"Zapad i Priština misle da će nas naterati ucenama, ali..."
Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže da će, ako se postigne sporazum sa Prištinom koji bi regulisao konačni status Kosmeta, biti neophodno da se građani Srbije izjasne o tome.
- Da li je to referendum, da li su to možda izbori, ali i jedno i drugo izjašnjavanje je demokratsko - rekao je Drecun za RTS i naveo da za sada postoji veliki otpor i Prištine i zapadnih zemalja da se o statusu Kosmeta uopšte razgovara, jer misle da je to pitanje zatvoreno.
Građani će imati priliku da se izjasne
Drecun je za RTS rekao da će se tek videti na koji način bi građani Srbije mogli da se izjasne - ako se postigne sporazum sa Prištinom, koji će regulisati konačni status Kosmeta, a koji će biti potpuno drugačiji od onoga što se sada nameće kao jednostrano rešenje.
Pročitajte još:
* Zapad o Kosovu: Šta se "zakuvalo" u Vašingtonu?
* Neki plan SAD ipak postoji: Srbija da prizna Kosovo, a Amerika...
Istakao je da među zemljama koje nisu priznale Kosovo ima i pet članica EU.
- I najveće zemlje na svetu, i geografski i po broju stanovnika. I Kina, Rusija, Indija... Vidite da većina čovečanstva ne priznaje tu samoproglašenu državu, da mnoge države povlače priznanje, a sada smo utvrdili i kako se priznanje nekih majušnih država dobijalo, radilo se i novcem, i obećanjima, pritiscima i pretnjama - rekao je Drecun.
Dodao je da i Priština i zapadne zemlje računaju na to da će moći preko pritisaka, čak i ucena, da nateraju Srbiju da se odrekne dela svoje teritorije.
- Onog trenutka kada vodećim zapadnim državama bude potpuno jasno da Srbija neće podleći pritiscima, čak ni po cenu neulaska u EU, da će insistirati na tome da se problem Kosmeta reši kompromisom - mislim da će onda zapad morati da krene tim putem i da direktivu Prištini - rekao je Drecun i dodao da su SAD adresa sa kojom može da se razgovara.
Zašto su ušli u proces normalizacije?
Komentarišući navode prištinskog koordinatora za dijalog sa Beogradom da je priča o ZSO gubljenje vremena, Drecun je rekao da onda nije trebalo ni da ulaze u proces normalizacije odnosa.
- Ključan deo tog dogovora je ZSO. Mi želimo da institucionalno zaštitimo položaj srpskog naroda, njegove slobode i prava, da mu omogucimo da živi normalno, ne da bude cinilac drugog i treceg reda, i zato smo pristupili u proces normalizacije odnosa - kaže predsednik Odbora za KiM istice da je rec o pokušaju da se potpuno odbaci briselski proces i dogovori koji su postignuti.
- Stvara se zadati ambijent za rad tima koji treba da definiše statut ZSO, kojem se unapred poručuje da sve to što radi ne treba da bude u skladu sa Briselskim sporazumom, nego sa tzv. ustavom, a to je i Ramuš Haradinaj uradio. Dakle, neodgovorno, provokativno ponašanje Prištine, suprotno od onoga što je dogovoreno i što bi trebalo da bude i interes Albanaca - dodao je Drecun.
Odlazak Euleksa - dodatna destabilizacija
On je rekao i da će to što Euleks 14. juna završava misiju u južnoj srpskoj pokrajini dodatno destabilizovati srpski narod, kao i da je to u punoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244.
- Institucije koje funkcionišu u našoj južnoj pokrajini, nemaju potreban kapacitet da obezbede puno poštovanje prava u sloboda srpskog naroda, jer ga diskriminišu. Zato je neophodno aktivno međunarodno učešće u tim institucijama, a ne nekakav posmatrački status. Čini mi se da će ova suštinska redukcija mandata Euleksa biti u punoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i da je u potpunosti usklađena sa odbačenim Ahtisarijevim planom, koji predviđa dinamiku i korake ka punom zaokruživanju samoproglašene državnosti Kosova - rekao je Drecun.
Dodao je da se savetodavnom ulogom menja mandat i izlazi iz statusno neutralnog okvira, kao i da će ova odluka dodatno destabilizovati srpski narod i oduzeti mu mogućnost da "kako tako" ostvari svoja prava.
Poručio je da srpske vlasti nisu zadovoljne ukupnim rezultatima Euleksa.
- Upravo zbog toga što se on nije ponašao statusno neutralno u najvećem delu svoje misije. Bilo je mnogo optužbi za korupciju, mada su one dolazile iznutra. Ali kakav god da je, on je predstavljao neku šansu - rekao je Drecun.
Govoreći o istrazi o ubistvu Olivera Ivanovica, predsednik Odbora za KiM je zakljucio da u Prištini, a i kod vodecih zapadnih zemalja, nema politicke volje da se to reši.
- U protivnom bismo imali mnogo ozbiljniju istragu. Prvo je bio pokušaj da se odgovornost prebaci na Beograd, a kada im to nije uspelo, probali su da sve to malo gurnu u zaborav... Sada vidimo neke besmislene argumente - te bila je magla, te kamere nisu radile. Sve to govori da ne postoji politička volja da se razreši ubistvo Olivera Ivanovića - rekao je Drecun.
