Kako smo odbranili Košare (1): Mitska bitka za karaulu
Priča o odbrani "Košara" nepravedno je tek poslednjih godina u centru pažnje javnosti, a po mnogo čemu će biti jedan od nezaobilaznih segmenata novije srpske istorije. Bila je to nestvarna, gotovo mitska bitka u kojoj se stotinak golobradih mladića sukobilo sa desetostruko više neprijatelja i - pobedila.
Ova bitka i njeni učesnici, mladići stari 19 i 20 godina na redovnom odsluženju vojnog roka, i i njihove starešine zlatnim slovima će biti upisani kao simbol junaštva i herojstva srpskog vojnika.
Među njima je i potpukovnik Dragutin Dimčevski, u to vreme zamenik komandanta 53. graničnog bataljona i ratni komandant odbrane "Košara" 1999. godine.
Sve donedavno, ovaj hrabri oficir je odbijao da se pojavljuje u javnosti. Sada penzioner, u "dokolici" strpljivo piše knjigu o svemu što je video i proživeo na srpsko-albanskoj granici tokom 1998. i 1999. godine.
Država mu je za taj podvig uručila orden i stan od 28 kvadrata. Ovaj poslednji luksuz poklonio je kćerki, a on živi kao podstanar u Vladičinom Hanu.
Deo tog vrednog materijala čine i njegovi ratni dnevnici u kojima su taksativno pobrojani i svi detalji bitke u kojoj su "goreli nebo i zemlja", a sami branioci zabačene karaule na metohijsko-srpsko-albanskoj granici te ratne dane opisali rečima: "Svi koji su poginuli na 'Košarama' nalaze se u raju, jer su kroz pakao već prošli na košarskoj zemlji."
Dimčevski je "Vestima" ustupio deo tih spisa, uključujući i integralnu verziju teksta za knjigu "Bitka na 'Košarama' - sećanje učesnika 1999", koje je krajem prošle godine objavilo Ministarstvo odbrane Srbije.
- Za 69,9 kilometara granice, desno od graničnog kamena B28/4 Bogićevica i levo do graničnog kamena D5 Paštrik, bio je odgovoran 53. granični bataljon. Sastojao se od dve granične čete sa devet stalno posednutih karaula i četiri u kojima su graničari boravili od ranog proleća do kasne jeseni - objašnjava Dimčevski.
On dodaje da su graničari na ovom delu bili suočeni sa brojnim izazovima i mnogo pre početka NATO agresije.
- Upravo konfiguracija terena bila je presudna da se od druge polovine 1997. godine započne sa ilegalnim prebacivanjem oružja, a zatim i ljudstva koje je u Albaniji obučavano u više trenažnih kampova. Sve smo to znali, pa smo ubrzo prešli na pojačano obezbeđivanje državne granice, a zatim i na njeno dubinsko obezbeđivanje u saradnji sa jedinicama iz 125. motorizovane brigade i 549. motorizovane brigade. Naši graničari su svakodnevno bili na osmatračkim i zasednim mestima, u patrolama i osmatrali zagranično područje na teritoriji Albanije. To je posebno bilo izraženo tokom cele 1998. godine koja je za nas skoro bila ratna godina - navodi Dimčevski.
To argumentuje i podatkom da je od 16. aprila 1998. pa sve do 24. marta 1999. godine sprečen veliki broj ilegalnih prelazaka, a zabeleženo je i više od 60 graničnih incidenata i napada na graničare.
- U prvoj polovini 1998. godine prilazni putevi prema karaulama Morina i Košare u graničnom području bili su blokirani. Snabdevanje smo vršili iz pravca karaule "Mitar Vojinović" i linijski dolazili do blokiranih karaula. Našim akcijama ubrzo su razbijene šiptarske terorističke snage i putni pravci su bili ponovo prohodni, posle čega naš bataljon prelazi na pojačano linijsko obezbeđenje državne granice, tačnije njenu odbranu, jer su se granični incidenti od 16. aprila 1998. ređali takoreći jedan za drugim.
Tog datuma je, zapravo, došlo do prvog većeg incidenta na granici s Albanijom. U rejonu letnje karaule "Maja čoban", veća, dobro naoružana teroristička grupa pokušala je da ilegalno uđe na Kosovo. Umesto da se predaju, zapucali su na graničare i to je zvanično prvi borbeni sukob na srpsko-albanskoj granici.
- Vodila se prava borba u kojoj su teroristi imali znatne gubitke, zbog čega su morali da se vrate u Albaniju, a mi smo zaplenili veliku količinu naoružanja i minsko-eksplozivnih sredstava.
Najkrvaviji dan 1998. godine
Potpukovnik Dimčevski kaže da je najkrvaviji dan za graničare bio 30. septembar 1998. godine kada su vojnici bili na meti više terorističkih napada.
- Najpre je u rejonu karaula Morina i Košare, oko 9.45 sati kod graničnog kamena C5/3, na minu naletelo vozilo za preuzimanje hrane. Zastavnik Milan Budal je preminuo od povreda, a petorica vojnika iz 78. izviđačke čete iz Vranja lakše su ranjena. Iste noći teroristi, pod komandom Agima Ramadanija, postavljaju zasedu u rejonu karaule Košare, između graničnih kamenova C2/10 i C3, na oko 250 metara u dubini naše teritorije. Našu patrolu su napali oko 11.45 sati i tada su poginuli vojnici na redovnom služenju vojnog roka Vladimir Radojčić, Ilija Pavković i Miladin Gobenić, koji su imali između 19 i 20 godina, kao i vojnici po ugovoru Miloš Pavlović i Miroslav Jocić, koji su bili nešto stariji. Teško su ranjeni kapetan Goran Loznica i vojnik vozač Goran Simić, a zastavnik Dalibor Dražić ostao je nepovređen, jer je uspeo da iskoči iz vozila i domogne se provalije. Svi su bili iz 21. izviđačko-diverzantske čete Niš, na ispomoći u 53. graničnom bataljonu - s gorčinom se seća nekadašnji zamenik komandanta ovog bataljona.
Incidenti
U rejonu karaule Košare prvi veći incident zabeležen je 23. aprila 1998. godine kada je 150 naoružanih terorista pokušalo ilegalno da pređe granicu. Došlo je do sukoba s vojskom, a u tom sukobu teroristi su poraženi. Poginulo ih je 20, a jedan je zarobljen.
Sledeći veći napad odigrao se 18. jula između karaule Košare i Đeravice.
- U napadu, koji je započeo iz Albanije, učestvovalo je između 700 i 1.000 terorista. Planirali su da se spoje sa snagama OVK u Juniku čime bi faktički stvorili koridor za bezbedno ubacivanje naoružanja i opreme. Napad je odbijen, a tada je poginuo pripadnik bataljona Vojne policije Niškog korpusa koji su sadejstvovali sa nama - priseća se Dimčevski.
Prvi poginuli graničar
Prvi poginuli graničar na karauli Košare je Dalibor Dimov iz Pirota, vojnik po ugovoru. On je stradao u zasedi koju su teroristi postavili 4. avgusta 1998. godine.
- Do tog napada 53. granični bataljon nije imao gubitaka, a tada su ranjeni i vojnici Branislav Petrović, Aca Đunić i Miroslav Stevanović - kaže zamenik komandanta ovog bataljona.
