Veliki potencijali Negotinske Krajine (1): Bog je rekao pravite vino i med
Legenda kaže da kada je Bog krenuo da stvara svet, upro je prstom u Negotinsku Krajinu i rekao: "Ovde treba da se pravi vino i kusa med."
Međutim, da li zato što je pričao tiho, ili što nije bilo nikoga da čuje, tek ovaj kraj Istočne Srbije je posle 2000. godine umalo ostao bez ijednog čokota vinove loze, a po med se u bagremove šume, još od one, prve Jugoslavije, dolazilo iz svih krajeva zemlja, samo ne iz Negotina.
Sa tranzicijom i postpetooktobarskim trange-frange kombinacijama, ovaj kraj je bukvalno ostao i bez vinograda i bez pčela, ali ako je verovati novom predsedniku Opštine Negotin Vladimiru Veličkoviću neki novi vetrovi će početi da duvaju Krajinom, a da to nisu ni košava ni isparenja iz hemijske industrije u Prahovu.
Ovaj mlad čovek namerava da uz pomoć sugrađana u dijaspori pomeri stvari sa mrtve tačke i Negotinsku Krajinu predstavi Evropi i svetu, a da to ne bude samo prazna priča, već predstavljanje onoga po čemu je Krajina odavno nadaleko poznata i s čim bi morala da se ponosi.
U sledećih nekoliko nastavaka, "Vesti" će predočiti koja su to "tajna blaga" ovog kraja, a zatim, uz pomoć stručnjaka, predočiti razvojne mogućnosti kroz finansiranje brojnih programa i projekata iz fondova EU.
Ali, da bi se bilo šta počelo, potrebno je do Negotina stići, a svi sagovornici "Vesti" su složni da je putna infrastruktura najveći problem.
Nije li apsurdno da je ka Krajini brža trasa auto-putem preko Paraćina koja je faktički za 50-ak kilometara duža od takozvane Dunavske magistrale preko Petrovca i Golupca.
Sa lošim putevima se suočavaju i turisti koji žele da obiđu ovaj kraj. Problem nastaje i kada je naum stići do nadaleko poznatih pivnica.
- Zahvaljujući državi i opštini, nešto puteva je asfaltirano, a za Rogovačke pivnice je izgrađena i kompletna projektna dokumentacija za obnovu i proširenje puta. Međutim, u toku je pronalaženje vlasnika parcela. Mada je reč o svega par metara ulaska u privatni posed, potrebna je saglasnost vlasnika, a većina je u inostranstvu - ističe direktor Turističke organizacije Negotin Dušan Petrović.
Zaista, prva asocijacija na Krajinu su vino i pivnice.
Turističkom ponudom apostrofirane su tri lokacije.
Svakako najpoznatije su Rajačke, ali tu su i Rogljevske i Smedovačke pivnice.
Od pre nekoliko godina novina na ovim mestima je u ekspanziji seoski turizam.
Netaknute lepote
Turistička organizacija Negotina nedavno se uspešno predstavila na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Dušan Petrović ističe:
- Prezadovoljni smo reakcijama posetilaca, ali i predstavnika turističkih agencija koje u našem kraju vide šansu za širenje svoje ponude - ističe Petrović.
Kaže, Negotin ima šta da pokaže, počev od četiri muzeja koji su smešteni u strogom gradskom jezgru. Prvi je Muzej Krajine koji je smešten u tri zgrade, Arheološki muzej sa više od 15.000 predmeta, zatim rodna kuća Stevana Mokranjca i Muzej Hajduk Veljka.
- Tu su i već nadaleko poznate vinske ili manastirske ture, ali i mogućnost lova ili foto-safarija u Vratni gde je jelenima lopatarima moguće prići na svega tridesetak metara - nabraja Petrović i zaključuje da mada je teritorijalno na malom prostoru, sa netaknutim prirodnim lepotama i bogatom tradicijom predstavlja nezaobilazni deo srpske kulture i istorije.
Biciklisti glavni gosti
Trenutno je najviše stranih gostiju u Negotinu - biciklista koji uživaju u vožnji rutom Eurovelo 6 i Eurovelo 13.
- U pitanju su pretežno Nemci, Francuzi, ali i Danci. Većina njih se zadrži kako bi uživala i u prirodi, ali i u autohtonim sortama našeg vina koje nude sve pivnice na teritoriji naše opštine - ističu u Turističkoj organizaciji Negotin.
Dijaspora ima hotele
Zvanično, kroz Muzej Krajine godišnje prođe oko 20.000 posetilaca, ali to su uglavnom mališani kojima je Negotin jedna od nezaobilaznih stanica u proučavanju istorije. Ipak, u Turističkoj organizaciji Negotin priznaju da je broj evidentiranih "spavanja" mnogo manji od stvarnog.
- Trenutno radimo na tome da objasnimo ljudima da je evidentiranje gostiju potrebno i kako bi se vlastima opštine, ali i države predočili pravi potencijali Negotina. Na taj način bi se i mnogo više ulagalo u razvoj turizma ovog kraja - ističe naš sagovornik.
Do 2007. Negotin je ozbiljno kuburio sa smeštajnim kapacitetima, ali sada je, tvrdi Petrović, spreman da primi oko 4.000 gostiju.
- Uz dva hotela i smeštaj u seoskom turizmu, već nekoliko godina uspešno radi i nekoliko vila. Reč je o nekadašnjim kućama naših ljudi u dijaspori koji su preuredili te zgrade u hotele sa 20-50 kreveta, bazenima i koliko sam pričao sa njima zadovoljni su poslom. Istovremeno, i stranci, posebno sa nemačkog govornog područja, oduševljeni su kada shvate da službeni jezik nije samo engleski - priča direktor TO Negotin.
