Svečani pogreb Blerove politike
Britanija svakako nije na putu nekog Velikog marša levice niti novog trocikizma, ali se na ostrvu ovog leta dešava nešto novo - na čelo opozicione Laburističke partije izbio je Džeremi Korbin, deklarisani socijalista. Čitava desna Britnija digla se na noge. Stižu povici upozorenja Britancima da je na kapiju stigao antihrist, da će crveni Korbin, dobiju li laburisti sledeće parlamentarne izbore 2020, značiti za zemlju "neizbežnu katastrofu".
Dejvid Kameron je poručio naciji i da bi dolazak Korbina na vlast značio "opasnost po nacionalnu bezbednost zemlje"!
Sumnja i s levice
Ali bitka je daleko od dobijene. Kada u centralnoj Engleskoj, kolevci britanskog sindikalizma Korbin nešto kaže u korist radništva, to ima odjek i prođu, ali, mora se kazati, istovremeno i jaku dozu skepse i neverice u predizborne reči. Britanija se prilično zamorila, a sama Laburistička partija inficirala Blerovim lažnim levičarenjem pod firmom "Novog laburizma".
Ako je desnica toliko preplašena što je na čelo jedne partije koju je Toni Bler oblikovao da pasuje uz sve politike, mora da se sa dolaskom Korbina na čelo laburista, nešto zaista značajno odigralo na političkoj sceni Britanije.
Laburisti nagoveštavaju kraj duge političke agonije u opoziciji, teškog poraza laburista u Škotskoj u duelu sa Škotskom nacionalnom partijom (SNP) i nakon što su laburisti naprosto počišćeni na izborima u južnoj Engleskoj.
Posle trinaest godina na vlasti, pod pesudolevom zastavom laburizma Tonija Blera, partija je zaista izgubila ne samo nekadšnju dominantnu poziciju, nego i dušu i atraktivnost u radničkom delu Britanije.
Pobeda je više nego personalna promena na partijskom vrhu u Britaniji i simptom je šireg dešvanja na političkom prostoru evropskog kontinenta gde je elektorat, kako pokazuju ispitivanja javnog raspoloženja, umoran od neoliberlanog kapitalizma.
Leve ideje u konzervativnoj Britaniji prolaze za sada dosta dobro, a zasluga dobrim delom pripada dinamici koju je pokrenuo sam Korbin. Britanska levica u Korbinu dobija šansu. On je taj koji je svečano "pokopao" politiku Tonija Blera.
I nije bez jakog razloga konzervativni "Ekonomist" posvetio skoro celu stranu "opasnosti" koju Korbin i predstavlja po dosadašnji lagodni poredak činjenica u Britaniji. Desnica ima jake razloge što narod plaši strašilom Korbina. Pod Blerom i posle njega Gordonom Braunom, imala je maskiranog ideološkog blizanca. Korbin je simpatizer takvih antiameričkih grupa i pokreta kao što su levičari u Venecueli, čak i palestinski radikalni pokret Hamas.
Pročitajte još:
* Na Kosovu su prave žrtve Srbi
* Crveni Korbin trese Britaniju
U masovnim demonstracijama Britanaca protiv intervencija u Avganistanu, Libiji, Iraku, Korbin je uvek bio u prvim redovima. Korbin na kormilu britanske opozicije za sada je samo potencijalna opasnost postojećem stanju stvari u Vajtholu. Britanija svakako nije još na nekom autentičnom levom kursu, ali je Korbin već uspeo da oslobodi duh iz boce. U svakom slučaju, pobede li Korbinovi laburisti na izborima ili ne, ostala Britanija u EU ili ne, Korbin na čelu najjače opozicione partije znači svežu krv i svečanu sahranu "blerizma" na Ostrvu. I to je samo po sebi krupna činjenica.
Desnica i glas buntovnika
Znatno pre nego što je Korbin ušao u trku, Nezavsina partija Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) pokupila je simpatije Britanaca na socijalnoj i antievropskoj politici i postala treća partija po snazi, a 2014. pobedila na izborima za parlament EU. Na nacionalnim izborima UKIP je osvojila samo jedno poslaničko mesto, a njen lider Najdžel Faraž izgubio mesto u Vestminsteru.
