Bitka za Britaniju (2): Briselski okovi
Ostanak Britanije u evropskoj zajednici ostaje za sada široko otvoreno pitanje iako trenutno većina stanovništva, nasuprot većini u političkom establišmentu - veruje da bi Britanija, oslobođena briselskih okova i glomazne birokratske regulative, bolje prosperirala u slobodnom ekonomskom i poslovnom prostoru širom sveta, posebno u odnosima sa SAD i velikim azijskim zemljama (Kina, Indija...).
Pristalice ovog stava na Temzi i dobar deo analitičara polaze od stanovišta da se Evropska unija nalazi u "egzistencijalnoj krizi", a da se ta kriza ogleda i u nemogućnosti Brisela da donosi bitne strateške odluke. Iz ovoga proističe i pitanje da li će EU da preživi kao kompaktan entitet ili će da se transformiše u labavu konfederaciju država sa - možda - jednim užim jezgrom.
Italijanska štednja
Bitka za Britaniju:
Prema ovoj analizi koju je nedavno ponudio Radio Bi-Bi-Si 4 (BBC), najslušanija stanica na Ostrvu, "zanimljivo je kako Evropska unija nije u stanju ni da samostalno (od Amerike) donosi strateške odluke, niti da se sama raspusti". Navodi se kao primer regulativa po kojoj, recimo, depozitori u italijanskim bankama postaju, u momenetu kada polože novac u banku - investitori i - stoga - automatski preuzimaju na sebe sav rizik koji investiranje podrazumeva.
"Briselska birokratija je ovakvu odluku donela bez razmatranja njenih posledica. I šta sada imamo? Oni kojima se ovakva regulativa ne sviđa jednostavno je ignorišu i ne snose nikakve posledice. Rezultat je konfuzija: iz Brisela izlaze edikti (službena naređenja), a svi nastavljaju po svome."
Francuski politički aktivista i osnivač mreže Volter Netvork, Tijeri Mejsan, piše da su politički lideri u Briselu "promašili temu" u tretmanu i oceni nedavnih napada islamista na Evropu, a posebno u baratanju sa talasom izbeglica.
Seoba je isplanirana
Kaže da je fascinantno koliko se ne shvata da izbeglički talas nije, naprosto, posledica nekog incidenta na Bliskom istoku, Africi i drugde, nego je rezultat "strateške politike Amerike." Da su vojne akademije u Evropskoj uniji obavile valjano njihov deo posla, posebno da su proučile doktrinu Velikog brata (SAD), našle bi - analizira Mejsan - da je Pentagon već objavio celu seriju dokumenata o takozvanoj "teoriji haosa". Nijedna od ovih evropskih institucija nije ozbiljno prostudirala ovu doktrinu, još manje njene posledice, delimično i zbog toga jer je reč o "varvarskom metodu ratovanja, a delimično jer je doktrina izašla iz američke političke elite... A, svako u Americi zna da je nas (Evropljane) Amerika spasla od nacizma, pa da stoga tu vrstu varvarstva ne smemo da dovedemo ni u kakvu vezu sa Amerikancima".
Čija je ovo kriza?
Protekla (2015) godina otvorila je na evropskom kontinentu celu seriju geopolitičkih pitanja, među njima i ono ključno: da li je aktuelna seoba izbeglica sa juga na sever pojava "sui generis", neka vrsta inherentne klasične krize globalnih uzroka i posledica, ili je pak isključivo kriza Evropske unije?
