Subota 24. 8. 2019.
Washington
210
  • Chicago
    150
  • New York
    140
  • Belmont
    130
  • Atlanta
    230
  • Boston
    240
  • Firt
    150
  • Denver
    210
  • Detroit
    140
  • Dover
    180
  • Hartford
    150
  • Orlean
    150
  • Helena
    230
  • Ren
    110
  • Honolulu
    280
  • Las Vegas
    340
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    200
  • Tampa
    270
  • Topeka
    220
7
Nedelja 11.10.2015.
08:29
blic.rs A

Sirija kao Bosna: Može li novi Dejton zaustaviti krvavi rat?

Ruska vojna intervencija u Siriji nije naišla na blagonaklone reakcije zapadnih i pojedinih bliskoistočnih zemalja. Nakon ukrajinske krize koja je dodatno zakomplikovala i onako hladne odnose Moskve i Vašingtona, ruski predsednik Vladimir Putin odlučio je da pošalje vojne snage u Siriju čime je nedvosmisleno poručio da Kremlj nema nameru da prepusti Zapadu još jednu bitku za prevlast na međunarodnoj geopolitičkoj sceni.

Reuters
Borba za uticaj na Bliskom Istoku: Barak Obama i Vladimir Putin

Putin je svetskim liderima na zasedanju Generalne skupštine UN obrazložio kako je Rusija tu da pomogne u borbi protiv Islamske države, a potom je isto ponovio i Baraku Obami na sastanku iza zatvorenih vrata.

Iako je tok privatnog razgovora dvojice državnika ostao strogo čuvana tajna, Putinovi avioni su gađajući uporišta Islamske države “okrznuli” i opozicione snage u Siriji koje su Amerikanci prethodno naporno trenirali i opremali.

Ovakav sled događaja nagoveštava da Moskva i Vašington ipak nisu uspeli da pronađu zajednički jezik ili interes. 

Putinov stvarni (a svakako ne jedini) cilj u Siriji skoro sigurno nije obračun sa Islamskom državom. Nepoverenje u njegove namere odavno je sveprisutno na Zapadu zbog čega vlada uvreženo mišljenje da je Putinov stvarni cilj jačanje klimavog režima sirijskog predsednika Bašara el Asada napadima na pobunjeničke grupe u blizini islamističkih uporišta.

Neophodna saradnja

Ruski predsednik svakako želi da zaštiti svoje saveznike, zadrži pristup pomorskim objektima duž mediteranske obale u Tartusu, ali i osramoti Sjedinjene Države demonstracijom svojih vojnih dometa. 

Iako je Putin nesumnjivo zabrinut zbog ekspanzije ekstremnih islamističkih snaga, čini se kao da će taj problem prepustiti drugima. Njega ne brine toliko ni činjenica da je sirijski predsednik svakako delimično odgovoran za ubijanje 250.000 Sirijaca poginulih u građanskom ratu koji je doveo do masovnog raseljavanja stanovništva. U krajnjem slučaju, ruski predsednik verovano krivi američku naivnost što se ovaj rat razvukao na četiri tragične godine.

Pa ipak, Putinova nadmenost u sirijskom sukobu ne sme da isključi američko-rusku saradnju bez koje neće doći do praktičnih pomaka. 

Ukoliko međunarodna zajednica predviđa i pokuša da stvori neku vrstu labave konfederacije u Siirji, američki i ruski interesi delimično bi mogli da se poklope.

Trenutno su oni poprilično dijametralni - Amerikanci žele da zbace sa vlasti predsednika Asada koji ne odgovara njihovim spoljnopolitičkim interesima na Bliskom istoku, dok Rusi takođe žele da ojačaju svoj uticaj u ovom delu sveta u čemu im je Asad (za sada) neophodan. Interesi dve velesile poklapaju se jedino u nameri da se stane na put širenju islamskog fundamentalizma.

Uništiti ID

Da bi pronašao zajednički cilj sa Moskvom, Vašington bi mogao da ima u vidu bosanski model osmišljen da okonča balkanske sukobe devedesetih godina. Dejtonskim sporazumom potpisanim 1995, u Bosni je formirana slaba centralna vlada zadužena da nadgleda tri, u velikoj meri, autonomne zone.

Na sličan način, državno uređenje Sirije u budućnosti bi moglo biti konfederativno sa nekoliko automonmih oblasti:

1. Alaviti: Jedna bi obuhvatala deo pretežno naseljen Alavitima (kojima pripada i predsednik Asad) i prostirala se duž mediteranske obale.
2. Kurdi: Sledeća oblast bila bi kurdska na severu i severoistoku zemlje duž granice sa Turskom.
3. Druzi: Na jugozapadu zemlje oformila bi se autonomna oblast naseljena Druzima.
4. Suniti: Četvrta oblast bila bi pod kontrolom sunitskih muslimana.
5. Centralna zona: Izmešana populacija u glavnom naseljenom pojasu zemlje od Damaska do Alepa.

Po ovakvom scenariju, jedino bi poslednju oblast bilo teško stabilizovati, dok uspostavljanje ostalih ne bi trebalo da predstavlja preteran problem.

U takvom aranžmanu, Asad bi na kraju morao da se povuče sa vlasti u Damasku. Međutim, on bi kao kompromisno rešenje mogao da ostane na čelu alavitske oblasti. Slaba centralna vlast zamenila bi postojeći režim, ali bi većina moći, uključujući i oružane snage, bila pod kontrolom pojedinačnih autonomnih sektora koji pripadaju različitim regionalnim vladama. Na ovaj način čak bi se lakše obračunalo i sa ISIS-om koji bi bio meta svih regiona.

Tanjug/AP
Bašar al Asad i dalje glavni problem: Rusi ga štite, Zapad bi da ga svrgne sa vlasti

Jedan preduslov za postizanje dogovora

Kada bi se postigla ovakva vrsta dogovora, svakako bi bilo neophodno i prisustvo međunarodnih vojnih snaga koje bi motrile na stabilnost, kao što je to bila uloga IFOR-a, kasnije SFOR-a, a danas EUFOR-a u Bosni – vojnih snaga Evropske unije koje nadgledaju implementaciju Dejtonskog sporazuma.

Ruske trupe čak bi mogle biti uključene u misije koje bi, na primer, mogle biti stacionirane u alavitskom regionu.

Ovakav sporazum, naravno, još nije zreo za dogovore. Da bi postao prihvatljiv, umerene opozicione snage prvo moraju biti ojačane.

Zapad bi takođe znatno trebalo da proširi svoju obuku i naoružavanje opozicionih snaga koje ne uključuju ID ili al-Nusru.

Standardne bezbednosne provere morale bi takođe biti olabavljane na izvesnim nivoima. Američki, i ostali međunarodni treneri treblo bi da se rasporede u Siriji gde bi regruti zaista ostajali ukoliko žele da zaštite svoje porodice.

POVEZANE VESTI

Nedelja 11.10.2015. 11:28
Nemoze Dejtonski sporazum u Siriji, jer tamo je PUTIN. On se vec sporazumeo sa Sirijom i njenim narodom. Sporazumi su zavrsen, jos samo je preostalo da se sklone smece SAD-va i NATO clanica. Uz pomoc Boziju i to ce se zavrsiti.
Nedelja 11.10.2015. 16:59
Amerika bi i da svrgne Asada i da progura svoje americke sporazume. Ako se pogleda "ugled" medjunarodnog zakona svakome bi trebalo biti jasno kakvu ulogu i ID i "umereni pobunjenici" igraju u svetu.
Nedelja 11.10.2015. 12:42
tako je putko isto ko bosna i kosovska siftarija,rooookaj i po njima,po njima si trebao prvo,to majmunovo prvo cedo zla bilo
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
  • 2019 © - vesti online