"Da li su srpske žrtve bile manje važne za Haški tribunal?"
Ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je danas da će, iako Haški tribunal odlazi u istoriju, iza njega ostati nasleđe koje se ogleda u deljenju "selektivne pravde", kao i zaključak da su srpske žrtve njemu bile manje važne.
Obraćajući se članicama Saveta bezbednosti Ujedinijenih nacija na sednici posvećenoj poslednjem Izveštaja o radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ - Haškog tribunala) koji je 30. novembra okončao svoj rad, Kuburović je ukazala da je pred Tribunalom najveći broj optuženih i osuđenih bio sprske nacionalnosti.
Istovremeno je podsetila da je Srbija posle ratova imala skoro milion izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije.
Pročitajte još:
* Hag završio rad poslednjom presudom u žalbenom postupku
70 odsto osuđenih - Srbi
U postupcima pred Tribunalom, optuženo je ukupno 161 lice, od kojioj je njih 109 srpske nacionalnosti, 33 hrvatske, 10 bošnjačke, sedam albanske i dva lica makedonske nacionalnosti, dok su pravnosnažno su okončani postupci protiv 156 lica.
Od ukupnog broja pravnosnažno osuđenih lica 70 odsto je osuđenih Srba, Hrvata 19 odsto, Bošnjaka 6 odsto i Albanaca svega jedan odsto.
- Ovi podaci svedoče o selektivnom postupanju MKSJ, naročito kada se ima u vidu mandat suda u utvrđivanju pune istine o oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji i pomirenju - ocenila je ministarka pravde Srbije.
Podsetila je da se u izveštaju Komesara za izbeglice i UNHCR-a navodi da je po završetku sukoba iz 1990-tih u Srbiji bilo 330.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske, 266.000 iz Bosne i Hercegovine i 287.000 lica interno raseljenih sa KIM, posle bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.
Zbog toga je, kako je rekla, teško razumeti kako je utvrđen tako mali broj odgovornih lica za stotine hiljada prognanih i ubijenih Srba, dok su sa druge samo Srbima dosuđivane doživotne kazne zatvora, čak u pet slučajeva.
- Da li smo u pravu, ako zaključimo da je srpska žrtva bila manje važna za Haški tribunal - rekla je Kuburović obraćajući da se članicama Saveta bezbednosti.
Tribunal ide u istoriju, ali...
Ocenjujući da "selektivno gonjenje predstavlja legitimno pravno pitanje", ona je navela da u nekim od najrazvijenijih pravnih sistema, selektivno gonjenje predstavlja i odbranu, kao u slučaju Sjedinjene Američke Države protiv Armstrong-a, 517 US 456 1996. Ta činjenica, kako je navela, ostaje tema za razmatranje i buduće ocene o radu Tribinala, uključujući i ocenu istorije.
- Tribunal odlazi u istoriju, ali njegovo nasleđe ostaje. Pitanje je da li je ispunio svoju svrhu. Nažalost, statistički pregled njegovih odluka, iz naše perspektive, dodatno pojačava utisak "selektivne pravde" - navela je Kuburović.
Ona je napomenula da ta selektivna struktura optuženih, presuda i kazni, zajedno sa povredom prava na suđenje u razumnom roku i nepoštovanjem procesnih garancija, takođe predstavljaju nasleđe Tribunala.
- Za Republiku Srbiju, kao i mnoge druge zemlje sa razvijenom svešću o nezamenljivosti pravosudnog sistema kao najsavršenijeg poznatog mehanizma za poštovanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava, slučaj 13-godišnjeg procesa protiv gospodina Vojislava Šešelja, koji se dobrovoljno predao Tribunalu i koji je okončan nepravnosnažnom oslobađajućom presudom, svakako predstavlja mrlju u radu ovog suda - napomenula je Kuburović.
Dve bitne činjenice nevažne za Tribunal
Ona je članicama Saveta bezbednosti UN ukazala na stanovište Srbije prema kojem Tribunal, nakon više od dve decenije rada nije uočio dve bitne činjenice. Prvu, da je na proslavi prve godišnjice nezavisnosti Hrvatske 1992. godine, na trgu u Zagrebu pred više od 100.000 ljudi tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman javno priznao da je rat mogao biti izbegnut, ali da on to nije želeo.
Drugu, da je Alija Izetbegović, tadašnji predsednik BiH, povukao potpis sa "Kutiljerevog plana" 1992. godine, koji su prvobitno potpisale sve tri strane, čime je, kako je navela Kuburović, propuštena prilika da se okončaju ratna dejstva i izbegnu žrtve građanskog rata u BiH.
- Te činjenice MKSJ u svom radu nije uzeo u obzir, iako se radi o nepobitnim i javnim istorijskim potezima. Stoga je ovaj sud, za koji svi verujemo da je osnovan sa ciljem da nepristrasno deli pravdu, bio vođen nesumnjivo vanpravnim motivima i propustio je da suštinski doprinese bilo pomirenju u regionu, bilo ostvarenju načela pravičnosti i jednakosti, koja predstavljaju osnov svakog pravnog poretka - ocenila je ministarka.
Ističući da je Srbija u potpunosti ispunila svoju obavezu u pogledu saradnje sa Tribunalom, Kuburović je naglasila da je za nju zato neprihvatljiv deo navoda iz Završnog izveštaja MKSJ, prema kojima u Srbiji postoji nedostatak političke volje za saradnju sa MKSJ jer mu nije izručila Vjericu Radetu i Petra Jojića, optužene za nepoštovanje suda.
Za takvu odluku države, kako je ukazala, odlučna činjenica je bila što je nadležni, nezavisni sud odlučio da odbaci ovaj zahtev za izručenje imajući u vidu relevantni zakon koji je u potpunosti u skladu sa Statutom MKSJ, jer ta lica nisu počinila krivična dela za koja je MKSJ nadležan.
Osuđeni da služe kaznu u zemljama porekla
Ministarska pravde Srbije je članicama SB takođe ponovo skrenula pažnju na inicijativu Srbije da osuđena lica pred Tribunalom služe kazne zatvora u zemljama porekla, ukazujući na stanovište naše države - da je teško postići svrhu kažnjavanja i resocijalizaciju u slučajevima kada osuđene osobe služe kaznu zatvora u dalekim zemljama.
Pročitajte još:
* Hrvati godinama pričaju o "srpskoj agresiji", a onda im se sve vratilo kao bumerang
* Nije još gotovo: I posle Haga - Hag
* Vučić o Praljku: Ne bih se rugao činu i nazvao ga kukavičkim, a Evropa...
- U državama u kojima izdržavaju kaznu im nije omogućeno sporazumevanje na maternjem jeziku niti imaju priliku za susret sa porodicama ili sa bliskim osobama. Neka od osuđenih lica drže se u neadekvatnim uslovima i sa neadekvatnom zdravstvenom negom - navela je Kuburović.
Ona je istakla da je Republika Srbija spremna da pruži sve garancije da bi, u slučaju upućivanja osuđenih da nastave izdržavanje kazne u Srbiji, mere bezbednosti bile u potpunosti osigurane i napomenula da Republika Srbija prihvata međunarodni nadzor nad izvršenjem navedenih sankcija.
Govoreći o saradnji Srbije sa MKSJ, Kuburović je podsetila da je efikasnim i neselektivnim procesuiranjem i krivičnim gonjenjem ratnih zločina Srbija pokazala spremnost da se kazne počinioci najtežih krivičnih dela kršenja međunardnog humanitarnog prava, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.
O tome, kako je navela, svedoče pravnosnažno okončani postupci pred srpskim sudovima.
Takođe je ukazala da je Srbija je u potpunosti uskladila svoje zakonodavstvo sa relevantnim standardima i omogućila saradnju sa MKSJ bez izuzetka, u vezi sa svim delima koje je SB u Statutu MKSJ prepoznao kao teške međunarodne zločine.
