok neke zemlje evropske integracije učestvuju u osvajačkim ratovima po svetu EU je dobila Nobelovu nagradu za mir za 2012. godinu.

Nikada u istoriji te nagrade nije bio neobičniji dobitnik. Dok EU prvi put ozbiljno preti raspad, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je u Oslu poručio da "želimo da Evropa ponovo postane simbol nade". U Oslo su na svečanost došli svi lideri zemalja EU izuzev britanskog premijera Dejvida Kamerona i češkog predsednika Vaclava Klausa. Klaus je javno odbio da dođe u Oslo i izjavio da je, kad je čuo vest o nagradi, mislio da je to neki vic ili laž.

Nagrada je iznenadno dodeljena bez predviđene procedure kandidovanja i odmah je pobudila razne neprijatne priče jer za jedan deo javnosti EU predstavlja "birokratsko čudovište", a ne mirotvorca. I da paradoks bude još veći - nagrada se dodeljuje u Norveškoj, zemlji koja je u dva navrata referendumom odbila da bude članica EU.

U obrazloženju se kaže da je Nobelova nagrada EU dodeljena za "šestodecenijski doprinos unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi". Ulogu EU u razbijanju Jugoslavije i građanskim ratovima niko ne spominje kao ni razbijanje i bombardovanje Srbije.

Umreti od smeha

Najednom se zaboravila i uloga EU u "arapskom proleću" i nasilju u tim zemljama i krvavom smaknuću lidera Libije Moamera Gadafija i potom još i građanskog rata u Siriji kao i "humanitarnoj intervenciji" u Maliju. EU, posebno EK je dala javnu i snažnu podršku vojnoj akciji u Libiji u kojoj se stradalo hiljade nevinih ljudi i direktno učestvovala u kasnijem razaranju te zemlje.

Predsednik EK Barozo je vojnu akciju u Libiji, u kojoj nije samo ubijen libijski lider Gadafi nego hiljade ljudi i raspala se cela zemlja, ocenio kao "moralnu obavezu". Za sve to EU je dobila Nobelovu nagradu za mir i u ime EU ona je uručena upravo Barozu. Bivši britanski ministar finansija Norman, sada lord, Lamont je izjavio da je to apsurdna odluka koja zahteva srce od kamena da se ne umre od smeha.

To je, rekao je lord Lamont, "najuvredljivija odluka još od vremena kada je ta nagrada dodeljena Baraku Obami samo dva minuta pošto je preuzeo dužnost predsednika Amerike". Stvarnost, međutim, svakog dana nagriza mit, pa EU, da bi ga održala, sve više kreće ka privatnim životima i svakodnevnim, običnim stvarima koje ljudski život čine jednostavnijim, ali i zanimljivijim.

Tokom 2004. i 2006. EK je izdala preporuku kojom se zabranjuje prodaja džemova i domaćih proizvoda u starim teglama, koje su ranije korišćene. U evropskim selima postoji tradicija pravljenja džemova i zimnice za koju se koristi ranija staklena ambalaža i onda se to prodaje po povoljnim cenama na lokalnim sajmovima i nedeljom ispred crkve.

To više neće moći ako nema dokaza da je tegla nova, u prevodu, račun kad je kupljena. Prema regulaciji EK i dalje će se džemovi u starim teglama moći da koriste kod kuće ili poklanjaju prijateljima, ali ne mogu da se prodaju. Kazne mogu da budu i 6.000 evra i čak šest meseci zatvora.

Šargarepa je voće

Spisak besmislenih ideja EU nema kraja. Jedna od bizarnijih je regulativa iz 1988. godine prema kojoj Brisel određuje da se džemovi mogu praviti samo od voća. Sve drugo je nelegalno. Onda su se Portugalci pobunili jer u njihovoj je tradiciji da prave džem i od šargarepa, što bi prema toj regulativi trebalo da bude ilegalno. Onda je pronađeno tipično briselsko rešenje, pa je EK proglasila šargarepu voćem.

Ko više zna o ženama?

Ponekad se neki lideri pobune protiv besmislenih sastanaka ili ih izvrgnu ruglu. U tome je prednjačio bivši italijanski lider Silvio Berluskoni. Berluskoni je jednom rekao da su svi ti silni sastanci u stvari diskusije o "želji Evrope da bude Evropa".

Onda je jednom tokom jednog samita 2003. godine, aludirajući na besmislenost rasprava među liderima, Berluskoni rekao da je bolje da se priča o ženama i fudbalu. On tu može da pomogne jer nešto zna o ženama, ali rekao je, takođe i nemački kancelar Gerhard Šreder. Dobacio mu je Gerhard: "Ti si se ženio četiri puta, pa bi mogao nešto da nam kažeš o ženama."

Prekrojili istorijske događaje

Dan pobede u Drugom svetskom ratu odavno je proglašen Danom Evrope tako da se zatre u svesti ljudi šta je taj istorijski dan značio i zašto je istorijski dan. Deo tog talasa je rezolucija OSCE na zasedanju u Litvaniji 29. juna 2009, a na predlog Litvanije i Slovenije da se izjednači odgovornost za izbijanje Drugog svetskog rata Hitlerove Nemačke i Sovjetskog Saveza. Staljin i Hitler su podjednako odgovorni za Drugi svetski rat, poručila je ta rezolucije OSCE za koju je glasalo 201 učesnika skupa, a samo 8 protiv.

I zašto EU dozvoljava obnavljanje nacizma u baltičkim republikama i buđenje ustaškog pokreta u Hrvatskoj. U redovnim manifestacijama i defileima nacističkih simbola iz Drugog svetskog rata i slavljenju nacističkih jedinica u Letoniji, Litvaniji i Estoniju učestvuju i neki poslanici parlamenata tih članica EU i NATO.