Sreda 13. 11. 2019.
Washington
20
  • Chicago
    -70
  • New York
    -60
  • Belmont
    -50
  • Atlanta
    30
  • Boston
    30
  • Firt
    -10
  • Denver
    10
  • Detroit
    -60
  • Dover
    00
  • Hartford
    -20
  • Orlean
    -40
  • Helena
    40
  • Ren
    -70
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    150
  • Portland
    50
  • Salem
    -30
  • Santa Fe
    70
  • Tampa
    180
  • Topeka
    20
0
Subota 06.10.2018.
03:00
PIŠE: Siniša LjEPOJEVIĆ A

Uspon i pad EU projekta (13): Gadljivi na glasače

Glasači su najveća prepreka za integracije, pa se donose odluke koje ne smeju da menjaju izbori ili nacionalni parlamenti....

commons.wikimedia.org/Amio Cajander

Sve te projekte, prema planu EK, treba da prati i rad sa medijima. U državama članicama i van EU se ulažu milioni evra u lokalne medije, a sama EU ima i svoju televiziju Juronjuz (Euronenjs) u koju se godišnje uloži više od 30 miliona evra.

Ima i svoj radio Juronet (Euronet) koji godišnje košta preko 6 miliona evra. EU pomaže i uticajne državne medije kao što su Bi-Bi-Si i Radio Frans... Izvan EU najviše se ulaže u nevladine mreže u zemljama koje žele da budu članice, pre svega u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu, koje Brisel tretira kao državu.

Prema količini novca, proporcionalno, najviše se ulaže u Crnoj Gori i Srbiji, posebno u omladinske pokrete. Ključni nosilac tih aktivnosti je Evropski pokret koji od EU dobija 45,3 miliona evra za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Praktično je nemoguće utvrditi koliko novca se potroši, jer EU odbija da objavi sve podatke ali ono što se zna razotkriva način rada, pa tako u stvari iza svakog pokreta i NVO u osnovi stoji EU pomoć. Ali, kako stoje stvari, cela ta kampanja nije dovela do željenog cilja.

U 2012. godini, prema istraživanju Evrobarometra, samo 36 odsto građana veruje ili sklona je da poveruje EK, a samo 31 odsto je sklona da poveruje EU kao celini. Tu je očigledan apsurd. EU je uložila ogroman novac da bi, navodno, uključila što više ljudi u procese u EU, a onda kada ti građani imaju priliku da kažu svoje mišljenje, EU je nezadovoljna.

Višestruke pljačke građana

U Irskoj su na referendumima odbijeni i sporazumi iz Nice i Lisabona. Danci su glasali protiv Mastrihta pa su morali ponovo, pa Francuzi i Holanđani protiv Ustava i tako redom. EU troši pare da čuje glas naroda, a kada ga čuje onda ga ne prihvata. Na kraju jedini gubitnici su sami građani EU koji su opljačkani dva puta.

Prvo ih EU opljačka kada im uzima novac za propagandu i finansiranje NVO i interesnih grupa, a onda moraju da plate za sprovođenje odluka koje su na taj način usvojene. EK su posebno omiljeni univerziteti koji treba da školuju novu evropsku klasu. Samo na primer u Britaniji, državni univerziteti su od 2008. godine dobili 890 miliona evra od EU. I što je najgore, to nije novac pao s neba nego je to novac građana Britanije pa se ispostavlja da EU preko tih univerziteta vara one čiji je to novac. I tako je u svim zemljama.

Na isti način Brisel pomaže i političke stranke u mnogim zemljama koje onda, sa pozicije političke scene, javnosti plasiraju želje i stavove evropske birokratije i elite EU. To je istovremeno i velika pljačka građana EU, jer omogućava prebacivanje njihovog bogatstva onima koji su ili imali sreće ili pristali da budu deo te briselske obmane pa je mreža nevladinih organizacija postala i jedan od najvidljivijih simbola demokratskog deficita EU.

Elita EU se najviše plaši, a sve više i gadi, glasača, običnih ljudi od čijeg novca žive evropske birokrate i njihovi zaštitnici. EU elita smatra da je najveća prepreka za Evropski projekat postojanje glasača. I zato lideri EU donoseći izuzetno nepopularne mere koje razaraju evropska društva, najčešće pod izgovorom raznih kriza, neprestano poručuju da se te odluke ne mogu menjati na izborima i u nacionalnim parlamentima.

Političko nasilje

Posebno su na udaru evropske elite nacionalni referendumi o sporazumima i planovima Brisela. Referendumi se generalno u savremenim zapadnim demokratijama smatraju kao izvestan poraz demokratije i dokaz nesposobnosti izabranih predstavnika naroda da preuzmu odgovornost i donose odluke.

I zato su referendumi po praviu retkost, izuzev u malim zemljama gde se oni vide kao jedini pravi izraz uticaja običnog čoveka na sudbinu zemlje. U EU samo Republika Irska ima zakonsku obavezu referenduma o svim pitanjima, od odluka evropske integracije do prava na abortus i vodovodnih sistema.

U drugim zemljama EU referendumi su retkost, ali se održavaju, mada generalno imaju pravno neobavezujući karakter izuzev ako parlament donese zakon o nekom referendumu što mu onda daje zakonsku snagu. Po pravilu, parlamenti najčešće poštuju odluke referenduma, jer je veliki politički rizik ako se izjašnjavanje ignoriše. To pravilo uglavnom ne važi za vlasti EU. U stvari, važi samo ako se desi u velikoj zemlji, ali u malim zemljama mahom ne važi.

Ta vrsta političkog nasilja i rušenja demokratskog ustrojstva je najčešće i najbrutalnije primenjivana prema Irskoj, gde su referendumi i obavezni i najbrojniji. U junu 2008. Irci su dovoljnom većinom odbacili Lisabonski sporazum, novu Bibliju EU.

Onda je usledila neviđena serija pritisaka Brisela i poniženje Iraca koji su morali ponovo da glasaju u oktobru 2009. I dovoljnom većinom prihvatili Lisabonski sporazum.
 

Nepoverljivi prema narodu

Male zemlje, briselska elita, primorava da ponovo glasaju sve dok se ne dobije rezultat koji Brisel želi. To poniženje i nasilje prema malim zemljama je i prava priroda političke kulture Brisela i EU. EU je unija lidera i elite, a ne naroda i to unija lidera koje ujedinjuje nepoverenje prema narodu.

Obmane i laži

U Irskom pabu (kafani) u Briselu je jedan bivši belgijski premijer i jedan od poslednjih vernika u "Sjedinjene države Evrope" sat vremena pre objavljivanja rezultata ponavljanog irskog referenduma je proslavljao pobedu.

Kasnije, tadašnji predsednik EK Barozo je izjavio da mu je drago što su "nepristrasna pomoć EK i pravilne informacije" pomogle irskom narodu. U stvarnosti EK je, posle prvog refernduma finansirala široku kampanju obmana i laži i podelila je 1,2 milion primeraka pamfleta da je Lisabonski sporazum ključ za ekonomski uspeh i razvoj.

Onda su angažovani poslovni ljudi da ubeđuju Irce kako nema života bez EU, a u to su se uključili i oni koji su na prethodnom referendumu bili protiv Lisabonskog sporazuma. Najtipičniji predstavnik te poslovne grupe je vlasnik avio-kompanije Rajaner, Majkl Oliri. Mišljenje je promenio, jer mu je EK obećala olakšice, znači novac, za njegovu kompaniju i podršku da preuzme irskog državnog avio-prevoznika Er Lingus.

SUTRA - Uspon i pad EU projekta(14): Valuta simbol kolapsa


 

 

 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
  • 2019 © - vesti online