Utorak 15. 10. 2019.
Washington
20
  • Chicago
    80
  • New York
    140
  • Belmont
    140
  • Atlanta
    180
  • Boston
    220
  • Firt
    180
  • Denver
    190
  • Detroit
    90
  • Dover
    190
  • Hartford
    160
  • Orlean
    90
  • Helena
    170
  • Ren
    140
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    150
  • Portland
    280
  • Salem
    150
  • Santa Fe
    130
  • Tampa
    290
  • Topeka
    160
0
Petak 11.08.2017.
00:44
M. Đorđević - Vesti A

Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (9): Prave sestre slovenskim žrtvama

Stara ideja o zbližavanju i saradnji svih slovenskih naroda ostvarila se posle Velikog rata, kada su iz ruševina Austrougarske carevine stvorene nove, mahom slovenske države.

commons.wikimedia.org
Prvo srpsko udruženje žena: Kolo srpskih sestara

U Kraljevini Jugoslaviji, kao i Poljskoj, Čehoslovačkoj i Bugarskoj, počela su da se osnivaju međunacionalna udruženja u oblasti kulture, nauke, umetnosti, sporta.

Uspon Trećeg rajha

Ideju o saradnji prihvatile su i slovenske žene. Od 1929. godine u Pragu, potom i u Varšavi, održani su kongresi ujedinjenja nacionalnih društava.

Kako je objavio list Kola srpskih sestara "Vardar" 1931. godine, "rad Kongresa je imao za cilj širenje sveslovenskih ideja i isključivao je svaku političku tendenciju i aspiraciju".

Kolo srpskih sestara predstavljalo je Jugoslaviju na međunarodnim kongresima, a naročito je negovalo dobre veze sa udruženjem iz Praga koje se zvalo Jednota slovenskih žena.

Kolo je svoju slavu 1938. godine Malu Gospojinu obeležilo tiho, jer je tog dana bila sahrana Tomaša Masarika, velikog Slovena i prvog predsednika Čehoslovačke.

Uskoro je, s usponom Trećeg rajha, Hitlerova soldateska upala u Čehoslovačku i oduzela joj Sudetsku oblast. Naredne 1939. godine okupirala je celu zemlju.

Bila je to još jedna, ovoga puta bolna prilika srpskom Kolu da potvrdi odanost sveslovenskoj ideji i solidarnosti sa slovenskim narodima. Odlučeno je da se u svim odborima prikupi pomoć za Čehe izbeglice.

Članice Kola nisu zaboravile pomoć koju je Prag uputio njihovoj bolnici u vreme Prvog balkanskog rata 1912. kada su dobile vagon lekova i bolničkog materijala.

Sada je u akciji za nesrećne češke izbeglice prikupljeno više od 150.000 dinara i novac je, u to vreme pravo malo bogatstvo, predat tadašnjem čehoslovačkom poslaniku u srpskom Dvoru.

Za nastradale Čehe je na katoličke zadušnice, dan Svih svetih 1. novembra 1938. odbor Kola iz Kragujevca uredio da se održi misa.

Džemperi za saveznike

Još veći talas izbeglica počeo je da pristiže od prvog dana Drugog svetskog rata, 1. septembra 1939, koji je počeo napadom Nemačke na Poljsku.

Češke i poljske izbeglice raspršile su se na sve strane.

Mnogo ih je stiglo i u Beograd, a sa njima i dosta male dece.

Sve ih je Glavni odbor Kola primao u svoj Dom u Beogradu, gde su neko vreme stanovali i hranili se.

Izbeglicama je podeljena odeća i novac, a udruženju čeških žena u prestonici priložena je zamašna novčana suma.

Odmah po početku Drugog svetskog rata u jesen 1939. godine, Kolo srpskih sestara poslalo je francuskim i engleskim vojnicima na front džempere koje su izradile članice.

Tim skromnim poklonom Kolo je pokazalo da se sa zahvalnošću seća velike pomoći koje su Francuska i Engleska ukazale srpskom narodu, vojsci a naročito deci u prethodnom, Velikom ratu.

Fondovi u dijaspori

Još od Prvog svetskog rata i godinama posle ujedinjenja Južnih Slovena u zajedničku državu, Kolo srpskih sestara pomagali su i iseljenici iz Srbije. U mnogim gradovima SAD osnivali su se srpski potporni fondovi, koji su slali novac i raznu robu za humanitarni program Kola. Organizator tih fondova u SAD bila je Amerikanka, među Srbima omiljena Mejbel Grujić, snaja predsednice Kola Mirke Grujić.

"Vardar" u borbi za oslobođenje

Iako je "Vardar" bio glasilo ženskog društva, njegovi članci se nisu bavili "ženskim" problemima, a ni čitaoci i saradnici ovog časopisa Kola nisu bile samo žene.

Njegovu ciljnu grupu su zapravo činili su svi oni koji su zastupali ideju o nacionalnom jedinstvu.

Upravo se po ovome "Vardar" razlikovao od svih glasila ženskih društava koja su izlazila u prvoj polovini 20. veka.

Tokom nekoliko decenija rada najviše se bavio temama iz savremene politike i nacionalnih pitanja, pa se od početka svrstavao u patriotiski orijentisane časopise.

Dok je predratni "Vardar", do 1914. godine, postavio za cilj jačanje vere srpskog naroda u oslobođenje od tuđinskog jarma, posleratni se okrenuo širenju ideje jugoslovenstva, budući da su prethodni ciljevi bili ispunjeni 1919. s Pariskim mirom.

Članci koje je "Vardar" objavljivao iz oblasti nauke, medicine, istorije srpskog naroda, kulture i etnologije bili su prožeti političkim idejama tog vremena i prilagođeni kretanjima politike srpskog dvora.

Nacionalno ujedinjenje, bez obzira na to da li je reč o Srbiji ili Jugoslaviji, bilo je okosnica ne samo tekstova, nego i grafičkog izgleda časopisa.

Sekcija Kola Đurđevdanski cvetak nastala je kada je udruženje odlučilo da proslavlja Đurđevdan u znak sećanja na prve ustanike protiv turske vlasti.

Taj dan, 6. maj, još od kraja 18. veka bio je dan kada su se hajduci ponovo sastajali posle zimovanja i vraćali u šume kako bi nastavili borbu do Mitrovdana.

Na Đurđevdan su članice svih odbora Kola, a naročito podmlatka, izlazile na ulice i kitile prolaznike đurđevkom, a oni bi davali prilog koji je odlazio u fond za sirotinju.

Ipak, da akcija nije uvek prolazila glatko, svedoči izveštaj u "Vardaru" iz 1938. godine:

"Ne obazirući se na pokatkad ružne i neukusne reči pojedinih prolaznika, zahvaljujući požrtvovanosti članica, na Đurđevdan je sakupljena lepa suma novca, 15.000 dinara.".
 

SUTRA - Kolo srpskih sestara - junakinje u ratu i miru (10): Mali univerzitet za devojke

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
  • 2019 © - vesti online