Ponedeljak 16. 9. 2019.
Washington
130
  • Chicago
    190
  • New York
    200
  • Belmont
    210
  • Atlanta
    270
  • Boston
    290
  • Firt
    220
  • Denver
    280
  • Detroit
    200
  • Dover
    250
  • Hartford
    220
  • Orlean
    210
  • Helena
    290
  • Ren
    190
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    240
  • Portland
    280
  • Salem
    260
  • Santa Fe
    160
  • Tampa
    290
  • Topeka
    280
0
Četvrtak 11.04.2019.
02:00
Nada S. Jakšić A

Istorija izbeglištva (4): Paklene devedesete

Devedesetih godina prošlog veka izbeglice su prvo dolazile iz Slovenije vozovima, autobusima i ličnim prevoznim sredstvima. Od početka ratnih dejstava i prekida putničkog i železničkog saobraćaja, izbeglice iz Hrvatske dolazile su preko Mađarske u Srbiju. Zatim je bivša republika SFRJ Slovenija otvorila logore za vojna lica i njihove porodice, pa je jedno vreme progon zaustavljen, piše Dobrica Vulović, komesar Vlade Srbije za izbeglice od 1992 do 1994. koji je u trotomnoj knjizi objavio na hiljade faksimila dokumenata iz tog vremena o svemu što su Srbija i Komesarijat činili za prihvat i zbrinjavanje izbeglica.

youtube.com/90sWarVideos 2
 

Priznanje o brisanju

Podsećajući na mučne dane i godine poslednje decenije prošlog veka i početka rata, sa još mučnijim završetkom, Vulović piše:

- Uz posredovanje Crvenog krsta Jugoslavije, slovenački Crveni krst uspeo je da preveze vojnike koji su se zatekli na odsluženju vojnog roka, dajući im civilna odela kako bi izbegli eventualne probleme tokom deportovanja preko teritorije Hrvatske. Kada je slovenačka država odlučila da protera vojna lica i njihove porodice, u dogovoru sa Franjom Tuđmanom, otvoren je koridor za njihovo proterivanje preko slovenačko-hrvatske granice. Hrvati su dobro osmišljenu zamku iskoristili da vojna lica pošalju na front, a njihovim porodicama omoguće prolaz do mađarske granice. Posmrtne ostatke mladića koji su bili na služenju vojnog roka i koji su poginuli u kasarnama i na karaulama, u Srbiju je prenela Jugoslovenska narodna armija (vojska SFRJ). Srbi civili, najčešće radnici na privremenom radu, nisu bili nikakva pretnja ni staroj, ni novoj slovenačkoj vlasti, nisu imali nikakve oblike društvenog okupljanja niti političkog delovanja. Jedno vreme su nadgledani, organizovano je stalno praćenje njihovog kretanja, a zatim su slovenačke vlasti donele odluku da ih smeste u neki od dvadeset jednog logora za Srbe, gde su podvrgavani torturi. Evidentirano je da je iz Slovenije izbeglo 18.305 Srba. Slovenačka država je priznala da je izbrisala iz svoje evidencije upravo toliki broj Srba. Procenjuje se da je njihov broj četiri do pet puta veći.

Masovan progon

I dalje je nepoznata sudbina vojnih lica Srba koje je Hrvatska poslala na front, a veći broj vodi se kao "nestali", što pokazuju brojne izjave izbeglica, publikacije i časopisi štampani sa dokaznim materijalom. Kada je počeo rat u Hrvatskoj, najpre napadima na kasarne, a zatim na teritorije sa većinskim srpskim stanovništvom, ljudi su bežali glavom bez obzira, upadajući često zbog loše orijentacije na područja hrvatskih vojnih i paravojnih snaga. U početnoj fazi izbeglištva, jedan broj Srba je utočište našao na teritorijama koje su držali Srbi a potom, kako je situacija postajala sve složenija, došli su u Srbiju. U početku su dolazili pojedinačno ili porodično, a potom u sve većim grupama.

Prve dve ratne godine na tlu bivše SFRJ, bile su karakteristične, pored ostalog, po veoma visokom broju ljudi pomerenih iz svojih domova i nateranih da spas traže u izbeglištvu. Od maja do decembra 1991. godine u Republici Srbiji registrovane su 171.184 izbeglice, a u Beogradu 57.803. Krajem 1992. godine u Jugoslaviji je bilo već 426.519 izbeglica, od kojih u Srbiji 379.981, a u Crnoj Gori 46.538 (ovo su podaci Vlade SRJ). Aprila 1993. godine u Jugoslaviji je registrovano 655.000 izbeglih i porgnanih, od kojih 585.000 u Srbiji i 70.000 u Crnoj Gori.

Egzodus 1995.

Bilo je primetno te 1994. da desetine hiljada ljudi, odjavljuju izbeglički status u Srbiji i odlaze - neki u inostranstvo, a neki se vraćaju u RS i RSK. Međutim, broj izbeglica se, uprkos 34.000 odjavljenih, ne smanjuje, nego raste, jer dolaze drugi. Velika seoba, pravi egzodus dogodio se 1995. godine, nasuprot očekivanjima da će ratna situacija da se smiruje. Novi priliv izbeglica u Srbiju se nastavlja zbog produženja ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, intenziviranja procesa etničkog čišćenja Srba iz velikih gradova u Hrvatskoj, proterivanje Srba agresijom hrvatske vojske iz Republike Srpske Krajine.

Čišćenje Zapadne Slavonije u operaciji "Bljesak" izvedeno je munjevito u toku jedne noći. Sticajem okolnosti uspeo je da preživi jedan broj staraca koji su se pretvarali da su mrtvi (poput starice Aleksić iz Slavonske Požege). Ova akcija dovela na hiljade novih izbeglica, koji su samo zahvaljujući intuiciji uspeli da se domognu Srbije. Nekoliko meseci posle "Bljeska" usledila je "Oluja" hrvatska agresija na celu RSK, napadima na Knin i sva naseljena mesta, što je rezultiralo proterivanjem preostalih više od 220.000 Srba.

Ključanje "bosanskog lonca"

Kada je "bosanski lonac" proključao i pre nego što je stavljen na vatru, Srbi iz istočne Bosne morali su preko Drine. Bosnu napuštaju Srbi iz većih gradova. Sve se odvijalo kao u horor filmovima, gde su glavni protagonisti i prijatelji i neprijatelji koji se bore jedni protiv drugih, menjajući ratne saveze u zavisnosti od zona koje žele da osvoje. Na licima majki i dece zanemelih pred strahotama - jad, i očaj i strah, čvrst zagrljaj dece i spokoj što su se napokon našli na sigurnom, u Srbiji.

Evakuacija Srba iz Sarajeva i većih gradova u BiH trajala je u fazama, sve dok nisu obustavljeni avionski letovi. U Beograd je dnevno stizalo po nekoliko letelica. Tim "redovnim" avionskim letovima evakuisani su i Jevreji i Muslimani koji su svoje krajnje boravište videli negde u inostranstvu. Posle zabrane vojnih i civilnih letova, izbeglice su nastavile da kopnenim putevima dolaze u Srbiju.

Licemerje i srbofobija

Slovenačko rukovodstvo je sa ushićenjem i odobravanjem prihvatilo NATO bombardovanje Srbije i secesiju Kosova i Metohije.

Činjenica da je srpska vojska dva puta u Sloveniji dočekivana kao oslobodilačka sa cvećem i pesmama, prvo 1918. a potom 1945. godine, istina sa minornim učešćem pripadnika Osvobodilne fronte, govori u prilog licemerju i srbofobiji.

Sutra - Istorija izbeglištva (5): Zagrljaj spasa u matici
 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
  • 2019 © - vesti online