"Špijune tražite u zapadnim kompanijama, a ne u ruskom centru"
Mandatara za sastav Vlade Srbije. Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, formiranje vlade na Kosovu... Sve su ovo teme koje su obeležile dane koji su za nama, a o kojima je za Sputnjik govorio Milovan Drecun, poslanik SNS-a i predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju.
Milovan Drecun kaže da je siguran da će Ana Brnabić imati podršku SNS-a za formiranje Vlade. Kako je istakao, možda je neko drugi želeo da vidi neko drugo rešenje, ali smatra da će stranka podržati predlog Aleksandra Vučića.
- Ona je jako posvećena poslu tako da taj manjak životnog i profesionalnog iskustva može da se nadoknadi. Najbolje je iskombinovati energiju i žar mladosti i iskustvo poznijih godina. Kada se to dobro ukomponuje, onda rezultat neće izostati. Njoj je put olakšan, jer je Vučić sa mesta premijera jasno trasirao put kojim Srbija treba da ide. Mislim da će i ovaj novi sastav Vlade igrati timski kao i do sada.
Rešavanje kosovskog pitanja
Pročitajte još:
* Amerika otvorila karte: Oterajte Ruse iz Srbije!
Na pitanje o tome kakvu politiku prema Kosovu očekuje od nove premijerke, Drecun kaže:
- Mi kao država nemamo veliki manevarski prostor za rešavanje kosovskog pitanja. Krenuli smo putem koji je jedino bio moguć, drugi je bio da potpuno izgubimo Kosmet, da se proglasi ujedinjenje Kosova i Albanije. Opredelili smo se da s jedne strane stvorimo mehanizam preko koga ćemo imati uticaj u svim institucijama koje funkcionišu na KiM bez obzira što te institucije sebe smatraju nekakvom državom, a mi ih tretiramo kao privremeni institucije samouprave. U njima ne možete da ne učestvujete, jer svakodnevni život srpskog naroda posebno južno od Ibra zavisi od njih. Plan je da ostvarimo uticaj u institucijama, da imamo političku težinu kako bismo mogli da sprečavamo jednostavne odluke Albanaca štetne po srpski interes, a onda da razvijemo proces normalizacije odnosa sa Prištinom.
Haradinaj ili Kurti?
Aktuelno pitanje svakako je izbor sledećeg premijera Kosova. Izbor će pasti na Ramuša Haradinaja ili Aljbina Kurtija, a evo šta bi, za Drecuna, bilo manje zlo za Srbiju.
- To može da bude problem za sve nas, za ceo srpski narod. Prvo moramo da vidimo ko će formirati izvršnu vlast u našoj južnoj pokrajini. Svi oni mogu jedni sa drugima, samo su prazne priče za decu da ne mogu. Ko je mogao da veruje da će Tači i Haradinaj da idu u koaliciju? Netrpeljivost je među njima evidentna, Haradinaj je pričao da će da se osveti Tačiju, jer ga je dva puta spakovao u Hag. Saznao sam je igra pritvaranja Haradinaja u Francuskoj zapravo bila igra Tačija i Kadrija Veseljija koji ima bliske veze sa strukturama u francuskim bezbednosnim službama da bi se Haradinaju podigao rejting i da bi po njegovom povratku bila formirana koalicija terorističkih komandanata i da im to bude najbolja odbrana od optužnica specijalizovanog tužilaštva. Ne bi mogli svi iz državnog vrha da se nađu na optužnicama, što bi i samo specijalno tužilaštvo dovelo u delikatnu poziciju, ali na sreću taj plan im nije prošao. Kada je reč o srpskom narodu, mi nemamo ohrabrujuće signale čak ni od koalicije oko Demokratskog saveza Kosova, koja bi trebalo da bude politički racionalnija.
Drecun smatra da će određeni uticaj na kosovsku politiku imati i osvojeni mandati Srpske liste.
- Oni jesu određena politička snaga, jer je i za međunarodnu zajednicu koja većinski podržava secesiju Kosmeta jako bitno da u jednom multietničkom društvu prikaže učešće svih nacionalnosti u vlasti da bi se pokazalo kako se ljudska prava poštuju i kako Kosovo napreduje. Istina je da napreduje samo teritorija i da ima više birača nego stanovnika, da ne poverujete! Ako su jedinstveni, Srbi imaju snagu, taj jedan Srbin koji je dobio poslanički mandat i njegovo dosadašnje ponašanje ukazuje na prostor za manipulisanje od strane Albanaca, ali ovih devet poslanika i plus jedan Goranac biće nepremostiva snaga za nametanje jednostranih rešenja koja su od strateškog značaja za život takozvanih manjina. Naravno, Albanci će uvek pokušavati da marginalizuju i da plate što jeftinije prisustvo srpskih predstavnika u institucijama u pokrajini.
Antiruska histerija
Drecun se osvrnuo i na izjave zvaničnika Stejt departmenta Hojta Brajana Jiam koji je izrazio zabrinutost zbog Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.
- Iako nije bio u tom centru, i ambasador SAD Kajl Skot u Beogradu je rekao da deli zabrinutost da to ne bude špijunski centar i da je to prvenstveno problem Srbije i njenih građana. Bio sam u centru i impresioniran sam kako je postavljen, kakvu opremu ima. Možda bi američki ambasador trebalo da potraži špijune negde na drugom mestu, u nekim zapadnim kompanijama koje su takođe prisutne u Nišu. Svašta se govorkalo ovih godina da se u nekim kompanijama nalaze upravo agenti CIA koji te firme koriste kao masku. Nije sporno da pogotovo velike sile imaju špijune, ali ovde je u pitanju pokušaj potpunog eliminisanja bilo kakvog ruskog uticaja i prisustva u Srbiji. U jednoj emisiji sam pitao Sonju Biserko i Jelenu Milić da li znaju koliko stotina života su spasili pripadnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, koliko puta su intervenisali na poziv slovenačke vlade? Nama je u regionu potrebno nekoliko takvih centara, a ne jedan. A neko bi želeo da se činjenice ne vide i da sve prebaci na teren spekulacija, jer je to najisplativije. U zemljama koje su iz bivšeg Istočnog bloka zvaničnici sada viču da ih Rusi napadaju, Rusi se mešaju u unutrašnje stvari u demokratske procese, a kada se zapadne zemlje mešaju, onda nema veze. U svetu nemate pravdu, a taj princip je nametnuo Zapad i svako ko pokušava da se bori protiv takvog principa naravno da će biti žigosan i oklevetan - kaže Milovan Drecun.
