Bliski istok se seli na Balkan
Više hiljada migranata iz ratom zahvaćenih zemalja Bliskog istoka svakodnevno iz Makedonije ulazi na teritoriju Srbije, a ova brojka se bukvalno iz minuta i minut povećava. Strahuje se da bi narednih dana prema otadžbini moglo da krene čak milion i po ljudi koji se trenutno nalaze na sirijsko-turskoj granici što je egzodus nezapamćenih razmera.
Srpske bezbednosne službe zbog toga su pod najvišim stepenom opreza. Osim što postoji veliki problem zbog broja emigranata i problema smeštaja, mogućeg izbijanja zaraznih bolesti, policija i BIA sumnjaju da se među njima kriju i teroristi Islamske države, koji pokušavaju kroz talas izbeglica da se prebace u zemlje EU.
- Svakodnevno stotine emigranata traži azil. U Beogradu je dovoljno da dođete do parka kod Autobuske stanice i da ih vidite. Tu se zadržavaju po dva, tri dana i onda nastavljaju dalje, preko Mađarske za Austriju i Nemačku, a njihovo mesto zauzimaju nove izbeglice. Oni ne prave probleme, ne kradu i ne pljačkaju, ali pretpostavljamo da se među gomilom iznemogli ljudi koji su u potrazi za boljim životom, nalaze i ekstremisti - nezvanično saznaju "Vesti" u srpskim bezbednosnim službama.
Kroz Grčku i Makedoniju, prema podacima srpskih službi, ovi emigranti prolaze gotovo bez ikakvih problema, na srpsko-mađarskoj granici dočekuje ih četiri metra visoka ograda pa im je dalje napredovanje prema zemljama EU u priličnoj meri usporeno.
- U Makedoniji ih prosto puštaju, a potom ih ukrcavaju u vozove u Đevđeliji i dalje transportuju do granice Srbije. Kroz Srbiju idu peške, plaćaju krijumčarima da ih prevoze, a po skrivenim kućama plaćaju prenoćište - kaže naš izvor.
Ipak, najveći problem za srpske službe predstavlja činjenica da će se zbog gradnje zida na mađarskoj granici i dolaska lošeg vremena, prelazak preko granice biti otežan, pa će se u Srbiji stvoriti takozvani čep. Očekuje se da tokom jeseni i zime u Srbiji "kampuje" čak i nekoliko desetina hiljada izbeglica, što može predstavljati pravu humanitarnu katastrofu.
Prihvatilište za ove ljude formirano je u Kanjiži, gde je trenutno smešteno njih oko 400. Koliko je to moguće obezbeđen im je smeštaj u šatorima i kontejnerima, ali nedostaje hrana i sredstva za higijenu, pa srpske vlasti apeluju na zvaničnike EU, UNHCR i druge humanitarne organizacije da pomognu kako bi se sprečila humanitarna katastrofa.
U Makedoniji 32.000 azilanata
Od 19. juna, kada su usvojene izmene Zakona o azilu, u Makedoniju je ušlo 32.388 migranata - 22.703 muškarca, 4.359 žena i 4.959 dece sa roditeljima ili rodbinom, a 367 su došli sami. Do sada je ukupno 31.774 migranata izrazilo nameru da zatraži azil u Makedoniji, najviše državljana Sirije, zatim Avganistana, Iraka, Pakistana, Somalije, Palestine, Konga, Kameruna, Eritreje, Nigerije, Etiopije ...
Sa azilantima muku muči i Makedonija u koju je talas ovih ljudi bukvalno preusmeren iz Bugarske i Albanije posle izmene Zakona o azilu koji je Skupština Makedonije usvojila sredinom juna. U ovu zemlju tako, prema podacima tamošnjih službi dnevno uđe najmanje 3.500 izbeglica. U Skoplju takođe strahuju od dolaska čak milion i po ljudi, koji beže iz bliskoistočnih zemalja zahvaćenim ratom, a taj talas do Makedonije, kako se procenjuje mogao bi stići već u septembru.
Ako se to i desi, Makedonija će se suočiti sa izbegličkom krizom sličnom onoj iz 1999. godine kada je u Makedoniju nahrlilo preko 200.000 izbeglica sa Kosova. Razlika će biti u tome što će ovoga puta migranti biti naterani da ostanu u Makedoniji, za razliku od 1999. godine kada su oni dobrovoljno hteli da ostanu u Makedoniji.
U MUP ističu da svakodnevno prate situaciju i da imaju pripremljeno nekoliko scenarija sa jasnim odgovorima ukoliko dođe do još veće najezde migranata. Prema nezvaničnim informacijama, na makedonske vlasti se vrši konstantan pritisak sa zahtevom da se otvore prihvatni centri za migrante. Delimično zbog toga, a najviše iz humanih razloga Crveni krst i UNHCR će na jugu i severu Makedonije podići male privremene kampove za migrante.
U kući krio 90 ljudi
- Spavanje krijumčari ovih nesrećnih ljudi naplaćuju deset evra po osobi. To su naravno vrlo neuslovne, zabačene kuće. Kada smo pre nekoliko dana uhapsili tri osobe u kući u Krnjači, gde smo zatekli 90 ilegalnih migranata, rekli su nam kako su im naplaćivali spavanje od pet do deset evra i to na običnim dušecima razbacanim po podovima - kaže izvor "Vesti".
- Kao podrška makedonskoj vladi, UNHCR finansira izgradnju dve zone za čekanje i boravak. Jedna je u Tabanovcima, a druga u Đevđeliji. U Tabanovcima će imati ukupno šest montažnih kontejnera koji će biti korišćeni za odmor. U jednom će se pružati prva pomoć i medicinske usluge, a ostali će biti sklonište za ljude od kiše i drugih vremenskih neprilika. Izgradnja je u toku, a tu će biti postavljeni toaleti i otvoreni paviljoni - kaže Aleksandra Kraus iz UNHCR.
Vlasti u Skoplju strahuju da će, ukoliko se ostvare najave zemalja članica EU oko zatvaranja njihovih granica, migranti ostati zaglavljeni u Makedoniji i Srbiji, a te dve zemlje će se neminovno suočiti sa humanitarnom krizom i katastrofom.
Vučić obećao pomoć
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će država pomoći na sve moguće načine migrantima i da neće da učestvuje u kampanji protiv njih. On je rekao da će država pomoći i Kanjiži, kao što je uradila u slučaju Preševa, ali da ne smatra da su svi u Kanjiži nezadovoljni zbog dolaska velikog broja migranata.
- Nisu svi u Kanjiži protiv toga, pogotovo ako pitate ljude koji imaju biznis lokale, svi će vam reći da je situacija obrnuta - rekao je Vučić.
