Istorija izbeglištva (11): Sve oči uprte u Nemačku
Konačan oblik još nije dobio ni proces seobe ljudi iz ratom zahvaćene Ukrajine. Četiri miliona ih je već napustilo svoje domove. Oko dva i po miliona ih je u Rusiji, još oko milion i po ima status lica, preseljenih u druge oblasti Ukrajine. Ne sme se isključiti ni činjenica da ukoliko se vojna i ekonomska situacija u toj zemlji bude pogoršavala, Evropu čeka dotok i ukrajinskih izbeglica, navodi Dobrica Vulović u svojoj knjizi.
Vojni faktor
- Pri prebrojavanju svih komponenti "velike seobe naroda" njen osnovni uzrok se potpuno jasno ocrtava. To su ratovi i agresije koje su osmislili Anglosaksonci i oni koji ih prate. Sudeći po dinamici povećanja seobe izbeglica koje idu ka Evropi, proces je u početnom stadijumu i usmeren je prema Nemačkoj. Tamo politiku prema migrantima još nisu uobličili, ali namera nemačkih vlasti da krizu ublaže tako što će prihvatiti veliki broj izbeglica je samo privremena. Stvarnost će brzo sama izvršiti ispravke. Postoje dva faktora koji prete da tu reku ljudi pretvore u problem koji će i za Nemačku postati nerešiv. Prvi faktor je vojni. Vođu u borbi protiv Islamske države na Bliskom istoku preuzeo je šiitski Iran. U poslednjih godinu dana sastav internacionale koja se bori protiv ID se bitno promenio. U drugi plan su otišli sirijski prijatelji i ismailiti, a čvrsto se drže samo alaviti. Na prednjem planu su odredi Hezbulaha, koje kontrolišu Iranci. Uspešno se bore delovi iranskog Al Kudsa, irački i sirijski Kurdi. Komandne pozicije svuda zauzimaju Iranci, bez njih bi Damask već bio predat. To isto može da se kaže i o situaciji u Iraku gde odlučujuću ulogu u borbi sa ID igra proiranska šiitska milicija. Bez vojnog saveza sa Iranom i Sirijom Anglosaksonci nikada neće nadjačati Islamsku državu, ali taj savez je za njih nemoguć iz idejno-političkih razloga, i tako Balkanska izbeglička ruta ostaje nerešiv problem - ističe Vulović.
"Ruska pretnja"
- U sadašnjoj dispoziciji rat će trajati neodređeno dugo gurajući u Evropu, a konkretno u Nemačku, nove mase ljudi. Nemci ne treba da računaju da će reka migranata uskoro prestati. Naprotiv, ona će se povećavati, a pitanje - kako je zaustaviti - tek će tada biti istinski shvaćeno. Među migrantima je veliki broj nekada vrlo imućnih stanovnika Sirije i Iraka. Ta grupa neće da živi u logorima, za nju je neprihvatljivo ograničenje prava, sniženje standarda i tim pre kulturna diskriminacija na svakodnevnom životnom nivou. Boriće se za potpunu jednakost sa autohtonim stanovništvom - Evropljanima.
Pritom mnogi među njima smatraju da je Evropa kriva za njihove nesreće i njeno gostoprimstvo shvataju kao obračun zbog svojih. To nije površno osećanje, ono je već vrlo čvrsto ukorenjeno. Sada oni zahtevaju da se njihovoj deci drže predavanja o islamu, da im se omoguće komforan smeštaj i socijalna davanja, da se tamo gde žive lokalno stanovništvo odnosi sa poštovanjem prema normama šerijata...
Pritisak na ekonomiju i društveno uređenje u Nemačkoj će se pojačavati. Kriza ima i drugu stranu ona u evropskim zemljama (pa i u Nemačkoj) postaje katalizator nacionalističkih raspoloženja, što će obavezno da se izlije u porast antiamerikanizma.
- Sada je u igru unet bauk "ruska pretnja". I ma kako na Zapadu da objašnjavaju razloge "seobe naroda", ima sve više razmišljanja ne samo da su taj talas doneli Anglosaksonci, već i da njegov pritisak oni regulišu u svojim interesima, imajući u vidu pre svega da se "prenaseli" Nemačka. Da se Nemačka natera u krizu, da se oslabi, da izgubi liderske pozicije u Evropi - zar ne treba da baš taj zadatak reši nepregledna reka izbeglica? Jer potencijal suverene politike Nemačke je velik i kada dođe novi kancelar može i da se ostvari. Anglosaksonci nisu zaboravili da je Gerhard Šreder protestovao protiv rata u Iraku. A i oni shvataju da Angela Merkel privodi kraju svoj poslednji mandat. Slaba Nemačka u periodu smene glavne osobe u zemlji bi im baš odgovarala.
Plaćanje tuđih računa
- Pojavila su se interesantna istraživanja koja pokazuju karakter korišćenja mrežnih resursa koji kod izbeglica stvaraju veštačku predstavu o Nemačkoj kao o rajskoj zemlji koja ih očekuje s nestrpljenjem. Blogosfera je prepuna pohvalnih izjava o prijemu iseljenika u Nemačkoj. Po "gostoprimstvu" nju stavljaju na prvo mesto (76,8 odsto), za njom je Austrija (12,4 odsto), a tu trojku završava Engleska sa 4,6 procenata. Ali, ukoliko se pogleda ko tu sliku pravi, ispostaviće se da su odzivi hvale Nemačke stigli u svega 5,4 odsto slučajeva. A većina odziva je prema vernim prijateljima Nemačke - SAD sa 11,6 odsto i Engleske sa 10,2 procenta. Znači - sami Nemci sa njihovih 5,4 odsto baš i ne teže previše da ih popune horde migranata. Zato ostatak sveta na čelu sa SAD i Engleskom uporno sve koji putuju u Evropu nagovara da osete nemačko gostoprimstvo.
Berlin ništa neće da govori ni o tesnoj vezi uzroka i posledica krize, i kao rezultat plaća tuđe račune. Nisu Nemci počeli rat u Avganistanu, nisu oni upali u Iran, nisu oni naoružavali sirijsku opoziciju. Ali - oni ćute o tome da sve to treba da plate krivci! Oni koji poznaju Nemce ne mogu da veruju. Šta se to desilo sa Angelom Merkel, koja je uvek umela da dobro izbroji svaki evro? Berlin ništa ne govori ni o potrebi da se formira efikasna vojna koalicija za borbu protiv Islamske države.
Ćutanje Angele Merkel
- Profesionalna nemačka diplomatija tačno zna da se bez udruživanja snaga s Iranom i Sirijom problem ne može rešiti. Ali nemačke diplomate ćute kao ribe. Šta se dogodilo sa Angelom Merkel koja je uvek znala da istinu kaže u lice i svojim partnerima, i svojim oponentima? Berlin ništa ne govori ni o neophodnosti da se za ravnomeran razmeštaj izbeglica napravi program UN. Zar je moguće da se Angela Merkel i tu plaši da će izazvati nezadovoljstvo Vašingtona? Jer na programe će se morati "popuštati" i u tom slučaju UN će obavezno postaviti pitanje o krivcima za krizu. Uvek jaki Nemci, koji znaju koliko je koštao suverenitet, danas su zbog popustljivosti Angele Merkel postavljeni u poziciju dežurnog krivca, a ona, kao hipnotisana, izdaje interese sopstvene zemlje. A što dalje - to će biti teže. Ili se iza njenog ponašanja krije tajna koju svet ne treba da sazna?
