Kako smo odbranili Košare (4): Jedan graničar na 30 terorista
U prepodnevnim satima 9. aprila 1999. na srpsko-albanskoj granici počela je kopnena ofanziva u sklopu NATO kampanje na tadašnju SR Jugoslaviju. Ideja neprijatelja bila je da uz pomoć avijacije i artiljerijsku podršku regularnih snaga Albanije probije liniju i spoji se sa snagama OVK unutar Kosova.
Zajedno sa oko 130 hrabrih graničara sa karaule Košare u rovu je bio i potpukovnik Dragutin Dimčevski, zamenik komandanta 53. graničnog bataljona i ratni zapovednik karaule. U jeku najžešćeg napada, Dimčevski obaveštava Komandu da ih je napalo između 500 i 1.000 terorista. Tek mnogo kasnije, na osnovu obaveštajnih podataka,saznao je da je ta cifra bila mnogo veća i da se jedan graničar faktički suprotstavljao 30 neprijateljskih vojnika!
- Oko 16 sati tog prvog dana odlučujem da na Maja glavu pošaljem vodnika Vladana Avramovića sa 25 boraca. Kad su stigli nije bilo nikoga, ali su videli tragove borbe, krv po snegu, miris baruta, neeksplodirane bombe i razbacanu opremu. Kod osmatračnice je situacija bila slična. Oni posedaju vatrene položaje i organizuju kružnu odbranu. Vreme je bilo hladno s kišom i snegom - priča sagovornik "Vesti".
Sa sumrakom se miris baruta polako razilazi i meša s kišom koja dosadno lije i hladnoćom koja se uvlači u kosti. Tišinu ne narušavaju čak ni bespilotne letelice koje su prethodno navodile neprijateljsku artiljerijsku vatru. Zatišje.
- Kako moja motorola nije radila, uzimam od majora Ilinčića i tražim artiljerijsko dejstvo po rejonu Rasa Košares. Dobijam haubice i kako sam po struci artiljerac rukovodim artiljerijskom vatrom. Cilj je bio poklopljen, teroristima su naneti značajni gubici zbog čega se povlače sa Rasa Košares. Čuli smo zapomaganja njihovih povređenih i pokret jedinica, ali nismo imali dovoljno ljudstva da u tom trenutku preuzmemo kontrolu nad ovom tačkom.
Ta prva noć, svedoči Dimčevski, protekla je mirno uz samo sporadična dejstva. Rano ujutro 10. aprila pripadnici OVK ponovo zauzimaju položaj na Rasa Košares i povremeno otvaraju vatru sa teritorije Albanije.
- Ta tišina govorila nam je da se nešto sprema. Oni vrše pregrupisavanje snaga i dovode pojačanja, pripremaju se za još žešći napad. Izveštavam generala Vladimira Lazarevića da ćemo po svaku cenu braniti i odbraniti teritoriju i da je Rasa Košares i dalje u rukama terorista.
Već oko 10 sati kreće nov, još strahovitiji napad na Košare i to po svim tačkama fronta.
- Sećam se da je bilo veoma sunčano, a da je artiljerijska vatra uspela da zamrači sunce. Napad je bio strahovit i iz svog raspoloživog naoružanja. Borci odgovaraju i grčevito se bore da bi odbranili granicu. Zasedno mesto Glava, kojim je komandovao vodnik Saša Radojević, teroristi preoravaju artiljerijskim napadom sa tri minobacačka položaja iz Albanije. Naši minobacači su ostali bez municije, a put za dotur iz Batuše je bio presečen, pa su vojnici na graničnoj liniji praktično ostali odsečeni od ostalih grupa - seća se sagovornik "Vesti".
"Držite položaj"
Vodnik Saša Radojević u jednom trenutku obavestio je potpukovnika Dimčevskog da mu je baterija na motoroli prazna i da nije siguran ni ko se nalazi na Rasa Košaresu, ali ni kakva je situacija sa drugim grupama. Zbog toga Dimčevski odlazi do minobacača da bi sa te kote pokušao da bolje sagleda situaciju na frontu. Radojeviću kratko poručuje: "Držite položaj do poslednjeg!" Vratio se nepun sat kasnije kada je započeo nov, još žešći pešadijski proboj!
- Teroristi koji su se u toku noći utvrdili u šumi na samoj graničnoj liniji, zasipajući nas sve žešćom vatrom. Prebacuju se od drveta do drveta, dejstvujući puščanom paljbom i mitraljezima. Tromblonske mine padaju od 10-15 metara iza naših leđa. Oko podne počinje jaka artiljerijska vatra po rejonu odbrane Glava. Mi smo u zaklonu i ne otvaramo vatru, a nakon toga kreću terorističke snage u napad. Vodi se teška borba sa brojčano jačim neprijateljem koga podržava artiljerija. Do 18 sati uspevamo da zaustavimo napad i nanesemo gubitke neprijatelju, a onda kreće opet njihov žestok napad sa Maja glave, Rasa Košares i albanske karaule Padež. Preti nam opasnost da budemo opkoljeni i uništeni. Donosim odluku i u 18.10 naređujem povlačenje na rezervne položaje u rejonu Opljaz-selo Košare - priča potpukovnik Dimčevski.
Potpukovnik Dimčevski će tek kasnije tog 10. aprila saznati šta se događalo na Maja glavi koja je bila pod komandom vodnika Vladana Avramovića.
- Ovaj hrabri vodnik je sa 25 vojnika držao položaj od 9. aprila uveče, međutim zbog prekida veze nije znao šta se događa u ostalim rejonima, osim što je oko sebe, čak i iza leđa čuo oružana dejstva. Kada su se ta dejstva pojačala, a kako ne bi dozvolio da mu se jedinica nađe u okruženju, oko 15 časova tog 10. aprila je doneo odluku da se povuku na rezervni položaj u rejon Opljaza. Posle toga teroristi su zauzeli Maja glavu i ovaj položaj iskoristili da započnu napade na Glavu - navodi Dimčevski.
Pojačanje sa Morine
Da bi se pomogli borci na prvoj borbenoj liniji, na Košare je sa karaule Morina odmah krenuo vod za intervencije pod komandom poručnika Predraga Leovca.
- I oni odmah ulaze u teške borbe s teroristima, ali na žalost zbog prekida veze ne uspeva da uspostavi kontakt i poveže borbenu liniju sa kotom Maja glava i vodnikom Avramovićem. Tokom tog dana, zapravo, uopšte nismo dobili nikakvo pojačanje. Onih 30 vojnih policajaca iz 1. bataljona vojne policije, koji su bili na Glavi gde se vodila borba, tog drugog dana, oko 15 sati dobijaju naređenje da se povuku radi angažovanje na drugom pravcu i mi smo ostali sami - svedoči Dimčevski.
Umorni, ali odlučni
Dragutin Dimčevski navodi da je tog 10. aprila na Škozi jedinica na dubinskom obezbeđenju iz 125. motorizovane brigade vodila borbu sa teroristima koji su uspeli da prođu i sa onima koji su bili na tom terenu. Istovremeno, zbog jake artiljerijske vatre i pod kišom metaka morali su da se povuku i graničari iz stare karaule "Boro Vukmirović".
- Njihov starešina, desetar Milan Pantović, tada je ranjen iz snajpera, ali su ipak svi živi stigli do rezervnog položaja Opljac. Svi smo bili umorni, neispavani, izgladneli i promrzli, ali moralno jaki i odlučni za odbranu otadžbine.
SUTRA: Goreli nebo i zemlja
