Odbijeni sami plaćaju proterivanje
Nemačka savezna policija i Savezni biro za migracije i izbeglice (BAMF) su ovih dana krenuli sa video-kampanjom namenjenom balkanskim državama, u kojoj se uz scene deportovanja i ukrcavanja u čarter letove koji ih vraćaju u domovinu - upozoravaju buduće izbeglice iz zemalja Zapadnog Balkana da odustanu od rizičnog puta u Nemačku i druge EU zemlje i opominju na dugoročne posledice koje taj opasni poduhvat u sebi krije.
- Veoma mnogo ljudi iz Srbije, BiH, Makedonije, Albanije i sa Kosova je poslednjih meseci napustilo svoju domovinu i u nadi za bolju budućnost krenulo prema Nemačkoj. Ništa manje njih je poverovalo lažnim obećanjima prevaranata da će lako ostati ovde ili u nekoj drugoj EU državi i zaraditi veliki novac. Dobitnici, međutim, nisu oni koji napuštaju domovinu, nego u prvom redu krijumčari koji svojim žrtvama za veliki novac obećavaju siguran transport u Nemačku. Ko veruje tim kriminalcima, menja svoj novac za laži i iluzije koje nemaju veze sa istinom - kaže se u četvorominutnom videu nemačkih vlasti, koji je preveden na jezike balkanskih država.
- Istina je, međutim, to da se traženje posla u Nemačkoj ne priznaje kao azil, a mogućnost za dobijanje političkog azila za zemlje Zapadnog Balkana je skoro neznatna. Osim toga, za radni odnos je potrebna uvek saglasnost nadležnih službi. Onaj koji mimo zakona stiče novac u Nemačkoj mora da računa sa kaznom - upozorava se uz slike izbegličkih porodica koje prolaze proceduru prisilnog povratka u domovinu.
Ljudi kojima je odbijen zahtev za azil i koji nemaju ni po kom osnovu pravo ostanka, moraće prema nemačkim propisima da napuste zemlju. Ko to ne uradi dobrovoljno, moraće da računa s tim da će vrlo brzo po odbijanju zahteva uslediti prinudno sprovođenje u pratnji policije i uskoj saradnji sa nadležnim službama država iz kojih dolaze.
Visoki troškovi deportacije, koji uglavnom iznose više hiljada evra, stavljaju se na teret deportovane osobe i mogu da se potražuju i posle više godina. Ponovni dolazak u Nemačku je tek onda moguć kada su ti troškovi plaćeni.
Ko se suprotstavi deportaciji, mora da računa s tim da u Nemačkoj nadležne službe mogu da odrede kao poslednje sredstvo deportacijski zatvor. I te troškove mora da snosi dotična osoba, naglašava se u filmu. Zato ne verujte nikakvim obećanjima da Nemačka daje azil iz ekonomskih razloga ili da stavlja na raspolaganje podsticaje kao što su imanja ili krediti.
Ne uništavajte sebe i svoje porodice finansijski i ekonomski zbog krijumčarenja u Nemačku, nego učestvujte aktivno u privrednoj izgradnji vaših zemalja. Upotrebite svoja znanja i sposobnosti da razvijete egzistenciju i perspektive za vas i vaše porodice u zemlji gde živite, apeluju na kraju nemačke vlasti.
Zabrana ulaska
Proterivanje se ne dokumentuje samo pečatom u pasošu, nego i elektronski u nemačkoj banci podataka. Za deportovane osobe automatski važi zabrana ulaska ne samo u Nemačku, nego i u sve šengenske države. Ko to prekrši, može da računa sa novčanom kaznom ili kaznom zatvora.