Veliki potencijali Negotinske Krajine (5): Pare na izvol'te, a niko ih neće
Dejan Stefanović, član Opštinskog veća za poljoprivredu Opštine Negotin, i jedan od savetnika u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi, kaže da je u ovogodišnjem opštinskom budžetu Negotina planirano 28 miliona dinara (225.000 evra) za poljoprivredu.
- Od tog novca, milion i po je namenjeno za udruženja poljoprivrednih proizvođača, a ostalo će biti utrošeno za podsticaj poljoprivrednih proizvođača iz raznih oblika proizvodnje pojedinačno. Kao opština možemo da se pohvalimo visokim podsticajima, do 70 odsto povraćaja novca za umatičena grla goveda, ovaca i koza, za izgradnju plastenika, kao i selekcionisanih matica u pčelarstvu. Pedeset posto povraćaja novca je za pčelare, 40 odsto na raznu opremu, mehanizaciju iz ratarstva, voćarstva, ali i opremu za navodnjavanje. Od ove godine finansiramo i vinogradare sa 120 dinara po kalemu vinove loze. Kalem u proseku košta oko 80 dinara, tako da tu razliku vinogradari mogu da utroše na druge potrebe, jer ih u vinogradarstvu i te kako ima - nabraja Stefanović.
Pročitajte još:
* Veliki potencijali Negotinske Krajine (4): Medom slade Evropu
* Veliki potencijal Negotinske Krajine (3): Crnu tamjaniku pili i imperatori
Kada je reč o subvencijama države, on kaže da će vinogradari ove godine imati na raspolaganju pet miliona dinara (40.000 evra) za podizanje novih vinograda, pa očekuje da je ta suma dovoljna za novih devet do deset hektara pod lozom.
Kada je reč o pčelarstvu, Stefanović navodi da je sredstvima EU otvoren regionalni Centar za edukaciju i da je od ostatka novca kupljena oprema za proizvodnju hrane za pčele, pa negotinski pčelari više nemaju potrebe da kupuju "pogače", već ih sami proizvode.
Istovremeno, opština će i ove godine novim pčelarima poklanjati besplatne košnice.
- Postoji i projekat, urađen je kompletan elaborat kojim bi se konkurisalo za geografsko poreklo meda iz ovih krajeva - Timočki med, koji je urađen u saradnji pčelara Negotina i Zaječara. Ali, videćemo koliko je taj projekat moguć, jer zavisi od solventnosti opštine - kaže Stefanović.
Međutim, veliko je pitanje zbog čega i Negotin, kao i mnogi drugi gradovi na istoku Srbije ne koriste u pravoj meri sredstva koja su - na izvol"te od EU.
Reč je o raznim fondovima iz okvira programa Evropske teritorijalne saradnje Srbije sa zemljama susedima.
NVO brže od opština
U Kancelariji za evropske integracije navode da su do sada, za programe međugranične saradnje između Bugarske i Srbije najvećim delom aplicirale nevladine organizacije (45 odsto korisnika), dok su lokalne samouprave koristile tek 26 procenata mogućih sredstava.
"IPA program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija za period 2007-2013, odobren je 2008. godine i na teritoriji Srbije, Programom su bili obuhvaćeni isti okruzi. Sprovedena su dva javna konkursa, prikupljeno je ukupno 368 projektnih predloga, i potpisano je 155 ugovora o donaciji. Ciljevi programa su bili modernizacija infrastrukture koja omogućava socijalni i ekonomski razvoj i unapređenje životne sredine, rast privredne aktivnosti u regionu i promocija principa održivog razvoja. Sredstva programa iznosila su 34.089.013 evra, što predstavlja ukupnu vrednost programa (85% doprinos Evropske unije i 15% obavezno sufinansiranje). Sprovedeni projekti su pre svega doprineli intenzivnijoj saradnji organizacija i institucija sa teritorije obuhvaćene programom kao i pružanje obuka, unapređenje lokalne infrastrukture kao što su lokalni putevi, sportska igrališta, renoviranje objekata za razvoj kulture i slično", navode u Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije.
U Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije, "Vesti" su pitale gde bi to srpske opštine mogle da "uzmu" pare. Kao jedno od perspektivnih rešenja apostrofiran nam je Program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija i to u tri prioritetne oblasti: održivi turizam, podrška mladima i zaštita životne sredine.
Taj program je započeo 2004. godine, a mogućnost da apliciraju dobili su sledeći okruzi: Borski, Zaječarski, Nišavski, Pirotski, Jablanički i Pčinjski.
"Prva dva prioriteta su određena kao zanemareni, a značajan potencijal regiona. Apliciranje za zaštitu životne sredine nastalo je kao rezultat nastalih problema sa poplavama i požarima u godinama kada je Program pripreman, kako bi na taj način došlo do prevencije rizika u toj oblasti" kažu u ovoj Kancelariji.
Milioni za mlade i turizam
Ukupan iznos finansijskog doprinosa Evropske unije iznosi nešto manje od 29 miliona evra, dok je ukupna vrednost programa koja se sastoji iz doprinosa Evropske unije i obaveznog sufinansiranja od 15 procenata iznosi 34.102.256 evra.
Za prvi javni poziv u okviru Programa, za koje je opredeljeno 12.687.304,24 evra, pristiglo je ukupno 388 projektnih aplikacija. Od toga je najveća zainteresovanost bila za projekte podrške mladima, sa pristiglih 179 aplikacija, koji je i u fazi pripreme Programa bio identifikovan kao prvi prioritet u regionu od strane ljudi koji su prisustvovali na regionalnim konsultativnim forumima. Za projekte koji ciljaju održivi turizam, pristigla su 144 projekta, a za oblast zaštite životne sredine 65 projekata. Trenutno se implementira 35 projekata odobrenih za finansiranje, čiji su korisnici 38 institucija iz Srbije. Od njih je najviše jedinica lokalne samouprave, njih 17. Četiri organizacije civilnog društva, tri kulturne institucije i tri obrazovne institucije su takođe korisnici projekata. Od ostalih, tu je nekoliko sportskih udruženja, kao i druge javne institucije - komunalne, socijalne i uprave nacionalnog nivoa.
