Otpis duga ili MMF odlazi
U zapletu u vezi s grčkom dužničkom krizom došlo je do zaokreta. Međunarodni monetarni fond (MMF) postavio je ultimatum grčkim poveriocima na čelu sa Nemačkom: "Ili ćete pristati na restrukturiranje duga (što podrazumeva otpisivanje jednog njegovog dela) ili mi izlazimo iz vašeg trećeg paketa kreditne pomoći Grčkoj."
- Drastično pogoršanje održivosti duga ukazuje na potrebu za merama pomoći koje će ići mnogo dalje od onoga što se dosad razmatralo. Zato ponavljamo naš zaključak da je dug Grčke neodrživ i da će zahtevati značajne mere smanjenja - ističe MMF dodajući da će ove godine dostići 200 odsto ukupnog društvenog proizvoda, što je znatno više nego što su poverioci tvrdili u svojim prognozama.
Ultimatum MMF-a grčkim poveriocima imaće brojne političke i finansijske posledice.
Prvo, politički "razvod" Pariza i Berlina mogao bi da bude ozvaničen. Pariz zagovara otpisivanje duga strahujući da bi posle Grčke, Francuska došla na red za finansijsko disciplinovanje koje opasno okreće tamošnje birače ka krajnjoj desnici.
Drugo, na pomolu je potpuno razobličavanje kriminalne pozadine grčke dužničke krize. Naime, kada je 2010. postalo jasno da je Grčka na ivici bankrota, jedan od 24 izvršna direktora MMF-a, Brazilac Nogueira Batista, podneo je izveštaj o nesolventnosti Grčke s predlogom da se deo otpiše, a ostatak reprogramira. Na pritisak nemačke i francuske vlade, tadašnji direktor MMF-a Dominik Stros Kan prekršio je statut ove organizacije koji zabranjuje dodelu kredita platno nesposobnim dužnicima i potpisao zajam Grčkoj od 48 milijardi evra, zbog čega se ovih dana javno pokajao i uputio apel da se greške ne ponavljaju.
Odbijanje da se Grčka proglasi nesolventnom išlo je naruku privatnim bankama koje nisu želele da izgube novac. Čim je MMF dao kredit, a EU prvi paket pomoći, već 2011. godine počela je operacija nacionalizacije grčkog duga: privatne nemačke i francuske banke i druge evropske banke otarasile su se "trulih" grčkih dugova tako što su ih prodale svojim državama.
Kupujući ove dugove za koje se znalo da su neotplativi, države su ih svalile na leđa svojih građana koje niko ništa nije pitao.
Statistika o dugovima
Statistike dovoljno govore: 2009. godine Grčka ne duguje nijedan evro nijednoj državi EU, ali duguje 200 milijardi evra privatnim bankama. U 2014. godini grčka privatnim stranim bankama duguje samo 65 milijardi, ali zato im dug prema državama i javnim institucijama premašuje 200 milijardi evra.
Obmana Merkelove
Nemačka kancelarka Merkel rizikuje politički pad ukoliko prizna da je obmanjivala svoje birače obećavajući im da "nikada neće platiti nijedan evro za Grke" - drugim rečima da će nemački penzijski fondovi nastaviti da zarađuju od dividendi koje im donose kamate od grčkih kredita.
