Utorak 12. 11. 2019.
Washington
10
  • Chicago
    -90
  • New York
    -40
  • Belmont
    -10
  • Atlanta
    20
  • Boston
    40
  • Firt
    00
  • Denver
    40
  • Detroit
    -50
  • Dover
    20
  • Hartford
    10
  • Orlean
    -40
  • Helena
    00
  • Ren
    -40
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    150
  • Portland
    10
  • Salem
    -80
  • Santa Fe
    10
  • Tampa
    270
  • Topeka
    -70
0
Petak 05.10.2018.
00:44
Siniša Ljepojević A

Uspon i pad EU projekta (12): Crne rupe u budžetu

Tradicionalni način funkcionisanja nacionalnih država je između dva pola, tržišta, znači ekonomije, i vlade, izabrane na izborima koja zastupa interese građana. Ali, EU je tu unela jednu novinu, uveden je treći pol politike.

pixabay.com
Foto: Ilustracija

EU kao kvazidržava funkcioniše između ekonomije, vlade i civilnog društva. Ta promena od dva sektora politike do politike tri sektora predstavlja radikalni iskorak u razvoju političkog života.

Tvrdi se da su civilno društvo i njegova mreža korak ka demokratizaciji društava, ali u slučaju EU desilo se potpuno suprotno. Civilno društvo je postalo antidemokratski instrument i glavna poluga manipulacije. To je, u stvari, postao veliki posao.

Organizacije civilnog društva koje imaju status "non-profit" kompanija su u poslednjih dvadesetak godina postale i značajan deo privrede zemalja. To je impresivan rast. Prema istraživanju američkog univerziteta Johan Hopkins, u dvadeset zemalja Zapada civilna društva kao posao vrede 1,1 hiljadu milijardi dolara, zapošljavaju preko 19 miliona ljudi sa punim radnim vremenom i platama.

Troškovi na civilno društvo u tim zemljama čine 4,6 odsto BDP i zaposleni u njima daju 5 odsto zaposlenih izvan poljoprivrede, 10 odsto servisne ekonomije i 27 odsto zaposlenih u javnim službama.

Pretekli Ameriku

U civilnom sektoru posebno prednjače zemlje EU i već su pretekle Ameriku. U Holandiji je 12,6 odsto svih plaćenih poslova u civilnom sektoru, u Irskoj 11,5 i u Belgiji 10,5 odsto. U Velikoj Britaniji je taj procenat 6,2, u Francuskoj i Nemačkoj 4,9 odsto. U Italiji, na primer, registrovano je 220.000 organizacija civilnog društva koje zapošljavaju preko 630.000 ljudi sa punim radnim vremenom.

Ta mreža civilnih društava koja je u realnosti opasnost za demokratiju, jer je po prirodi svog rada antidemokratska, to su pokreti koji nikoga u stvari ne predstavljaju nego zastupaju interese onih koji ih plaćaju. I tu nema nikakve odgovornosti. A EU se upravo oslanja na tu mrežu.

U vreme predsednikovanja Romana Prodija Evropskom komisijom, 2000. godine je donesena odluka da se u evropski posao direktno uključe takozvane nevladine organizacije. Zvanično je rečeno da NVO "doprinose ostvarenju ciljeva EK". Pada u oči formulacija "ciljeva EK", a ne građana.

Formirane su velike grupe NVO, takozvane ambrela grupe, koja onda kontrolišu ogromnu mrežu organizacija širom EU, u nacionalnim državama. Najveća grupa je Evropska mreža udruženja nacionalnih civilnih društava (European Netnjork of National Civil Societdž Ašociations) koja dobija 75 odsto svog budžeta direktno od EK.

Sledeća po veličini je Građani za Evropu (Citizens fro Europe) koja od EK dobija 80 odsto budžeta, a najuticajnija je Kontakt grupa EU civilnog društva (EU Civil Societdž Contact Group) koja ima osam podgrupa i stotine organizacija u nacionalnim državama. Najveći deo novca dolazi od EK, ali istovremeno Brisel uslovljava vlade nacionalnih država da i one plaćaju tu evropsku mrežu te vrste lobista.

Porez na masnoću

Nije, međutim, moguće tačno utvrditi koliko zaista novca te organizacije dobijaju od EK, jer mnoge podatke EK krije od javnosti. Na primer, moćna Ljudska prava i demokratska mreža (The Human Right and Democracdž Netnjork) nije uopšte registrovana u registru EK (Transparencdž Register). Jasno je samo to da bez para od EK i nacionalnih vlada ni jedna od tih NVO ne bi mogla ni da funkcioniše.

Na primer, Žene Evrope za zajedničku budućnost (Njomen in Europe for Common Future) je 2011. godine od EK dobila 1.219.213 evra i dodatnih 135.247 evra od nacionalnih vlada, što znaci 93 odsto budžeta. Za moćnu i bogatu ekološku grupu Zeleni 10 (Green10) uopšte nije moguće utvrditi koliko stvarno novca dobija od EK, a koliko od lobista i nacionalnih vlada, ne postoje podaci. A novac se deli šakom i kapom i to pod različitim izgovorima i ko zna gde sav taj novac odlazi.

Recimo, Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (International Federation of Organic Agriculture Movements) je dobila 450.000 evra za promociju proizvodnje organske hrane u Severnoj Koreji? EK koristi NVO, ne samo za promociju svoje politike nego i kao instrumente pritiska na nacionalne vlade da donose željene odluke u oblastima u kojima EK nema pravo da utiče kroz direktan diktat.

Tako mreža Evropska mreža javnog zdravlja (European Public Health Netnjork) po instrukcijama EK stvara klimu pritiska da se uvede poseban porez na masnoću ( "Fat Tax"), minimalna cenu alkohola ili zabranu pušenja. Pored korišćenja civilnog društva EK u skoro istoj meri finansira razne univerzitete, profesore i stručnjake koji promovišu EU integraciju i EK politiku.

Kao i sa NVO i tu se novac isključivo daje onima koji podržavaju EK politiku, a para nema za one koji drugačije misle. To je svojevrsna intelektualna prostitucija koja je i dovela do duboke intelektualne krize u zemljama EU.

Mreža civilnog društva i mediji se istovremeno masovno koriste u ambiciji da se po svaku cenu stvori "evropska nacija". Ide se toliko daleko u besmislu da se tvrdi da istorija nije bitna nego ono što se još nije dogodilo. Drugi svetski rat se u EU sve više tretira kao građanski rat u Evropi iz kojeg je kao pobednik izašla liberalno-demokratska Evropa.

Agresivne zabrane

U 2011. godini EK je dala 500.000 evra grupama koje lobiraju za zabranu pušenja i povećanje poreza na duvan i cigarete. EK za to nije nadležna, ali traži izgovor da je to zahtev javnosti, pa se tako NVO koriste i za pritiske na samu EK, a iza svega stoji ta ista Komisija. EK je posebno agresivna u zahtevima za zabranu pušenja što budi strahovanja zbog sličnosti sa jednim drugim vremenom. Prvi i najagresivniji zakon protiv pušenja ja bio u nacističkoj Nemačkoj. Adolf Hitler je bio najagresivniji protivnik pušenja, a takođe i italijanski fašistički lider Benito Musolini.

Projekat "Mali u akciji"

EU čak ima i svoj univerzitet, koji je evrobirokratija osnovala 1976. u Firenci, Institut evropskog univerziteta, koji godišnje od Brisela dobija oko 30 miliona evra. Studenti se, prema zvaničnom objašnjenju, školuju prema viđenjima EU i projektima koji promovišu EU politiku. Mladi su, po zvaničnom priznanju, EK glavni cilj propagande EU. Od 2007. do 2013. u projekat nazvan "Mali u akciji" je uloženo 885 miliona evra sa ciljem "izgradnje evropskog državljanina"...

SUTRA - Uspon i pad EU projekta(13): Gadljivi na glasače

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
  • 2019 © - vesti online