Bitka za Britaniju (4): Pljačka rasturenih država
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Lio Štraus, američki specijalista za "političku filozofiju", okupio je oko sebe studente od kojih je većina kasnije zauzimala visoke položaje u američkom Ministarstvu odbrane.
Posledica njegovog doktrinarnog delovanja bila je upravo "teorija haosa" koju je Bela kuća kasnije zamenila terminom "konstruktivnog haosa".
Istina, ni Štraus, ni Pentagon, nisu javno reklamirali "teoriju" koju su u praksi primenjivali kao aveniju američkog spoljnog intervencionizma. Načelo ove strateške doktrine haosa u američkoj hegemonoj praksi značilo je pre svega - pljačkanje nacionalnih resursa ciljane države na duži period, a da ta pljačka nije uvek morala da bude brutalna vojna okupacija, nego (često) faktičko, latentno rasturanje zemlje. Formula je bila prosta: bez države, nema vojske, a ako nema vojske - nema ni rizika od poraza...
Iluzija slobode
U sumi, strateški cilj američkog vojnog intervencionizma i alijanse (EU) koju Amerika kontroliše, jeste - prvenstveno i ekskluzivno - destrukcija suverene države.
Ovakav koncept prilično je nelagodan i nesaglasan sa evropskim narativom i istorijskim duhom koji je Tomas Hobs razvijao u njegovom klasičnom "Levijatanu", a kaže kako nekada bude neophodno da, pod "određenim okolnostima, pacijenti uživaju izvesnu meru slobode odlučivanja", pa čak i da se "prihvati u naručje i diktatorska država kako bi se poštedela haosa".
Američki koncept te "slobode" u sferi "dirigovanog haosa" dozvoljavao je iluziju slobode državama podvrgnutim tretmanu, na isti način kako se sloboda robova meri dužinom lanaca.
Ginuli milioni ljudi
Ratovi u Avganistanu i Iraku, da se ne pominje cela serija drugih vojnih intervencija, već su prouzrokovali stradanje četiri miliona ljudi! I oba su u Savetu bezbednosti UN predstavljani kao legitimne intervencije u "samoodbrani" i "zaštiti civila", mada je danas istorijska istina da su oba rata bila isplanirana davno pre islamističkog udara na Njujork i Pentagon, koji je iskorišćen kao "casus belli"(lat. povod za rat) za "rat protiv terora" i "demokratizaciju" širokog područja Bliskog istoka. Primenu tog dirigovanog haosa danas gledamo u Siriji, pre nje u Iraku, u terorisanju Irana...
Propali projekat
Kada Džon Fridman, bivši američki visoki obaveštajni funkcioner i osnivač edicije "Geopolitička budućnost", kaže da je EU "propao projekat", ovo nam sugeriše, ako ništa, da i u Vašingtonu ne veruju više da je Brisel koristan pratilac u primeni američke doktrine dirigovanog haosa.
U celom ovom projektu izvođenja haosa, Evropska unija je na ovaj ili onaj način bila pratilac ili pak direktni učesnik američkog geostrateškog projekta. Ovaj vazalski odnos EU prema Americi je kompleksan fenomen, pun ugrađenih kontradikcija.
