Haški tribunal zatvoren posle 24 godine - Srbima 1.200 godina zatvora
U Hagu je danas održana ceremonija zatvaranja Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji će za 10 dana i zvanično posle 24 godine prestati da postoji.
Ceremonija, kojoj su prisustvovali mnogi zvaničnici, među kojima i holandski kralj Viljem-Aleksander, zvaničnici iz Srbije, kao i iz bivših jugoslovenskih republika, čiji su državljani tokom protekle 24 godine prosecuirani pred tim sudom, počela je minutom ćutanja za sve žrtve.
Borba protiv revizionizma i poricanja
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je na ceremoniji da velika arhivska građa, dokazni materijal i sudska dokumenta predstavljaju jedno od njegovih ključnih nasleđa i resurs za borbu protiv revizionizma i poricanja.
Pročitajte još:
* "Da li su srpske žrtve bile manje važne za Haški tribunal?"
Ova dokumenta, prema njegovim rečima, obezbediće da ne dođe do prekrajanja istorije.
Prvi čovek UN je kazao i da je, zahvaljujući radu Suda, odgovornost zaživela u kolektivnoj svesti ljudi, te da bez sudova za Jugoslaviju i Ruandu možda nikad ne bi došlo do osnivanja stalnog međunarodnog krivičnog suda.
- U Srebrenici sam odao poštu žrtvama genocida. Taj genocid će i dalje progoniti našu kolektivnu svest. Cela međunarodna zajednica i UN su morale priznati deo odgovornosti za taj zločin - rekao je Gutereš.
Svi, kako je dodao, moraju da prihvate neprocenjive istine, to je od suštinskog značaja za izgradnju bolje budućnosti, prenosi RSE.
Predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus rekao je da je taj sud osnovan kao izraz zajedničke odlučnosti za borbu protiv nekažnjivosti te da je postao sinonim za telo sa univerzalnim standardima.
- Osnovani smo kao privremeni ad hoc tribunal, ne stalan, sa mandatom da donese pravdu, mir i sigurnost samo jednom regionu u svetu. Iako je naša svrha na početku bila ograničena, ostvarenja protekle 24 godine pokazuju nešto drugo - rekao je on.
On je naveo da je Tribnal svojim radom otvorio vrata nove ere u međunarodnoj krivičnoj pravdi.
Presuđivano krivici pojedinaca, a ne naroda
Glavni tužilac Serž Bramerc rekao je da se nasleđe Haškog tribunala, možda, može videti i iz kolektivne reakcije na zverske zločine. Kako je rekao, javnost sa pravom očekuje da oni koji su odgovorni za masovne zločine budu krivično gonjeni, a ne da se sa njima postupa kao sa odgovornim sagovornicima.
Bramerc je kazao da se Međunarodnom sudu mogu uputiti i kritike, koje se odnose na to da su neki predmeti trajali predugo, te da li su ispunjena očekivanja pogođenih zajednica.
- Ovo sam više puta ponavljao, ali moram još jednom. Međunarodni sud je presuđivao krivici pojedinaca, a ne naroda. Ukoliko ima političke hrabrosti, naše presude mogu da uklone teret kolektivne krivice i pomognu zajednicama da prihvate da su u prošlosti počinjena mnogobrojna zlodela i da promovišu pomirenje - istakao je Bramerc.
Prema njegovim rečima, evropske integracije zahtevaju odlučan raskid sa retorikom i stanjem duha iz prošlosti.
- Politički lideri u regionu mogu evropske vrednosti primeniti u praksi tako što će pružiti stvarnu podršku sprovodenju pravde, a ne samo minimalnu podršku u cilju ispunjenja forme - naveo je Bramerc.
24 godina Tribunala
Sud je 25. maja 1993. godine osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije. Tribunal je sa radom prestao 30. novembra okončavši sve protepene postupke, a njegov rad je nastavo takozvani Mehanizam za međunarodne krivične sudove koji će okončati sve preostale žalbene postupke.
Tokom više od 24 godine rada Tribunal je procesuirao 161 optuženog, od kojih su više od polovine bili Srbi iz vojnog i političkog života Srbije i Republike Srpske.
Preostale nedovršene predmete preuzeće Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove.
On će okončati žalbene postupke protiv Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića, kao i ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, a preuzeo je i krivično gonjenje Vjerice Radete i Petra Jojića čije izručenje nije odobrilo srpsko pravosuđe.
Ponosni na "selektivnu pravdu"
Urpkos "selektivnoj pravdi" koju su delili svih ovih godina osuđujući pretežno Srbe, u Haškom tribunalu tvrde da su ponosni na svoj rad.
- Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju je izuzetno ponosan na to što je presudio ili na drugi način priveo pravdi svako od 161 lica protiv kojih je tužilac podigao optužnice za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije tokom sukoba devedesetih godina XX veka - naveli su ranije u tom sudu.
Srbima, koji su činili vojni i politički vrh tadašnje Srbije i RS je pred tim sudom izrečeno ukupno 1.200 godina zatvora.
Sa druge strane, Haško tužilaštvo je, kad je reč o predstavnicima drugih naroda uključenih u sukobe, optužilo mahom vođe paravojnih i terorističkih organizacija koji su nakon suđenja oslobađani od optužbi, poput Nasera Orića, Ramuša Haradinaja, Ante Gotovine, Mladena Markača...
Milošević, Izetbegović i Tuđman
Jedan od trojice glavnih aktera u ratnim sukobima zbog kojih je Tribunal osnovan - nekadašnji predsednik Srbije i SRJ Jugoslavije Slobodan Milošević, umro je 2005. u pritvorskoj jedinici tog tribunala, dok su druga dva aktera, iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Franjo Tuđam i Alija Izetbegović, izbegla međunarodnu pravdu, jer su u međuvremenu preminuli.
Protiv Izetbegovića je bila podignuta optužnica, dok je, prema rečima tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte, protiv Tuđmana bila u pripremi.
Kada je reč o nasleđu ovog međunarodnog suda, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 2010. godine Rezolucijom 1966 Tribunalu dao mandat da omogući osnivanje informacionih i dokumentacionih centara u državama bivše Jugoslavije.
Ti centri će omogućavati digitalni pristup elektronskim primercima svih javnih spisa i arhivskog materijala Tribunala.
- Tokom više od 24 godine rada, Tribunal je stvorio ogromno bogatstvo sudskih dokumenata i spisa, koji uključuju dokaze, presude, naloge, odluke, svedočanstva hiljada svedoka, dokazne predmete i transkripte i audio-vizualne snimke postupaka vođenih pred njim - naveli su u Tribunalu.
Uništavanje DNK uzoraka
Dodaju da ti spisi predstavljaju izuzetno vredan izvor informacija o radu Međunarodnog suda kao i o događajima koji su se dogodili u bivšoj Jugoslaviji tokom sukoba devedesetih godina XX veka.
- Osim što će biti od ogromne važnosti i vrednosti žrtvama i članovima njihovih porodica, oni su takođe izuzetan izvor za pravne stručnjake koji se bave predmetima u vezi s ratnim zločinima, kao i za nacionalne vlasti, nevladine organizacije, predstavnike akademske zajednice, pedagoge, istoričare, novinare i druge predstavnike civilnog društva aktivne na polju tranzicijske pravde - smatraju u Tribunalu.
A kao podsećanje na "selektivnost u deljenju pravde", vredna je izjava sudskog lekara Hose Pabla Barjabara, koji je radio pri UNMIK-u, a koji tvrdi da je 2010. godine u Nemačkoj, i to uz odobrenje Haškog tribunala, uništeno 400 uzoraka DNK žrtava na Kosovu.
Barjabar je, naime, u intervjuu za švajcarski dnevnik "Cajt" tada naveo da su nemački policajci na Kosovu 1999. godine sakupili 400 uzoraka DNK, te da je on 2002. tražio te uzorke radi identifikacije.
- Nemci su rekli da su ih uništili jer im je Haški tribunal to dozvolio - izjavio je tada Barjabar.
