Kako smo odbranili Košare (2): Napad na Veliki petak
Smeštena na 1.060 metara nadmorske visine, na obodu Juničkih planina, karaula Košare pripadala je grupi vojnih objekata raspoređenih uz samu granicu sa Albanijom. U praktičnom smislu, od granične linije delilo je samo 250 metara, a graničari su obezbeđivali ukupno 7,1 kilometar prostora: od graničnog kamena "C2" do graničnog kamena "C4".
- Reč je o savremenom objektu podignutom 1990. koji je omogućavao samostalan život i rad graničara u svim uslovima. Ali, brdsko-planinski teren faktički je bio nepovoljan za odbranu jer su iznad nje visovi na teritoriji Albanije, što je neprijatelj kasnije i iskoristio - priča penzionisani potpukovnik Vojske Srbije Dragutin Dimčevski, nekadašnji zamenik komandanta 53. graničnog bataljona.
- Početak agresije graničari su dočekali sa 50 posto ljudstva na položajima, a 50 odsto u karaulama. Na Košarama se nalazilo 120 vojnika i sedam starešina. Međutim, sa početkom rata napravili smo razmeštanje preostalog ljudstva, naoružanja i opreme sa karaule po rejonima odbrane.
Komandant bataljona, tadašnji major Duško Šljivančanin, kao i Dragutin Dimčevski odmah su počeli da obilaze sve karaule. Dimčevski je 24. marta 1999. bio na karauli "Dejan Radanović", "Goden" i "Ćafa Prušit", sledećeg dana na "Morini", da bi 27. i 28. marta, desetak dana pred napad, na "Košarama" odredio nove položaje u rejonima odbrane i to na Šabanovim livadama, Rasa Košares, Glava i Maja glava (granični kamen C4), potok Guša i kod same karaule.
- Postojeći položaji u rejonima odbrane, po mojoj proceni, bili su otkriveni i naredio sam komandiru karaule da odmah počne s uređenjem i posedanjem novih položaja. Dok sam ja nastavio sa kontrolom ostalih karaula, major Šljivančanin je peške prošao duž cele granične linije od karaule Košare do "Morine" i nije uočio ništa što bi ukazivalo na kopnenu agresiju - priseća se Dimčevski.
Ispostavilo se da je izmeštanje položaja, ma koliko u prvom trenutku izgledalo nepotrebno, spaslo ne samo mnoge živote, već i doprinelo uspešnoj odbrani granice. U to su se svi uverili već u ranim jutarnjim satima 9. aprila, dok su pravoslavni hrićani obeležavali Veliki petak i s radošću čekali Vasrks!
- Napad je otpočeo u pet sati ujutro na karaulu "Morina". Brzo se pokazalo da je to bila samo taktička varka kako bi se zavarao pravi smer dejstava. Bez artiljerijske podrške, napadaju "Maju Glavu", granični kamen C4, a artiljerijom poklapaju najvišu tačku "Rasa Košares", objekat tt.1385, i to žestoko, minobacačima, haubicama i drugim raspoloživim naoružanjem razmeštenim na teritoriji Albanije.
U minobacačkom napadu na "Rasa Košares" neprijatelj jakom i preciznom vatrom uništava protivavionski top 20 mm. U tom napadu je ranjen vojnik Srđan Planić.
- Nakon prekida minobacačke vatre teroristi su prvo pozvali naše borce da se predaju, garantujući im život, a onda krenuli u napad. Prvi nalet je odbijen, a onda kreće nov minobacački napad posle koga su vojnici bili prinuđeni da se povuku s ove kote. Neki u pravcu Šabanovih livada, a neki u pravcu sela Košare i Opljaz.
Kota "Glava" bila je druga tačka odbrane "Košara" i prostirala se od graničnog kamena C3/4 do C3/6. Taj položaj je bio i najbliži granici, na samo 70 metara od Albanije. Napad je otpočeo oko 5.30 sati jakom artiljerijskom pripremom sa više položaja u Albaniji, a onda je usledila kopnena ofanziva koja se odvijala u talasima.
- Borbena grupa kojom je komandovao vodnik Saša Radojević bila je dobro utvrđena i maskirana. Sačekali su teroriste koji nisu znali za taj položaj i započeli odsudnu borbu, nanoseći im velike gubitke. Ujedno, ova borbena grupa je najduže ostala na položaju odolevajući jakim napadima - priča Dimčevski koji je na položaj "Glave" stigao oko 6.45 sati i kao najstariji po činu preuzeo komandu.
Glavni pravci napada neprijatelja na karaulu Košare bili su severno od stare karaule "Boro Vukmirović" do "Rasa Košares", zatim pravac "Padež-Glava-nova karaula" i treći "Maja Glava"- granični kamen C4.
- Kretanje prema rejonima napada bila su kombinovana, zavisno od konfiguracije zemljišta. Teroristi su nas napali sa više od 1.000 ljudi. Naše snage na karauli Košare u trenutku napada bile su oko 115 graničara, osam vojnika na minobacačima 82 mm iz 125. motorizovane brigade i sedam starešina, što je ukupno 130 boraca. Bili smo raspoređeni u nekoliko borbenih grupa, na dominantnim tačakama sa kojih se može uvek dati podrška drugoj borbenoj grupi, uspešno vršiti osmatranje i odbrana teritorije.
Komandiri borbenih grupa
Prvom borbenom grupom na desnom krilu u rejonu Šabanove livade komandovao je stariji vodnik Mirko Majkić, drugom borbenom grupom u rejonu Rasa Košares komandovao je vodnik Dalibor Živković, treća borbena grupa u rejonu Glava bila je pod komandom vodnika Saše Radojevića, četvrta borbena grupa u rejonu Maja Glava pod komandom vodnika Ivana Vasojevića. Petom grupom za intervenciju i obezbeđenje karaule koja je bila u rejonu potoka Guše komandovao je zastavnik Dragoslava Stojanov, a sa svim borbenim grupama komandovao je do dolaska Dragutina Dimčevskog - komandir karaule vodnik Dejan Agočević.
Prazna karaula
Sa početkom NATO agresije karaula Košare je ostala prazna, bez ljudstva, ali sa obezbeđenjem.
- U uvali u blizini karaule imali smo minobacačko odeljenje 82 mm pod komandom vodnika Vladana Avramovića, a kasnije i vodnika Tomislava Račića. Na jednoj kosi bila je i mitraljeska grupa vojnika Željka Miljkovića. U svakoj borbenoj grupi bilo je oko 20 boraca graničara.
