Veliki potencijali Negotinske Krajine (4): Medom slade Evropu
U spisima koji mogu da se pronađu u Arhivu Negotina, Društvo pčelara "Hajduk Veljko" prvi put se pominje 1899. godine. Organizovani u zadruge, pčelari ovog kraja su krajem 19. i početkom 20. veka med izvozili u Austrougarsku.
I danas se med s ovih prostora izvozi na Zapad, ali umesto da proizvođači pokupe kajmak, to čine preduzimljivi trgovci, otkupljivači.
Istovremeno, s ovakvom istorijom, neko sa strane bi pomislio da je pčelarstvo u Negotinu jedna od osnovnih privrednih grana.
Istina je, nažalost, potpuno drugačija, jer se ovim poslom bavi tek nekoliko stotina ljudi, od kojih malo njih od meda i živi. Ostalima je to i dalje samo dodatna zarada.
- Po broju pčelara na broj stanovnika i teritoriju, ako izuzmemo beogradske opštine, mi smo drugi po snazi, ali to se i dalje ne vidi u novčanicima - pričaju vršnjaci i ortaci u ovom poslu, 38-godišnji Dušan Jović i Kazimir Janković.
Trenutno, na tri "pašnjaka", tj. lokacije imaju ukupno 440 košnica i po tom broju spadaju u srednji sloj proizvođača meda.
Ukoliko se primeni prosta matematika da jedna košnica daje oko 50 kilograma meda, a da je otkupna cena oko četiri evra, čini se da je samo nebo limit za ogromnu zaradu. Međutim, naši sagovornici kažu da nije baš tako.
- Pčelarstvo jeste isplativ posao ako znate da prvih nekoliko godina nema zarade, da dosta mora da se ulaže i da stalno morate da gledate u nebo, a svi vidimo da se klima menja - kroz smeh kaže Dušan.
- Evo, prošla godina je za pčelare bila najgora u prethodnih 40 godina, pa su mnogi uvereni da "dva i dva" nekada nisu četiri, već jedan ili nula. Kada je bagrem trebalo da cveta bilo je kišno s temperaturom do 18 stepeni, a trebalo je da bude iznad 25. Isto se dogodilo i kada je livada trebalo da zamedi, pa je i suncokret podbacio. Kada krene loše, obično se loše i završi - pojašnjava njegov ortak.
Razgovarali smo kod pčelinjaka koji su smestili tik uz bagremovu šumu u blizini sela Mokranje.
Druga dva pčelinjaka smestili su u priobalje Dunava.
U biznis su se upustili 2004. godine, tako što su pomagali jednom starijem pčelaru i videli da tu može biti zarade.
Zahvaljujući podsticajima države i opštine, ali i bogatom rodu 2015. godine, i mnogi drugi mladi su se upustili u ovu avanturu, pa je tačan zaključak da je u Negotinu pčelarstvo u ekspanziji.
- Za sada Društvo pčelara "Hajduk Veljko" ima 141 registrovanog člana sa oko 8.000 košnica, mada ima još 60-ak onih koji imaju po košnicu-dve, a pritom nisu prošli ni najosnovniju obuku, pa predstavljaju rizik za mnoge bolesti pčela - ističe Dušan Jović.
Niko neće da radi
Naši sagovornici kažu da je jedan od velikih problema i to što svi kukaju da nema posla, a kada im se ponudi, niko neće da radi.
- I prošle i pretprošle godine smo nudili dnevnicu od 20 evra, sva tri obroka da bi radili isto što i mi, i nismo imali sreće. Jedan neće jer se plaši pčela, drugi zato što mu je naporno, treći ima svoj razlog. I dalje nam je "otvoren konkurs", ali slaba vajda - žale se ovi mladi pčelari.
Kazimir Janković podseća da bi, zbog svog sastava, negotinski, bagremov med, bez problema mogao da se brendira kao jedan od najboljih u Evropi, ali su do sada koristi imali samo otkupljivači i pčelari koji već generacijama unazad pčele izvode na ispašu upravo u Negotinsku Krajinu.
- Neka statistika govori da ukoliko bi svako u Srbiji dnevno uzeo barem po dve kašike meda, tada bi med morao da se uvozi. Ovako, pošto ga koristimo samo kada smo bolesni, meda ima i za izvoz. I dalje se najviše izvozi na tržište Zapadne Evrope, ali Savez pčelarskih organizacija Srbije, naše krovno udruženje, u Rači je započeo izgradnju fabrike u kojoj bi pčelari flaširali svoj med i tako ga i prodavali - zaključuju naši sagovornici.
Prevaranti se izveštili
Pčelari kažu da je zbog razvijene tehnologije vrlo teško prepoznati falsifikovan med. To je moguće upoređujući cenu "pravog" i "veštačkog", ali i uz neke posebne metode.
- Jedino prirodan med kristališe. Druga metoda je da kada krene da curi niz kašičicu, to mora biti samo jedna, beskonačna nit koja se ne prekida. Ali, građani se varaju i tako što krupnim slovima piše za nešto da je med, a ispod, sitnim, da je reč o nečem drugom. Pritom, sama industrija falsifikovanja je toliko uznapredovala, da i mnogi pčelari ne bi otkrili razliku - veli Kazimir Janković.
Pomaka bi bilo i kada bi se u većoj meri koristio novac iz raznih fondova EU. Međutim, iz nekog čudnog razloga, razni programi EU, posebno oni za međugraničnu saradnju, ne koriste se, niko za njih ne aplicira.
Pčelarska kuća u centru grada
Pročitajte još:
* Veliki potencijali Negotinske Krajine (1): Bog je rekao pravite vino i med
* Veliki potencijali Negotinske Krajine (2): Vremeplov nadomak Negotina
Ideja Društva "Hajduk Veljko" je da se poveže sa ostalim srodnim udruženjima iz Istočne Srbije kako bi uskoro pčelinje proizvode mogli samostalno da izvoze.
Pčelari negotinskog kraja su još tridesetih godina prošlog veka počeli da "modernizuju" svoje košnice, ali ni tada nije bilo organizovane proizvodnje pčelinjih proizvoda.- Značajan iskorak ka tom cilju je i uspešna realizacija projekta 'Dunavska kuća meda', koji sufinansiraju EU i Austrijske razvojna agencija ADA, zahvaljujući kojem je društvo dobilo renovirane prostorije u kojima je smešten i Regionalni trening centar - kažu u "Hajduk Veljku".
- Glavni pokretač formiranja društva bio je profesor u gimnaziji Stojan Mladenović sa svojim učenicima Slobodanom Josifovićem, Acom Popovićem i drugima. Profesor Mladenović bio je doživotni predsednik društva. Njegovi učenici posle Drugog svetskog rata pokreću akciju kupovine pčelarske kuće u centru grada u Knez Mihailovoj ulici. Kuća je i dalje vlasništvo svih pčelara opštine Negotin - navode u ovom udruženju.
