Uspon i pad EU projekta (1): Integracija kao slamka spasa
Evropska unija dominira životima većine ljudi Evrope, i onima čije su zemlje članice i onima čije zemlje nisu deo te integracije, već nekoliko decenija, ali izgleda da još uvek, gotovo većini, nije jasno što je to EU.
Raspoloženja se kreću od potpune odanosti, gotovo religijske posvećenosti, verovanja da je EU "kraj istorije" i savršenstvo ovoga vremena do odlučnog odbijanja, otpora, onih koji veruju da je EU kriva za mnoga zla i da je najveći evropski promašaj.
Nijedna strana, međutim, ne odaje utisak da je uistinu svesna, da zaista zna šta je to Evropska unija, šta je u konkretnoj realnosti i šta stvarno znači za svakodnevni život stotina miliona ljudi. Među običnim svetom, onima koji žive u EU, primetno je skoro potpuno neznanje i nezainteresovanost šta je to EU.
U jednom istraživanju je pokazano da je većina Evropljana bilo uvereno da je u masovnom proširenju EU 2004. godine i Turska postala članica. Pokazalo se, takođe, da je za većinu Evropljana EU dosadnija i od poreza i evropski projekat poistovećuju samo sa "sivom zgradom" u Briselu koja svako malo sipa evre iz mašine i u kojoj se donose zakoni o veličini krompira. A jedno drugo istraživanje je otkrilo da 7 odsto Britanaca misli da je i Amerika članica EU. A ako bi neko zaista želeo da se informiše šta je to EU preko internet portala Unije i njenih publikacija onda bi mu bio potreban veliki tim advokata i jezičkih stručnjaka da dešifruju jezik i komplikovane formulacije briselske birokratije.
Teška definicija
Evropa je u stvari zapadno poluostrvo Evroazije. Ali, istovremeno, to nije baš tako jednostavna definicija i mnogo toga zavisi od konvencije toga dana. Danas se kaže da je Evropa od Atlantika do Urala, uralskih planina što je takođe konvencija. Nastala je u vreme ruske carice Katarine Velike, a na sugestiju jednog švedskog geometra koji je predložio da se istočna granica sa reke Don, kako su je bili odredili stari Grci, pomeri na Ural. I ruska carica je to prihvatila i donela takvu odluku. To je i danas, posle 200 godina, zvanična definicija geografske Evrope ali, to nije zauvek dato, to može i da se promeni.
Zahvaljujući decenijskoj veštoj propagandi evropske elite u javnosti, pa i stručnoj, stvorena je klima da se EU poistovećuje sa Evropom i odatle se sve emocije koje po prirodi pripadaju Evropi kao kontinentu gotovo automatski prenose i na EU. Izvorište tog mita je iz vremena Hladnog rata kada je takozvana Gvozdena zavesa delila evropski kontinent. U javnosti je tada stvoren mentalitet da je Evropa samo onaj zapadni deo, a da ono što je istočno od Gvozdene zavese nije evropsko.
Samo geografski pojam
Taj mentalitet se zadržao i posle kraja Hladnog rata i čak kada je većina zemalja Istočne Evrope postala deo NATO pakta i EU. Čak i ljudi u tim zemljama još uvek pod Evropom podrazumevaju uglavnom njen zapadni deo, a to isto misle i oni koji žive na Zapadu. U političkoj propagandi zemalja Istočne Evrope još uvek se kao argument povlači da one žele da pripadaju Evropi kao da one nisu Evropa. Hladnoratovski mentalitet je i dalje prisutan.
Poistovećivanje EU sa Evropom je jedna od većih obmana evropske elite. Evropska unija, suštinski, nije isto što i Evropa, bez obzira šta ko i zbog kojih razloga podrazumeva šta je to Evropa. Čak ni geografski, EU obuhvata samo 41 odsto teritorije Evrope. Postoji suštinska razlika i u toj razlici je i ključni problem i EU i Evrope.
EU je ideološko-politički projekat, a Evropa je kontinent koji čini zajedničko istorijsko iskustvo koje je sagradilo ono što danas zovemo evropskom civilizacijom. To iskustvo i ta civilizacija, u osnovi, nemaju nikakve veze sa projektom Evropske unije i posebno sa onim šta je taj projekat vremenom postao. Ali, na žalost, zbog svoje veličine i moći EU, iako nije Evropa, bitno utiče na sudbinu Evrope i dovodi u pitanje svo njeno istorijsko iskustvo i njena civilizacijska dostignuća nastala na tom iskustvu.
Osveta boga Zevsa
Dominantna legenda o imenu Starog kontinenta je vezana za Evropu, ćerku feničanskog kralja koju su Krićani, stari Grci, doveli na Krit, a prema legendi, doveo ju je sam bog Zevs. Mnoge su i druge legende vezane za to kako je do toga došlo, a u većini se, međutim, tvrdi da je to verovatno bila osveta za kidnapovanje jedne grčke princeze i za stari običaj krađe žena. Ali, najvažnije je da ona, Evropa i njena legenda, simbolizuju da je civilizacija Starog kontinenta došla sa Istoka. Evropa je na Kritu postala majka kritskog kralja Minosa za koga se vezuje nastanak zapadne civilizacije. Posle njenog "nestanka" nju je, prema legendi, tražio njen brat Kadmus pa je tako došao i do Krita i tvrdi se da je on staroj Grčkoj doneo pismenost.
Evropa je kao civilizacijski definisan prostor, istorijski gledano, relativno novija tvorevina nastala na kontinuitetu istorijskog iskustva Mediteranskog, i ono što se danas zove Bliski istok, basena. I ime Evropa je mediteranskog porekla.
Sa Evropom i legendama o njoj nastala je nova civilizacija nazvana po njenom imenu, ono što se već vekovima zove evropska civilizacija koja, dakle, sve duguje Istoku i to onome za kojeg danas posle nekoliko hiljada godina tvrdi da su varvari.
Ukradena princeza
U staroj Grčkoj su varvarima zvani svi oni koji su izvan Grčke pa je tu staru oholost nasledila i današnja Evropa i EU koji smatraju sve druge izvan njenih granica kao "druge". Za stare Grke je Evropa bila sve što je zapadno od njih, sve što je do tada bilo nepoznato, što je za njih bila tajna. Tako su zvali tajne jer za stare Grke je i sudbina princeze Evrope bila velika tajna. Evropa dakle svoje ime duguje "ukradenoj" feničanskoj princezi, majci kritskog kralja Minosa, i za legendu o njoj se vezuje prelazak do tada azijskog poluostrva u kontinent. Ali , šta je to Evropa? Postoje mnoge teorije, tačnije legende, ali odgovora bi trebalo tražiti u tri grupe koncepta Evrope - geografski, civilizacijski i politički .
Politički elemenat je najteže definisati, jer ne postoje politički koreni. Vekovima su mnogi pokušavali stvoriti neku vrstu političke Evrope, ali uvek je sve ostajalo na nivou utopije. Tek je posle Drugog svetskog rata donekle bilo moguće prepoznati političku Evropu, posebno u njenom jednom delu koji je krenuo u prve integracije.
Ipak, najkomplikovanije je pitanje evropske civilizacije i civilizacijskog aspekta definicije Evrope kao nove civilizacije Zapada. Tu je i prostorni problem za koji se vezuje civilizacijska definisanost, jer su ljudi oduvek negde išli, kretali se pa je teško utvrditi šta je čije u smislu civilizacije. Od 16. veka Evropljani su krenuli da se sele u Ameriku, Australiju i Aziju pa je onda, u drugačijim geografskim koordinatama došlo do insistiranja na zapadnoj, a ne evropskoj civilizaciji. Na tome posebno insistiraju Amerikanci.
