Bitka za Britaniju (3): Libija je ratni zločin
- Da je politički personal u Evropskoj uniji makar malo proputovao kroz Irak, Siriju, Libiju, Rog Afrike, Nigeriju, Mali i svakako do Ukrajine, "golim okom bi video kako u praksi izgleda primena teorije haosa", piše Mejsan.
Ne samo da se Evropska unija oglušila o mizeriju ljudi u ovim područjima zahvaćenim unutrašnjim sukobima, nego su gospoda u Briselu, još i aktivni učesnici - na zahtev njihovog Velikog brata u Vašingtonu - u nametanju sankcija i svih drugih vrsta pritiska na ove države podvrgnute tretmanu "projektovanog haosa".
I upravo, u suprotnosti sa čudnom izjavom francuskog predsednika Olanda, da (na primer) masovni egzodos ljudi iz Libije nije posledica zapadne vojne intervencije pod kodnim nazivom "Ujedinjeni zaštitnik", danas je cela istina da je izbeglički talas "planirani rezultat" i deo "dirigovanog haosa", sa (ovaj put) francuskom ratnom avijacijom u glavnoj ulozi.
Haos u Libiji, potpuno razorenoj zapadnom kavalerijom dirigovanog haosa, u sadejstvu sa džihadistima Islamske države, nije nastao zato što - kako se propoveda u Vašingtonu, Londonu, Parizu - libijski "revolucionari" nisu uspeli da se dogovore o koncpetu države posle obaranja Gadafija, nego je destrukcija Libije bila strateški cilj Zapada, upotrebom doktrine dirigovanog haosa, sa SAD u glavnoj ulozi.
Tijeri Mejsan podseća da u Libiji nije bilo nikakve, od Zapada podstaknute, "demokratske revolucije", nego je bila podela zemlje, izazivanje haosa i kontrole istočnog, naftonosnog dela Libije (Kirenaika). Nije zatim bilo nikakvovg "mandata" Ujedinjenih nacija, toliko reklamirnog kao "zaštita civila", nego je Libija bilo masakr, klasičan ratni zločin u kome je stradalo 160.000 Libijaca, od toga tri četvrtine civila koji su stradali u savezničkom bombardovanju.
Diktat
Teorija američkog dirigovanog haosa danas je "modus operandi" (lat. način ponašanja) Imperije i njene evropske filijale, Evropske unije.
Projektovanje haosa izvedeno je u Libiji u direktnoj vojnoj, političkoj i propagandnoj kolaboraciji Amerike (NATO) sa Evropskom unijom. Pri tom se apsolutno nijedan evropski lider nije pojavio da saopšti belodanu istinu kako izbeglice iz Iraka, Sirije, Libije, Nigerije ili Malija ne beže od tamošnjih diktatura, nego iz dirigovanog haosa koji ciljno zavode zapadne "demokratije".
Nijedan evropski lider - apsolutno nijedan - nije, takođe, imao kuraži da izađe pred mikrofon i anticipira očigledno: da je sledeća faza ovog projekta haosa - egzodous, rasturanje nacionalnih država i "islamizacija "tržišta droge na globalnom planu. Kao da je već zaboravljen slučaj Hamida Karzaija koga je - ne treba zaboraviti - NATO intervencija dovela na vlast u Kabulu, da bi Avganistan (u amero - atlantskoj igri) postao globalni rasturač heroina, između ostalog i kosovskoj mafiji" (piše Mejsan).
