Haški paradoks - Ratko Mladić
Haški proces protiv ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića biće završen danas, kada će Sudsko veće izreći prvostepenu presudu.
"Bio im je zanimljiviji dok se nalazio u bekstvu"
Mladić je optužen za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva i otimanje "plavih šlemova" UN.
Dve tačke optužnice Mladića terete za genocid, a pet za zločine protiv čovečnosti: progon, istrebljenje, ubistva deportacije i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti. U dodatnih pet tačaka, Mladić je optužen je i za ubistvo, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca, kao kršenje zakona i običaja rata.
Prema rečima novinarke Ljubice Gojgić, Mladić je pred Haški sud stigao prekasno, kada je interesovanje za taj sud splaslo i kada je njegov kredibilitet trajno uništen političkim mešanjem koje je bilo očigledno, a o kome su otvoreno govorili nekadašnji visoki funkcioneri - Karla del Ponte, Florans Artman i Džefri Najs.
- Ratko Mladić jeste jedna od najprominentnijih figura koja se našla na haškoj optužnici, ali istorija Haškog tribunala koja traje 24 godine je pokazala da svaka optužnica ili presuda doliva ulje na vatru, tako da Haški tribunal neće moći da se pohvali da je doneo pomirenje, mir i stabilnost u region - kaže Gojgić i dodaje:
- S obzirom da je bio komandant snaga Vojske RS, naravno da je interesovanje za Mladića uvek bilo posebno. On je optuženik koji se najduže skrivao, sve do 2011, ali ima tu jedan paradoks - Ratko Mladić je javnosti, ali i u političkim odnosima, izgleda bio zanimljiviji dok je bio u bekstvu, nego kada je došao u Haški tribunal - kaže Gojgić.
"Proces istorijski, ali sudnice prazne"
- Suđenje Mladiću i njegov dolazak u Hag, dokumenti koji su se pojavljivali, bili su u osnovi pokušaja Bosne i Hercegovine da zatraži reviziju suđenja sa Srbijom pred Međunarodnim sudom pravde. Taj pokušaj nije uspeo. Ostaje da se vidi da li će propasti i poslednji pokušaj tužilaštva da pokaže da se genocid nije dogodio samo u Srebrenici, već i na desetak drugih mesta u BiH, što je bilo odbacivano od strane sudija u svim predmetima, počev od Radovana Karadžića pa na dalje - navodi Gojgić.
Generalno zanimanje javnosti za Mladićev slučaj je s godinama gotovo potpuno iščezlo, iako je proces po mnogo čemu istorijski, osim verovatno za odnose u regionu, koji su konstantno na ivici pucanja, iz ovih ili onih razloga.
- Sudnice su za vreme suđenja Mladiću bile prazne, suđenje je odatle pratilo svega nekoliko novinara i još nekoliko putem interneta u Srbiji i Bosni i Hercegovini, ali daleko je to bilo od one pažnje koju smo viđali kada se sudilo Slobodanu Miloševiću. Paradoks je još jedan - presudom Mladiću Haški tribunal praktično završava svoje postojanje, a ideja je bila obrnuta, da Mladić i Karadžić budu prvi koji će sesti na klupu za optužene. Mislim da uticaj te presude više nije toliko značajan i ne može biti veliki - ističe Ljubica Gojgić.
