Amerikanci besni zbog nemačkog ustezanja
Iza zatvorenih vrata u poznatom minhenskom hotelu Bajerišer hof vodio se pravi diplomatski rat oko pitanja treba li Ukrajini dostaviti novo oružje ili ne. Zapadni saveznici su postali protivnici: Sa jedne strane Amerika, sa druge Evropa - posebno Nemačka.
Na šestom spratu luksuznog hotela okupili su se, kako otkriva dnevnik "Bild", "američki generali, diplomate i visokorangirani političari kako bi u poverljivom razgovoru razmotrili dalju strategiju - i puno vremena posvetili napadajući Nemačku".
Taktika ili lažna obećanja?
Ipak, čini se da i mnogi američki političari sumnjaju u svrsishodnost isporuke modernog oružja Kijevu. Jedan je na sastanku u minhenskom hotelu pitao da li se tu radi "samo o taktici i lažnim obećanjima, kako bi se Evropljani konačno naterali da povećaju pritisak na Putina", a Nulandova mu je odsečno odgovorila: "Ne, to nije taktika da pritisnemo Evropu. Ali, ne želimo da šaljemo četiri divizije u Ukrajinu, čega se Evropa plaši. Radi se o jednoj relativno umerenoj isporuci protivtenkovskog oružja", rečeno je iza kulisa u Minhenu.
Jedan senator je nemačku ministarku odbrane nazvao "defetistom", jer je izjavila da ne veruje u pobedu Ukrajine u sukobu. Reč "nemački defetista" je, kako tvrdi izvor pomenutog lista, više puta korišćena za ministarku odbrane na ovom sastanku.
Viktorija Nuland, koju je predsednik Obama postavio za glavnog diplomatskog predstavnika za Evropu, nazvala je putovanje nemačke kancelarke u posetu Putinu "moskovskom stvarčicom Merkelove", dok je jedan drugi predstavnik američkog ministarstva spoljnih poslova istu posetu nazvao "moskovsko sranje Evropljana".
Plašljivi NATO partneri
I senator Džon Mekejn nije mogao da sakrije bes: "Istorija nas uči da diktatori uzimaju sve više, ako im se to dopusti. Oni neće odustati od svog brutalnog ponašanja ako im čovek doleti u Moskvu, baš kao što se jednom desilo", misleći očigledno na posetu britanskog premijera Čemberlena Minhenu i Hitleru, uoči izbijanja Drugog svetskog rata.
Centralni razlog američkog besa predstavlja upravo poseta Merkelove i Olanda Moskvi, bez konsultacija sa Vašingtonom. Razlog za to je što SAD ne veruju da se Putin može primorati na dogovor bez masivnog pritiska, a Evropa ne želi da povećava sankcije.
- Boje se za svoju ekonomiju zbog mogućih uzvratnih sankcija Rusije - kaže Nulandova.
- Boli me kad vidim kako se naši NATO partneri plaše - dodao je jedan drugi američki političar.
Upravo Obamina bliska saradnica Viktorija Nuland je ta koja je pred početak konferencije svojim kolegama dala uputstvo: "Mi možemo da se borimo protiv Evropljana - retorički se borimo sa njima!"
Šta reći Evropljanima?
Jedan kongresmen je pitao šta treba da se ispriča Evropljanima ukoliko sa Amerika odluči da ipak pošalje oružje vlastima u Kijevu. Odgovor je dao NATO komandant general Filip Bridlav: "Nismo u situaciji da Ukrajini damo dovoljno oružja da pobedi Rusiju. To nije naš cilj. Ali moramo da pokušamo da povećamo cenu koju Putin plaća na bojnom polju, da problem usporimo kako bi sankcije i druge mere pokazale svoje delovanje". Nulandova je još dodala: "Molim vas da koristite termin defanzivni sistemi, koje želimo da isporučimo protiv Putinovih ofanzivnih".
General Bridlav je zatim objasnio kako bi jedna takva isporuka oružja izgledala: "Ukrajinski vojnici u najvećem broju ginu od ruske artiljerije, zbog toga im trebaju sistemi koji mogu da lokalizuju napadača i omoguće brzo uzvraćanje paljbe. Komunikacija Ukrajinaca je ili ometana ili kompletno ometena. Zato im treba dati uređaje koji ne mogu da se prisluškuju. Sada ne želim da govorim o određenim antitenkovskim raketama, ali vidimo masovne nove isporuke iz Rusije. Ukrajincima treba sposobnost da unište ove transporte. I tome bih dodao pojedine male, taktičke dronove".
Pročitajte još:
* Merkelova reprizirala Fišera
* Plavi šlemovi i Dejton kao rešenje za Ukrajinu?
* Mirovni plan za Putina i Porošenka: Poslednja šansa za mir u Ukrajini
"Bild" još navodi da su ovakvi visokosofisticirani sistemi tehnički toliko zahtevni, da ih je bez obuke nemoguće koristiti - što znači da bi SAD morale da angažuju sopstvene trupe u konfliktu. Otkrivanje toga šta Amerikanci zaista misle o Nemcima pokazuje da ovako dubokih razlika nije bilo još od 2003. godine pred početak rata u Iraku, zaključuje nemački dnevnik.
