Bitka za Britaniju (5): Kriza EU "davi" NATO
Za Ameriku je ovog trenutka Evropa, odnosno Evropska unija tek druga briga i to daleko iza one prve - Evroazije (zadnja pošta: Kina i Rusija). Fridman u svojoj analizi počinje od procene u Vašingtonu da je na globalnom prostoru nastalo vreme krize koja se prostire od Pacifika do Atlantika...
"Kinezi su u krizi, Rusija je u krizi, Bliski istok je u oštroj krizi, Evropa takođe... Znači da imamo situaciju da se jedan prostor sa populacijom od pet milijardi ljudi, menja na način koji ne možemo u celosti da anticipiramo".
Nepredvidiva EU
Situacija je "komplikovana", ali nije "katastrofalna", mada za američku teoriju projektovanja haosa, Evropska unija ovakva kakva je danas, sve više predstavlja "nepredvidivog partnera".
Navodi, pri tom, kao i Henri Kisindžer u knjizi "Svetski poredak", da je EU po svoj prilici "propao projekt", ali da i takva kakva je, trenutno, za SAD nema alternativu i ostaje njen pratilac u projektu dirigovanog haosa. Pri tome kaže da se na potpunu nesposobnost Brisela da savlada ovu izbegličku krizu u Vašingtonu ne gleda kao na najveći problem jer je reč samo o kretanju populacije koja predstavlja svega 0,5 posto stanovništva.
Evropa je za Ameriku trenutno problem zato što je "bolesnik" u procesu gde SAD imaju veliki strateški interes u globalnoj konfrontaciji sa rusko-kineskim Istokom.
Pored toga, stres kroz koji trenutno prolaze članice EU, odražava se i tamo gde je Amerika i dalje životno zainteresovana - na NATO. Kao posledica toga, Amerika više ne može da računa na NATO kao na čvrstu američku polugu u Evropi.
- Mi, na primer, sada imamo jedan odnos sa Francuskom, drugi sa Britanijom, vrlo različit odnos sa Nemačkom i potpuno drugačiji odnos sa Poljskom. Tako da više ne možemo da računamo sa NATO kao mehanizmom koji nas čvrsto povezuje sa Evropom.
Na ovo se nadovezuje i jedna interna američka analiza koja se može čuti u Londonu, a kaže kako je EU "propao projekat" i sugeriše da u Vašingtonu nisu sigurni koliko će još da traje ova "evropska bolest", ali da u svakom slučaju Brisel "gubi snagu da bude koristan (sa)učesnik u izvođenju američke doktrine jer "sve više propoveda, a sve manje donosi odluke"...
Institucije u Evropskoj uniju su, opisuje Fridman, "kao muzej - i dalje možete da ih posećujete, i dalje funkcionišu".
Stoga, kaže, "još ne vidim kolaps EU, vidim je kako sve više postaje irelevantna! Još će da potraje i u tom trajanju će sretno da potone u beznačajnost". Teška reč ili proniciljiva anticipacija budućnosti. Ko je imao priliku da pročita knjigu "Šta Evropa želi" (Srećko Horvat i Savoj Žižek) naišao je i na podsećanje na sudbinu luksuznog putničkog broda "Kosta Konkordija".
"Konkordija"(Sloga) se sastojala od trinaest paluba nazvanih po zemljama članicama EU. Poljska je bila gornja paluba, sledile su Austrija, Portugal, Španija, Nemačka, Francuska...U sredini broda bili su"Atrijum Evrope","Salon London", "Disko Lisabon","Bar Berlin"- idilična slika idilično ujedinjene EU.
"Konkordija"je udarila u greben i u januaru 2012. godine "sretno potonula" u Tirensko more.
