Stranci koji su zadužili Srbiju (10): Slavija, nova zemlja Slovena
Dok se u Zagrebu 1909. vodio montirani "Veleizdajnički proces" protiv nepodobnih Srba, bečka štampa je objavila članak pod naslovom "Austrougarska i Srbija". Autor, Hajnrih Friđung, istoričar i član Carske akademije nauka, optužio je četvoricu članova hrvatsko-srpske koalicije koja se našla na optuženičkoj klupi, da za svoje političko delovanje primaju novac od Srbije i da je za to dobio dokaze iz samog Beograda.
Prozvani političari su podneli tužbu protiv profesora Friđunga i listova koji su objavili članak, pa je u decembru 1909. u Beču započeo sudski proces na kome je dokazano da je Frinđung dobio lažna dokumenta.
Trijumf "veleizdajnika"
Tomaš Masarik je ponovo stao na stranu Srba: u austrijskom parlamentu saopštio je da je po nalogu austrijskog ministra inostranih dela grofa Erentala, koji je bio naručilac i "Veleizdajničkog procesa", navodne dokaze izmislio austrougarski poslanik u Beogradu grof Janoš Forgač. Iako su vlasti primorale koaliciju da povuče tužbu, ona je pred Evropom ostala moralni pobednik: jedan austrijski vojni list je o ovom procesu pisao da je Austrougarska "doživela blamažu svetsko-istorijskog značaja, grotesknu komediju, koja samo slučajno nije postala krvava tragedija".
Još dok je bio poslanik austrijskog parlamenta Tomaš Masarik je počeo da se zanima za južnoslovensko pitanje, oslobađanje evropskih naroda iz vekovne tamnice velesila. Začeta je ideja o Slaviji, konfederaciji Češke, Slovačke i Srbo-Hrvatske, kako se isprva nazivala Jugoslavija. Države bi se povezale i koridorom koji bi išao kroz današnju Austriju i Mađarsku, preko slovenskih manjina. Takvu zajednicu je zastupao Masarik kada je putovao svetom sa pasošem koji mu je dala Kraljevina Srbija i radio na stvaranju države Čeha i Slovaka. Personalna unija tih država je predviđala da ondašnji srpski regent, a kasniji kralj Aleksandar Karađorđević dobije češku kraljevsku krunu.
Osnivač Jugoslavije
U arhivu Akademije nauka u Pragu čuvaju se dva pasoša Kraljevine Srbije sa kojima je u vreme Prvog svetskog rata Tomaš Masarik putovao po svetu. Tokom Prvog svetskog rata, posle odlaska 1915. iz Praga, gde mu je pretilo hapšenje, Masarik je koristio pasoše Kraljevine Srbije i radio na stvaranju Čehoslovačke. Prvi mu je izdat iste godine u poslanstvu Srbije u Parizu i predat u Ženevi, a drugi je 1917. dobio u Londonu. U pasošu koji je Masariku izdat u Londonu prezime je promenjeno u Tomas Džordž Marti. U rubrici zanimanje stoji "pisac", kao mesto rođenja naveden je Bruklin u SAD, dok umesto adrese stoji da mu je otac poreklom iz Srbije. Masarik je imao veliku ulogu u razbijanju Austrougarske, a time i u stvaranju Jugoslavije. Pojedini hrvatski istoričari su ga čak kvalifikovali kao "osnivača Jugoslavije", a inače je smatran za "najslovenskijeg političara u Prvom svetskom ratu", sa velikim autoritetom i među Srbima i Hrvatima.
Već nekoliko dana po raspadu Austrougarske 1918. stvorena je Čehoslovačka, a 3. oktobra iste godine Masarik je, kao predsednik Demokratske srednjoevropske unije pozivao predstavnike "12 potlačenih naroda". Rođena je unija u koju su ušli Česi, Slovaci, Poljaci, Ukrajinci, ugarski Rusini, Rumuni, Litvanci, turski Grci i Albanci, Jermeni, cionisti iz Palestine i južnoslovenski narodi kasnije udruženi u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Unija, koja je trebalo da posluži kao temelj za novo ustrojstvo u Evropi, predvođena Masarikom održala je i kongres u Pensilvaniji.
Sahranjena unija
Utopiju zajedničke države oslobođenih naroda već su sledećeg meseca sahranili Ukrajinci i Poljaci sukobom oko grada Lavova. I sam Masarik je bio sumnjičav prema ovako složenoj državnoj zajednici, i pre ju je video kao saradnju nekoliko blokova.
"Promišljena je već balkanska federacija, zatim tesni savez Čehoslovaka i Poljaka i druge slične unije", napisao je Masarik 1918. godine. Čehoslovačka se raspala 1993, dve godine posle nestanka svoje posestrime Jugoslavije.
Zaboravljeni spomenik
Mesto Jindrihovice u Češkoj, pretvoreno tokom Prvog svetskog rata u najveći koncentracioni logor Austrougarske, danas je zaboravljeni spomenik srpskog stradanja. Od oko 40.000 zarobljenika, koji su tu dovedeni, najviše je bilo Srba, a nekoliko hiljada se nikad nije vratilo u otadžbinu. Najstarija srpska žrtva bio je 92-godišnji sveštenik iz Šumadije, a najmlađa - njegov osmogodišnji unuk. Ovde je neko vreme bio zatočen i socijalista Dimitrije Tucović. Posle rata je čehoslovački predsednik Tomaš Masarik u Jindrihovcima poklonio zemljište kralju Aleksandru da se izgradi kosturnica za stradale Srbe. Kraljica Marija Karađorđević je kasnije organizovala ekshumaciju posmrtnih ostataka Srba iz cele zapadne Češke kako bi svi počivali na jednom mestu. Tako se u Kosturnici danas nalaze ostaci 7.100 Srba i 64 Rusa.
