Hag završio rad poslednjom presudom u žalbenom postupku
Haški tribunal saopštio je da je danas, žalbenom presudom u predmetu protiv Jadranka Prlića i drugih, posle 24 godine završio sa radom i da će i formalno biti zatvoren 31. decembra.
Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Završetkom ovog poslednjeg žalbenog postupka, postupci protiv svih 161 lica su okončani i rad Međunarodnog suda je završen, navedeno je u saopštenju.
Pročitajte još:
* Hrvati osuđeni na 111 godina: Praljak popio otrov u sudnici
Žalbeno veće je danas izreklo presudu u predmetu Tužilac protiv Jadranka Prlića i drugih, koji je najobimniji žalbeni postupak pred Međunarodnim sudom, kao i poslednji predmet vođen pred njim.
Veće je potvrdilo zaključak Pretresnog veća da su od polovine januara 1993. optuženi bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, a da se Berislav Pušić pridružio u aprilu 1993.
Potvrdilo je da je zaključak Pretresnog veća da je cilj tog udruženog zločinačkog poduhvata bio stvaranje hrvatskog entiteta u Bosni i Hercegovini, koji bi omogućio ponovno ujedinjenje hrvatskog naroda, putem etničkog čišćenja muslimanskog stanovništva.
Žalbeno veće je potvrdilo skoro sve osuđujuće presude koje je Pretresno veće izreklo Jadranku Prliću, Bruni Stojiću, Slobodanu Praljku, Milivoju Petkoviću, Valentinu Ćoriću i Berislavu Pušiću u odnosu na događaje koji su se odigrali od 1992. do 1994. godine u osam opština i pet zatočeničkih centara na teritoriji Bosne i Hercegovine.
Potvrdilo je kazne koje je izreklo Pretresno veće, koje je osudilo Prlića na 25 godina zatvora, Stojića, Praljka i Petkovića na po 20 godina zatvora, Ćorića na 16 godina zatvora i Pušića na 10 godina zatvora.
Prlić, Stojić, Praljak, Petković, Ćorić, i Pušić ostaju osuđeni za zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija, konkretno za ubistvo, hotimično lišavanje života, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju, protivpravno zatočenje civila, prisilni rad, nečovečna dela, nečovečno postupanje, protivpravno i bezobzirno uništavanje imovine širokih razmera koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama namenjenim religiji ili obrazovanju, protivpravne napade na civile i protivpravno terorisanje civila.
Osim toga, Prlić, Stojić, Petković i Ćorić ostaju osuđeni za silovanje, nečovečno postupanje (seksualno zlostavljanje), protivpravno i bezobzirno oduzimanje imovine širokih razmera koje nije opravdano vojnom nuždom, i pljačkanje javne i privatne imovine po osnovu treće kategorije odgovornosti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Praljak takođe ostaje osuđen za protivpravno i bezobzirno oduzimanje imovine širokih razmera koje nije opravdano vojnom nuždom i pljačkanje javne i privatne imovine po osnovu treće kategorije odgovornosti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu. Ćorić dodatno ostaje osuđen za više zločina za koje snosi odgovornost kao nadređeni.
Žalbeno veće je prihvatilo neke žalbene osnove Stojića, Praljka, Petkovića, Ćorića, i Tužilaštva, dok je u potpunosti odbacilo žalbe koje su uložili Prlić i Pušić. Kao posledica prihvatanja tih žalbenih osnova, Žalbeno veće je poništilo ograničen broj zaključaka koji su potkrepljivali određene osude sve šestorice optuženih.
Sva šestorica optuženih, kao i Tužilaštvo, uložili su žalbe na presudu Pretresnog veća izrečenu 29. maja 2013. Tokom podnošenja podnesaka u ovom predmetu, koje je završeno 29. maja 2015, ukupno je zavedeno više od 12.000 stranica žalbenih podnesaka. Žalbeni pretres održan je od 20. do 28. marta 2017.
Žalbeno veće je radilo u sastavu sudija Karmel Agius, predsedavajući, sudija Liu Daqun, sudija Fausto Pocar, sudija Teodor Meron i sudija Bakone Ðustice Moloto. Sudija Liu je priložio izjavu, delomično protivno mišljenje i protivna mišljenja. Sudija Pocar je priložio protivna mišljenja, navedeno je u saopštenju.