SAD se vraćaju, jer Balkan vri
Oštri tonovi među zemljama u regionu. Da li najavljuju vruće političko leto, ili treba očekivati smirivanje tenzija nakon najavljenog sastanka sa Federikom Mogerini u Briselu, koji je zakazan za 24. jun.
- Nisam ja taj koji može da bira društvo, a verovatno i oni drugi bi da mogu izabrali nekog drugog, a ne mene - kaže premijer Aleksandar Vučić.
Pročitajte još:
* Ruski ambasador pri EU: Balkan je zarazna bolest
Niz zapaljivih poruka poslato je posle puštanja Ramuša Haradinaja, kome se sada daju ozbiljne šanse da posle izbora 11. juna bude novi premijer. Oštre poruke iz Beograda upućene su i prema mandataru za sastavljanje nove vlade Makedonije Zoranu Zaevu. Kritike ka Skoplju bile su, kaže srpski premijer, zbog glasanja u Unesko. A kako će izgledati odnosi sa Prištinom ukoliko Ramuš Haradinaj pobedi na izborima na Kosovu.
- Da ne nagađamo da li će Haradinaj da bude pregovarač, mislim da bi to bilo poniženje, pre svega za EU i mislim da to Evropska unija ne može da dozvoli. Pa ćemo da vidimo - rekao je Vučić.
Ipak, kaže da će Srbija da nastavi dijalog, mada je na poslednja dva sastanka u Briselu primetio da se "sve promenilo" u dijalogu s Prištinom. Američki ambasador o odnosima Beograda i Prištine, ukoliko Haradinaj postane premijer, ne želi da govori pre izbora na Kosovu. Sa druge strane, kaže da je Balkan sad pred najtežim izazovom od devedesetih godina, ali je, dodaje, za sada mirno. Pozdravlja poziv Mogerinijeve.
- Uvek je bolje govoriti nego nešto drugo raditi. Da svi lideri dolaze zajedno, ako će to da bude u Briselu 24. marta, mislim da je to dobar korak napred. Mislim da je retorike poslednjih nedelja ili meseci bilo malo previše. Trebalo bi da se vratimo na mirnije situacije, kad ljudi mirnije govore o problemima regiona i kako da ih reše - kaže ambasador SAD Kajl Skat.
Šta se kuva u Nišu
Ji je upozorio da humanitarni centar Rusije u Nišu, vrlo moguće, ima za krajnji cilj uticanje na formiranje javnog mnjenja, istakavši da je u pogledu tog centra i ruskih zahteva za poseban status te ustanove veoma važno biti oprezan jer SAD "ne veruju da su tu namere čiste".
- Stoga smo savetovali Srbiju da postavlja teška pitanja, zašto im je potrebna ta ustanova, zašto traže specijalan status za nju, i šta će da rade tamo što se već ne radi u Beogradu u postojećim sličnim ustanovama - rekao je on.
U međuvremenu je visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta Hojt Brajan Ji upozorio u američkom Kongresu da Rusija produbljuje napore kako bi izvršila "maligni uticaj" na Balkanu, koristeći finansijska i politička sredstva u pokušaju da spreči povezivanje tog regiona sa Zapadom.
Ji je poručio da je cilj SAD da promovišu mir i stabilnost u regionu, te da su razvile više načina da odvrate "maligni" uticaj Rusije, istakavši da angažovanje SAD na Balkanu obezbeđuje i sigurnost EU i SAD.
- Etničke tenzije na Balkanu još jednom su počele da rastu. Nedavno nasilje u Makedoniji potcrtava ozbiljnost njihovih političkih problema. Kako je napredak u dijalogu između Srbije i Kosova u zastoju, stabilnost na Balkanu ostaće ranjiva. Od suzavaca u kosovskom parlamentu, do izazova RS sa vlastima u Ustavnom sudu BIH, političari nacionalisti otvoreno testiraju demokratske norme i institucije - naveo je Ji.
Moskva gura Srpsku u secesiju
Ji upozorava da ruski napori uključuju i ohrabrivanje manjeg entiteta Bosne i Hercegovine, Republiku Srpsku, na secesiju, pri čemu je BiH u riziku da postane propala država. On je, više puta, upozorio na "maligni uticaj" Rusije, a na pitanje šta su po njegovom mišljenju ciljevi Kremlja u regionu, kaže da je "veoma teško predvideti ili čitati misli ruskom predsedniku Vladimiru Putinu".
Kad učiteljica ne gleda
Novinar Dejan Anastasijević ukazuje da je Srbija posvađana sa svim okolnim zemljama, što je loše za sve. Ključno za loše odnose u regionu je, kaže, povlačenje EU. Dodaje i da napeti odnosi ne mogu da eskaliraju u sukobe, osim ukoliko u svetu ne dođe do velikih potresa, poput raspada Unije.
- I tu se pokazalo da te naše državice, čim učiteljica pogleda na drugu stranu, počnu da se šutiraju ispod stola. Ono do čega može da dovede i što je mnogo realnija opasnost je dalje zaostajanje u evropskim integracijama čitavog regiona i stavljanje celog zapadnog Balkana u neku vrstu zapećka EU, gde bi mogao veoma dugo da ostane - smatra Dejan Anastasijević.
