Rusija diže ruke od nas?
Vlasti SAD i Velike Britanije i zvanično su registrovale "štetan ruski uticaj u Srbiji" i najavile ofanzivu na zapadni Balkan. Ruski analitičari, međutim, smatraju da Rusija zaostaje s najavljenim projektima u Srbiji, pa deluje da Zapad pod plaštom borbe protiv uticaja istočne sile ubrzano uzima region pod svoje.
Plan je da se pitanje Kosova i imena Makedonije reši 2018. što je, kako saznaju "Vesti", deo strategije usisavanja Zapadnog Balkana u NATO. Sada su Američke demokrate u Spoljnopolitičkom odboru Senata pozvale Vašington da posveti Srbiji veću pažnju.
Demokrate primećuju i da je pomoć SAD Srbiji 2014. iznosila 22,9 miliona dolara, a da je administracija Donalda Trampa za ovu godinu predvidela 12,1 milion.
Takođe su zatražili da visoki zvaničnici češće putuju u Beograd. Naveli su da se predsednik Aleksandar Vučić sreo s Vladimirom Putinom najmanje 12 puta od 2012. godine, dok je poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd bio Džimi Karter 1980.
Uvlačenje u NATO
"Zloćudni uticaj Rusije u Srbiji manifestuje se kroz kulturne veze, propagandu, energiju i razvoj vojnih odnosa. U Srbiji je znatno povećan broj nevladinih organizacija i medija sa proruskim stavom", smatraju senatori i konstatuju da je Srbija suočena sa pritiskom dok pokušava da sedi na dve stolice, a da će ruska propaganda uticati na srpsko javno mnenje ako ne bude sprečena.
Isto brine i britanski parlament:"Rusija je proširila meku moć raspoređivanjem velikog broja dopisnika Sputnjika širom regiona i to je glavni izvor agencijskih vesti, naročito u Srbiji, RS i Crnoj Gori".
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova već je iznelo stav da SAD koriste politički pritisak kako bi uvukle ceo Zapadni Balkan u NATO. Međutim, Oleg Bondarenko, direktor moskovskog Fonda progresivne politike, smatra da Rusija ništa nije naučila kada je izgubila Ukrajinu iz svoje orbite.
On kaže da su zatvoreni i obustavljeni mnogi ruski projekti u Srbiji. Banke, privatizacija fabrika, modernizacija železničke mreže, investicije... Sve je pod znakom pitanja zbog neisplativosti.
Suviše velikih igrača
Dmitrij Neresov, autor moskovske "Pravde" piše da na Balkanu ima suviše velikih igrača: Nemačka i Austrija, pa cela EU, Amerika i Turska.
- Alternativa sadašnje ruske politike na Balkanu je uvlačenje u beskonačan, iznurujući i bezperspektivni sukob sa Zapadom. I to u regionu u kojem je situacija zapetljana, gde su svi neprijatelji svima i gde se presecaju putevi velikih igrača. Naravno, usiljeni marš naših desantnih snaga na prištinski aerodrom 1999. svima nam je drag, ali bilo bi glupo da ga ponovimo u balkanskim razmerama - zaključio je Neresov.
Savetnik jedina lasta
Takođe da je Turski tok kroz Makedoniju teško ostvariv, jer nisu Amerikanci zbog toga dve godine sponzorisali proteste protiv premijera Nikole Gruevskog, a sada se taj projekat oslanja na Bugarsku koja je već srušila Južni tok pod američkim pritiskom.
- Ruski institut strateških istraživanja sistematično se bavio Srbijom, ali je s odlaskom Leonida Rešetnjikova i to zamrlo. Zamrznuti su mnogi informacioni projekti, obustavili su rad fondovi rusko-srpskog partnerstva. Redovnim kontaktima sa Srbijom od političara se zanima jedino senator Aleksandar Babakov, savetnik Vladimira Putina. Dmitrij Rogozin vodi međuvladinu komisiju Rusija - Srbija, ali je on zadužen za vojnu industriju i nema previše vremena za rad sa srpskim političarima.
- U takvoj situaciji vrlo brzo će se balkanska pitanja rešavati isključivo u Vašingtonu - zaključio je Bondarenko.
Siromašni Balkan skup zalogaj
Pavel Kandelj, s Evropskog instituta Ruske akademije nauka, smatra da nisu tačne ocene da je Rusija potpuno izgubila uticaj na Balkanu, ali ni da je to mesto gde se ona sukobljava sa Zapadom.
On priznaje da se Rusija poslednjih decenija nije suprotstavila Zapadu na Balkanu, ali pita da li bi takva pobeda bila nužna.
- Ako pogledamo političke, vojne, informacione, finansijske i ekonomske resurse nije teško izvesti zaključak da Rusija može da ostvari dominaciju na Balkanu kad bi koncentrisala sav potencijal na tom pravcu. Međutim, dostignuta prevlast na najsiromašnijem delu Evrope, kojem su životno potrebni donacije i spoljne investicije, predstavlja projekat koji sadrži samo velike troškove. To bi negativno uticalo na prvostepeni nacionalni zadatak, podizanje ekonomije zemlje - objašnjava Kandelj.
Prema njegovim rečima, Rusija izbegava sukob na Balkanu i njeno ekonomsko prisustvo nije pokušaj da ga odvoji od EU, ali izaziva rusofobsku reakciju Zapada koji ne želi konkurenciju.
Zamka za Trampa
Srpski analitičari smatraju da Balkan treba sagledavati kroz odnos SAD i Rusije.
Dragomir Anđelković za "Vesti" kaže da je čitava situacija odraz unutrašnje borbe u SAD protiv predsednika Donalda Trampa. Odnosno da protivnici pokušavaju da ga uvuku u veće probleme poput priče o globalnoj, pa i opasnosti od Rusije na Balkanu.
- Ruski uticaj kod nas nije veliki, ali je američka politika na Balkanu, a posebno prema Srbiji, bila izuzetno neprijateljska. Stoga bi nezadovoljstvo javnog mnenja Amerikom postojalo čak i da Rusija ne postoji - kaže Anđelković.
Aleksandra Joksimović objašnjava za "Vesti" da je EU bila u krizi i zaokupljena sopstvenim problemima, što je drugima otvorilo prostor na Zapadnom Balkanu i dovelo do destabilizacije, poput krize u Makedoniji.
- Sada EU zaokružuje bezbednosni aspekt strategijom prema kojoj sve države regiona treba da budu u EU. Amerika ima isti pristup - tumači Aleksandra Joksimović.
Ona očekuje da tokom leta i Makedonija dobije poziv u NATO, ali da se poštuje odluka Srbije o neutralnosti kao i to što Beograd ima potpisan sporazum o saradnji sa tim vojnim savezom.
Moskva političarima poslednja nada
Bondarenko podseća da je Crna Gora ušla u NATO, a da je u Makedoniji pao s vlasti premijer Nikola Gruevski, koji je izrazio spremnost da prihvati produžetak gasovoda Turski tok prema Srbiji.
- Pritom, Gruevski nije bio proruski političar. Na Balkanu se političari okreću Rusiji tek kad vide da više nemaju kud. Tako je bilo i s Borisom Tadićem, a neki smatraju i sa Zoranom Đinđićem - kaže Bondarenko i ukazuje da je i Aleksandar Vučić posle pobede na predsedničkim izborima načinio prve korake u pravcu Brisela i Vašingtona.
