Azil - samit u Štutgartu
Da li će biti šatora za smeštaj izbeglica sa Balkana, ko su pravi azilanti i kako se rešiti onih lažnih - teme su o kojima trenutno diskutuje cela Nemačka. Na samitu u Štutgartu, početkom sedmice, posvećenom ovoj gorućoj problematici, domaćin premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečman se izjasnio za oštriji kurs i "restrikcije" prema izbeglicama sa Balkana.
Po njemu, zahteve sa Balkana treba obraditi po ubrzanom postupku, a povratak azilanata konsenkventno sprovoditi. Oni koji i pored toga ostanu, trebalo bi umesto novca da dobiju još samo pomoć u materijalnim dobrima, zahtev je Krečmana. On se takođe založio za to da na saveznom nivou izbeglice iz ratom zahvaćenih područja ne prolaze azilantsku proceduru, nego da odmah budu raspoređeni po komunama.
Krečman je jesenas naljutio svoju partiju Zelenih, kada je u Bundesratu glasao za to da Srbija, Makedonija i BiH budu proglašene "sigurnim državama", pa je ovoga puta dao samo načelnu saglasnost za Albaniju i Kosovo, uz uslov da savezna vlada dokaže neophodnost ove mere.
Posle izbegličke krize prošle godine, Nemačka je povećala broj smeštajnih kapaciteta sa 900 na 9.000, a do iduće godine treba da bude 20.000 mesta. U ovoj godini se očekuje priliv od najmanje 50.000 izbeglica, što je duplo više nego lane. Kancelarka Angela Merkel je još krajem juna upozorila da je problem izbeglica "jedno od najvećih iskušenja koje stoji pred EU".
List BILD citira kancelarkine reči da "ne može biti da tri četvrtine azilanata odlaze u pet zemalja EU".
Ukoliko bi ova raspodela bila pravednija (po broju stanovnika i privrednoj snazi), onda bi Francuska trebalo da preuzme 30.000 izbeglica više, Britanija dodatnih 60.000, a Nemačka - 80.000 manje! Međutim, ni u Nemačkoj ne trpe sve pokrajine podjednako pritisak azilanata: U Bavarskoj je samo prošle nedelje iz Austrije ilegalno ušlo 6.000 lica.
Kočnica je i spora procedura za rešavanje azilantskih zahteva jer potraje i po šest meseci. Podnosioci zahteva, čije su šanse za azil jednake nuli (recimo oni sa Kosova) oduzimaju dosta vremena i snage za administrativnu proceduru. Savezni ured za migraciju i izbeglice (BAMF) se založio da se i preostale balkanske države proglase "zemljama sigurnog porekla", što će po njima ublažiti doseljavanje iz "nelerelevantnih motiva za podnošenje zahteva za azil".
Broj azilanata iz Srbije, Makedonije i BIH (sigurnih zemalja) u odnosu na isti period lane porastao je samo za 23 odsto, dok je iz Albanije, Crne Gore i sa Kosova povećan priliv izbeglica za 515 procenata!
Serija mržnje
Sve veći broj izbeglica dovodi do "međuljudskih problema", jer je sve više nasilja, krađa i dilovanja drogom za koje se prozivaju azilanti. To uzrokuje povratnu reakciju antiazilantski raspoloženog stanovništva, pa je u prvom polugođu ove godine bilo preko 200 napada na izbegličke domove. Radikalni desničari otvoreno ispoljavaju mržnju i netrpeljivost, tako da se klima svakim danom sve više zaoštrava, konstatuju nemački mediji.
