Za rat krivi i Beč i Beograd
Austrijski istoričar i slavista prof. dr Volfgang Rorbah izjavio je za "Vesti" da je Prvi svetski rat započela Austrougarska monarhija, ali da su krive obe strane. On savetuje da se ne dozvoli da se godišnjica od početka sukoba zloupotrebljava za "kopanje po starim ranama", već za jačanje dobre saradnje koju imaju Austrija i Srbija.
Ko je kriv za Veliki rat?
- Moramo razlikovati ko je počeo rat, a ko je kriv. U situaciji kada se svađaju ljudi ne postoji da je jedna strana nevina, a druga isključivo kriva, i to važi za sve ratove.
Uzroci sukoba između Austrijanaca i Srba, koji nisu večito bili u ratu, mogu se naći u nacionalizmu i imperijalizmu. I jedni i drugi su želeli da se šire. Austrijanci su Berlinskim kongresom dobili BiH, koja je samo formalno ostala otomanska teritorija, i otkupili je što je bila uvreda za slovensko stanovništvo. To je vodilo stvaranju Mlade Bosne i u Srbiji grupe Crna ruka, sa snovima o Velikoj Srbiji, koja se morala stvarati oružjem.
Da li je Prvi svetski rat mogao izbiti ranije?
- Da, već 1908. Evropa je bila pravo bure baruta. U toj situaciji Apis Dimitrijević video je svoju šansu. On je, kako pokazuju dokumenta u arhivama u Beču i Beogradu, najpre, krajem 19. veka, pokušao atentat na kralja Milana, a zatim je 1911. pokušao da ubije i austrougarskog ambasadora u Crnoj Gori. Tada je načelnik vojske austrougarske monarhije Konrad fon Hecendorf zatražio preventivni rat protiv Srbije, ali se car Franjo Josif usprotivio, jer je znao da će u sukob uvući saveznike. Do daljeg zaoštravanja odnosa Beča i Beograda došlo je zbog Mađara 1913, koji su negodovali zbog izvoza svinja iz Srbije u monarhiju. Posle toga posao je odradila tajna služba koja je austrougarskog monarha, koji je bio u dubokoj starosti, lažima privolela na rat sa Srbijom. Zahvaljujući pukovniku Alfredu Redlu, koji je sve planove odao Rusima, austrougarska vojska, koja je bila daleko brojnija od srpske, nailazila je na neočekivani otpor i blokade.
Pašić upozoravao na atentatDa li je bilo upozorenja iz Beograda u vezi sa Sarajevskim atentatom? |
Da li je Austrougarska bila svesna da će uslediti veliki rat?
- Nije računala da će u sukob ući London. Rat je postao svetski pošto su Francuska i Engleska imale kolonije van starog kontinenta. Reakcija Beča nije bila dobra i nosila je sa sobom veliki deo odgovornosti. Ultimatum poslat Beogradu bilo je nemoguće prihvatiti. Prvi svetski rat ujedno je bio smrt panslavizma.
Gavrila Principa danas neki žele da prikažu kao teroristu, kako Vi na to gledate?
- Danas bi rekli da je on bio državni terorista. Istoričari sa obe strane zaključili su da ga je Apis zaveo. Apis je tražio mlade, koji su željni da se dokazuju, a Princip je sanjao da učini nešto veliko. Princip i njegovi prijatelji bili su fanatici, a u to doba je to bilo "moderno". Međutim, krivac je onaj koji je stajao iza njih, a to je Apis.
Kako gledate na inicijative da se u Sarajevu podigne spomenik ubijenom austro-ugarskom prestolonasledniku?
- U Sarajevu treba napraviti spomenik sa porukom da se političke vizije u modernoj Evropi nikada više ne rešavaju ratom, a ne da bi se neko veličao ili okrivio. Sama 100. godišnjica od izbijanja Velikog rata trebalo bi da ima za cilj praštanje i razumevanje prošlosti.
