Masovan izgon izbeglica s Balkana
Savezni ured za migraciju i izbeglice (BAMF), najavio je da će intenzivirati rad s azilantima sa zapadnog Balkana, kako bi se smanjio njihov broj i, prema rečima Manfreda Šmita, šefa BAMF-a, "potrebna snaga usmerila na izbeglice iz kriznih regiona".
Od početka godine bilo je 190.000 zahteva za azil u Nemačkoj, od kojih 78.000 dolazi iz država zapadnog Balkana. Time, kako se navodi, ima duplo više zahteva iz zemalja koje su kandidati za EU nego iz Sirije - pravog ratnog regiona.
Iako je u Bosni, Srbiji i Makedoniji ekonomski delikatna situacija, siromaštvo i želja za radom nisu razlog da se dobije azil, smatra Šmit.
Pročitajte još:
* "Kosovo i Albanija su sigurne zemlje"
- Na jugu Srbije je mesečna plata u proseku 150 evra, u Nemačkoj dobijaju 143 evra džeparac. Ako još povedu porodicu, dobijaju ono što u otadžbini nikada ne mogu da zarade - objasnio je on.
U velikoj koaliciji se prethodnih dana rasplamsava sukob u vezi s tim. Bavarska vlada je u ponedeljak odlučila da zauzme oštriji kurs prema izbeglicama s Balkana, koji podrazumeva da će azilanti s tog prostora dobiti vrlo male ili nikakve šanse da ostanu, kao i da će postupak vraćanja biti ubrzan.
Bavarski premijer Horst Zehofer najavio je "rigorozne mere" prema izbeglicama iz jugoistočne Evrope i izgradnju posebnih prihvatnih centara za one koji dolaze iz zemalja kao što su Albanija, Kosovo i Crna Gora, koji imaju "minimalne šanse za ostanak" za razliku od onih kojima je "zaista potrebna zaštita".
Razdvajanje izbeglica prema zemlji porekla? Reakcije na to su burne, posebno iz redova SPD-a i opozicionih Zelenih i Levih, koji bavarskog premijera Zehofera optužuju za populizam i "jeftini rasizam". Takođe, organizacije za ljudska prava i migrantski savezi šokirani su ovim planovima iz Minhena.
Međutim, u osnovi je argumentacija bavarske CSU slična onoj koju prethodnih meseci zastupa savezna vlada, koja deli izbeglice u dve grupe: one kojima je potrebna zaštita i oni kojima ona nije nužno potrebna. U prvu grupu spadaju, prema ministru unutrašnjih poslova Tomasu de Mezijeru, izbeglice iz Sirije, Avganistana i Eritreje, koji beže od rata i nasilja. Na drugoj strani su azilanti s Balkana, koji dolaze iz ekonomskih razloga u Nemačku.
U prvom polugođu ove godine je skoro 40 odsto zahteva za azil dolazilo od stanovnika balkanskih država - Kosova, Albanije i Srbije. Za Zehofera je to "masovna zloupotreba azila". Čak je i kancelarka Angela Merkel nedavno izjavila da iz država zapadnog Balkana, koje su kandidati za EU ili imaju izgleda za taj status "ne može da dolazi hiljade zahteva za azil".
Sigurne zemlje
Prošle jeseni je vlada rangirala Srbiju, Makedoniju i BiH kao sigurne zemlje, kako bi njihove izbeglice brže mogla da vrati kućama. Efekti toga se nisu pokazali, jer i dalje dolazi mnogo azilanata, sada posebno s Kosova i iz Albanije. Mezijer i Zehofer bi želeli što pre da i te zemlje stave na listu sigurnih država porekla, ali žestok otpor tome pružaju SPD, Zeleni i Levi. U Bundesratu (Veću pokrajina) do sada se nije mogla postići većina po ovom pitanju.
Izbeglički smeštaji prepuni
U međuvremenu su se pobunile pokrajine i komune, kojima je pritisak postao prevelik. Izbeglički smeštaji su prepuni, a nadležne službe preopterećene. Pod pritiskom toga stare pozicije su uzdrmane. Nedavno se gradonačelnik Hamburga Olaf Šolc iz SPD-a izjasnio za to da se i druge balkanske države rangiraju kao sigurne, a i premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečman iz Zelenih je pomirljivo najavio da želi nove razgovore o ovoj temi, što okreće stvari u prilog Zehofera i kursa savezne vlade.
