Amerika otvorila karte: Oterajte Ruse iz Srbije!
Američki zvaničnik zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji ponovio je zabrinutost Vašingtona zbog izgradnje ruskog humanitarnog centra u Nišu i mogućeg dodeljivanja diplomatskog statusa za osoblje ovog centra na jugu Srbije.
- Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije - rekao je Hojt Ji pred senatskim Pododborom za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju.
Pročitajte još:
* SAD se vraćaju, jer Balkan vri
* Vučić odgovorio Skotu o Rusko-srpskom centru u Nišu
* Rusi koriste nepažnju EU - Srbija postaje "trojanski konj" Rusije?
Za bivšeg šefa jugoslovenske diplomatijeŽivadina Jovanovića ovakvo posmatranje odnosa Srbije prema Rusiji je odraz "zastarele i prevaziđene politike iz vremena unipolarnog sveta".
- Tada je svim krizama upravljala i jedino se pitala američka administracija. Danas je situacija u svetu drugačija, pa čak i Kina i EU u zajedničkim dokumentima govore da im je cilj unapređenje multipolarnog sveta. Što se tiče Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, mislim da njima taj centar smeta kao simbolika uravnotežene spoljne politike Srbije, koja ide ka članstvu u EU, ima dobre odnose sa SAD, ali i sa Rusijom i Kinom. Zato bez osnova prave dramu oko njega, kako bi Srbiju držali u stanju podređenosti i stalnog straha šta će reći Amerika ili neki tamo američki senator - komentariše za "Vesti" Jovanović.
Juče je i američki ambasador u Srbiji Kajl Skot ponovio da "ima dobrih razloga za zabrinutost" zbog postojanja Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.
- Ne znam tačno šta oni rade, nikada nisam posetio taj centar, ali mislim da ima dobrih razloga za zabrinutost - rekao je Skot, ističući da je to pitanje više za ljude koji tu žive i za Vladu Srbije.
Po svoj prilici ljudi u Srbiji bi pre postavili pitanje šta rade američki i vojnici NATO-a u Bondstilu, na Kosovu i Metohiji, otcepljenoj srpskoj pokrajini, vojnoj bazi koju niko od civila ili srpskih medija nije imao prilike da poseti i zašto oni uživaju imunitet pred srpskim zakonima.
Za Vašington se, međutim, Bondstil ne dovodi u pitanje, pa Hojt Li pred pododborom Senata kaže da nije pozitivan pomak to što je Centar u Nišu "blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga".
Zakuvali, a sada nude rešenje
Za jačanje svog uticaja Rusija, kako kaže Hojt Ji, koristi zavisnost Zapadnog Balkana od njenog gasa, kao i slabosti tamošnjih država zbog korupcije, neslobodnih medija, tenzije među susedima.
- Kada govori o nestabilnosti i problemima na Balkanu onda bi bilo za očekivati da vidi i doprinos SAD i ranijih američkih administracija, koje su agresijom na Jugoslaviju, a potom na Srbiju, učinile Balkan trajno nestabilnim delom Evrope, i sada se ta njihova investicija u destabilizaciju koristi kao razlog za pojačano američko prisustvo - primećuje Živadin Jovanović.
Kada god bi domaći mediji objavili da američki zvaničnici na srpske sagovornike vrše pritisak da ne dodele diplomatski imunitet Rusima i da im se otkaže gostoprimstvo u Nišu, Beograd je to demantovao.
Jovanović smatra da na ovo pitanje treba što pre staviti tačku tako što će se dati diplomatski status Rusima koji su se već više puta dokazali u humanitarnim akcijama.
- U srpskom je interesu da se pitanje statusa članova Srpsko-ruskog humanitarnog centra u najkraćem roku reši, jer svako dalje odugovlačenje samo daje šansu za nove kritike i pravljenje bure u čaši vode, jer za uticajne krugove američke administracije centar je postao simbol da li će Srbija ostati vazal Vašingtona ili će jačati svoju uravnoteženu spoljnu politiku.
Najviše novca za Srbiju
Potpredsednik Pododbora, senator Kris Marfi, smatra da predlog budžeta SAD ne govori u prilog većem američkom prisustvu na Balkanu. On je podsetio da su fondovi za stranu pomoć za Albaniju smanjeni za 98 odsto, Hrvatsku 60 odsto, Kosovo 48, BiH i Makedoniju za po 40, Crnu Goru 34, a Srbiju 31 odsto.
Podatak da su najmanje smanjili pomoć za Srbiju, Živadin Jovanović tumači da su smanjili tamo gde su do sada davali šakom i kapom, a da je Srbija bila na dnu liste primalaca pomoći SAD.
- Kada se radi o novcu koji ulažu mimo Kongresa, za širenje američkog uticaja, preko određenih medija, tzv. NVO, raznoraznih agentura, podozrevam da tu nije došlo do smanjenja, već naprotiv - dodaje Jovanović.
