Veliki potencijal Negotinske Krajine (3): Crnu tamjaniku pili i imperatori
Iako prvi pisani dokument u kom se pominje proizvodnja vina u Negotinu datira iz 1530. godine, mnogi će reći da su se još rimski imperatori sladili crnom tamjanikom iz Negotinske Krajine.
Nema ni deset godina kako grupa, mahom mladih vinara, pokušava da povrati tu staru slavu i mada idu malim koracima, to im polazi za rukom, iako su, a za neverovati je, počeli od nule.
- Mnogi tvrde da je sunovrat negotinskog vinogradarstva počeo onog trenutka kada su, 2003. ili 2004. godine, od nekadašnjeg jugoslovenskog giganta, Krajina vina, ostali samo goli zidovi. Sve drugo je ili prodato ili pokradeno. Prema mom mišljenju sunovrat je nastupio onog dana kada je ovo preduzeće osnovano - priča Nikola Mladenović Matalj, predsednik Udruženja vinara Negotinske Krajine.
Zlatnicima plaćali čokote
ovosadski novinar-publicista Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije, podseća da su Francuzi osamdesetih godina 19. veka zlatnicima "napoleonima" plaćali čokote vinove loze po Negotinskoj Krajini, kada je njihove vinograde napala filoksera.
"Ali, nisu samo Francuzi dolazili u ovaj kraj Srbije, već su i vinogradari iz Negotinske Krajine učili ovaj težak posao, koji iziskuje posvećenost i veliku ljubav - u Monpeljeu u Francuskoj, odakle su doneli mnoga znanja i usavršili veštinu pravljenja ovog pića za bogove. Ne tako davno bili smo zemlja čokota, grožđa i vina, a danas slavske kolače prelivamo uvoznim crnjakom", ističe Gulan.
- Umesto da opredeljenje tadašnje države bude razvoj stotinak manjih vinarija, oni su forsirali isključivo otkup grožđa. Koliko je ta strategija bila pogubna po ovaj kraj pokazalo se sa propašću Krajina vina. Masovno se odustajalo od vinogradarstva, pa je pretilo da ovaj kraj ostane bez i jednog čokota - priča Mladenović, koji je od 2007. godine i sam vinar.
Ima porodičnu vinariju Matalj, a kakva vina pravi svedoče brojne domaće i međunarodne nagrade.
Vinarstvom se u Negotinskoj Krajini trenutno bavi oko 150 ljudi, ali su registrovane samo 24 vinarije.
Mladenović kaže da je velika prepreka domaće zakonodavstvo.
- Potreban je jači podsticaj države, ali i promena zakonske regulative po kojoj vinarstvom mogu da se bave samo preduzetnici, oni koji su registrovani u APR-u. Pa u Evropskoj uniji to nije preduslov. Zato i imamo malo registrovanih vinarija. Ostali su u ilegali - ističe predsednik Udruženja vinara Negotina.
Godišnje se u ovom kraju, procene su, proizvede oko milion litara vina.
Ta brojka je mnogo manja nego u Sremskim Karlovcima, Smederevu...
Ipak, Mladenović veruje da će, već od ove godine, stvari krenuti nabolje.
- Vino koje se bude pravilo od ovogodišnje berbe imaće oznaku geografskog porekla i to će biti ogroman kvalitativni iskorak za koji smo se izborili mi sami, jasno, uz pomoć Vlade Srbije i nemačke organizacije GIZ koja je finansirala veoma skup projekat određivanja geografskog porekla našeg vina. U projekat smo ušli 2011, da bismo sada argumentovano mogli da tvrdimo da imamo vina koja su "puna i ekstraktivna", odnosno dokazane su im sortne osobine i karakteristike podneblja - uveren je predsednik Udruženja vinara Negotina.
Francuz iz Negotina
Srpski vinari bi mnogo toga mogli da nauče od Sirila Bonžiroa, Francuza koji je pre nekoliko godina odlučio da po svetu prodaje vino proizvedeno u Rogljevu. Ovaj Francuz se bavi proizvodnjom organskog vina. Nikola Mladenović ne spori da je u tome i budućnost vinarstva, ali nema ni dilemu da je vrlo teško u Francuskoj prodati i flašu vina sa strane.
- Od njih možemo mnogo toga na naučimo. Teško da Francuzi pored svog, kupuju neko drugo vino. Pa ovaj Francuz ga i prodaje pod svojim, a ne brendom Negotinske Krajine. Nažalost, mada u Srbiji postoje odlična, vrhunska vina, sa cenama koje su u takvom rasponu da su prilagodljive svakom džepu, naši ljudi se i dalje pre opredeljuju za neko inostrano, a ne kvalitetno domaće vino - ogorčeno primećuje Mladenović.
Kvalitet ovih vina zasniva se na specifičnosti odličnog sortimenta vinove loze za proizvodnju kako belih, tako i crvenih (crnih) vina.
Od autohtonih starih sorti ovde se za bela vina neguju: bagrina, bela tamjanika i smederevka, a za crvena: prokupac, skadarka, začinak, crna tamjanika i vranac. Od savremenih (novih ) sorti gaje se: semijon, beli sovinjon, šardone, sivi pino, italijanski i rajnski rizling za bela, a za crvena vina: kaberne sovinjon, merlo, game, burgundac i dr.
Pročitajte još:
* Veliki potencijali Negotinske Krajine (1): Bog je rekao pravite vino i med
* Veliki potencijali Negotinske Krajine (2): Vremeplov nadomak Negotina
Geografske karakteristike uglavnom su najviše znali da cene stranci, pa se tako, svojevremeno, med iz Negotinske Krajine izvozio u Austrougarsku, a pčelari iz ostalih krajeva Srbije nisu žalili truda da u ovaj kraj decenijama unazad dolaze na "ispašu".
Matalj među najboljima
Porodična vinarija Matalj već godinama dobija nagrade kao jedna od najuspešnijih u Srbiji. Od 2013. do 2015. u takmičenju za najbolje vino Srbije njihov kremen je ubedljivo pobeđivao. Na takmičenju u Sofiji 2015. ovo vino je proglašeno za najbolje vino Balkana, u konkurenciji grčkih, bugarskih i rumunskih. Dva puta zaredom okitili su se i srebrnim medaljama na prestižnom takmičenju vinara Decanter
u Londonu, 2013. i 2014. godine.
- Trenutno na tri lokacije, imamo pod grožđem 17 hektara, a planiramo da posadimo još tri hektara, mahom autohtonih sorti crne tamjanike - veli naš sagovornik.
