Albanski karteli osvajaju Evropu (1): Traži se balkanski Eskobar
Albanski klanovi u srednjoj Evropi postaju neprikosnoveni u poslovima sa drogom. Reporter nemačkog lista "Štern" Jonas Breng pratio je putanju od frankfurtske železničke četvrti sve do albanskih političara i na kraju do čoveka koga nazivaju "Pablo Eskobar Balkana". Svoju opasnu odiseju zabeležio je u reportaži koju prenose "Vesti".
Sile iz pozadine
Albanski karteli spadaju u najozloglašenije u svetu. Na evropskom narko-tržištu su poslednjih godina znatno ojačali, jer posao sa drogama ekspandira, a posebno u Nemačkoj.
- O tome govori ova priča. O jednoj maloj zemlji u kojoj vlada mafija i jednoj velikoj državi koja ne može da nađe način da se zaštiti. O novinaru Hodži koji juri mafijaškog bosa Balilija - započinje reportažu nemački novinar Jonas Breng.
Priča o albanskoj mafiji se vraća na socijalnog radnika Toma Holca, slučajnu žrtvu obračuna između Albanaca i Srba u kvartu oko železničke stanice u Frankfurtu, dok je bio na redovnoj turi obilaska svog rejona.
Uzaludna akcija
Podržani od policajaca Europola iz Francuske, Nemačke i Švajcarske, preko godinu dana su udruženo pratili veliki albanski heroinski kartel koji je operisao iz Loraha. Prisluškivali su mobilne telefone, ubacivali tajne agente i konstantno nadgledali Albance. Na kraju je 450 policajaca upalo u restorane, kafiće i stanove u tri zemlje i izdato je skoro 100 poternica - čak je i SEC bio u akciji, ispričao je šef policije u Lorahu. Četiri nedelje kasnije je sve bilo kao i pre akcije.
- To nije ni zasvrbelo šefove klanova u Albaniji, oni su jednostavno poslali nove ljude - ogorčen je Perzike.
Kada je odjednom čuo vrisku, najpre je pomislio da to "još jedan džanki pravi od sebe majmuna", kako je ispričao novinaru.
On se već 13 godina brine o zavisnicima u najpoznatijem nemačkom narko-miljeu i takve situacije mu nisu nove.
Međutim, kada je skrenuo u Mozelštrase, video je grupu muškaraca s bejzbol-palicama da trči ka njemu iz albanskog bara Koko Loko.
Zatim su četiri pucnja zaparala vazduh i jedan metak je oborio Holca. Kada je dodirnuo leđa, osetio je nešto toplo, klizavo na svojim prstima.
"O, Bože, umirem", pomislio je on i odjednom mu se sve zacrnelo pred očima.
U kvartu su mnogi mislili da će odustati od posla, jer je skoro iskrvario, ali Holc je nastavio da radi. To, uostalom, nisu bili njegovi pacijenti, narkomani, nego "sile iz pozadine", kako je rekao Brengu.
Holc pri tome nije mislio na marokanske ulične dilere, nego na one koji hoće da preuzmu poslove sa kokainom i heroinom u nemačkim gradovima - na Albance.
Oni su se proteklih godina proširili kao pošast. Mnoštvo igraonica i kladionica je u njihovim rukama, a jedna albanska bezbednosna služba nadgleda brojne restorane i kafane u okolini.
Frankfurt i Nemačka su tako na početku jednog procesa koji je u drugim delovima Evrope već u toku: albanski karteli u sve većoj meri otimaju vlast i poslove od Turaka i Rusa.
Dok se sve više resursa troši na odbranu od terorista, posao sa drogom cveta kao nikad ranije. Samo u kokainskom biznisu se zaplenjena roba od 2014. godine širom sveta uvećala za 70 procenata.
Ako se traži profiter tog buma, brzo se dolazi do albanskih kartela. Međutim, ko su ti ljudi, koji su postali broj jedan u poslu teškom milijarde evra?
Kada se šefu policije u Lorahu Valentinu Perzikeu pomenu Albanci, njegovi brkovi počinju da nervozno podrhtavaju.
Iako to ne bi trebalo da ga mnogo zanima, jer upravo odlazi u penziju, Perzike je pesimista i kaže da misli da je i sam zakazao u toj stvari.
Okrug Loraha je idiličan, opasan vinogradima, odakle se pruža predivan pogled na Alpe i koji je poznat iz reklama za čokoladu milka. I po drogama, dodaje Breng.
Na toj tromeđi sa Francuskom i Švajcarskom leži jedno od glavnih čvorišta za evropsku trgovinu drogom.
Tu, gde se tri državne granice tope u gradsku metropolu, krijumčari se mnogo robe koja zatim pronalazi svoj put u velike gradove zapadne Evrope.
Droga dolazi iz različitih krajeva sveta. Kokain se doprema uglavnom morskim putem iz Južne Amerike, skriven u kontejnerima i završava u velikim lukama.
Heroin stiže kopnenim putem za Evropu iz Avganistana preko Turske, i posebno preko balkanske rute u pravcu zapada.
- Zbog toga su Albanci ovde, jer je za njih ovo čisti raj - kaže šef policije Perzike. Pre nekoliko godina on je učestvovao u jednoj od najvećih akcija protiv albanskog narko-kriminala.
Jedno "bum" i - nema me
Svakog jutra kad novinar Artan Hodža uđe u kupatilo da opere zube, proverava da li ga, dole u dvorištu, čekaju njegove ubice.
Hodža proviri iza zavesa svog stana na sedmom spratu, pogleda niz ulicu sa stablima akacija, osmotri kafe sa šarenim suncobranima i tokom loših dana pita se kako će mafija to da izvede.
Hodža bi hteo da to urade kalašnjikovim ili da mu podmetnu auto-bombu - u svakom slučaju nešto efektno i brzo.
- Samo jedno "bum" i više me nema! - poverio se Artan Hodža novinaru Šterna. Život ovog TV voditelja je ugrožen jer u Albaniji vodi šou pod nazivom "Džungla", koji se bavi temom o kojoj je u njegovoj zemlji bolje da se ćuti. Reč je o mafiji. Čim se uključe kamere, ovaj novinar-istražitelj kreće u akciju, kritikuje korumpirane političare, otkriva puteve krijumčarenja, proziva imena kartela i narko-bosova. On je "one-man-shonj" i jedno je samo neobičnije od onoga što govori, a to je činjenica da je još uvek živ.
Mreža u Nemačkoj
Da se albanski narko-karteli sve više šire i u Nemačkoj, pokazuju najnoviji podaci savezne kriminalističke službe BKA, po kojima je u 2016. godini u oblasti organizovanog kriminala zabeležen porast od 85,4 odsto kod osumnjičenih poreklom iz Albanije, a optužnica glasi - međunarodna trgovina narkoticima.
SUTRA - Albanski karteli osvajaju Evropu (2): Odani šefovima do smrti
