Stvaranje i zločini OVK (5): Do “nezavisnosti” novcem od droge!
Ekskluzivna serija o terorističkoj OVK iz pera srpskih obaveštajaca, pukovnika Stevana Đurovića i Jugoslava Petrušića Dominika: uloga Zapada u formiranju zloglasne albanske formacije i šta piše u tajnim dokumentima NATO, Kfora i Euleksa. Kako je Albanija obučavala lažne azilante i kako su novcem od droge finansirani teroristi, šta je prava istina o grobnici u Batajnici kod Beograda...
Ramuš Haradinaj, komandant OVK koji je u Haškom tribunalu oslobođen odgovornosti tako što su svi svedoci protiv njega nestali ili ubijeni, u svojoj knjizi "Priča o ratu i slobodi", detaljno je objasnio koliko je i kako vlada Bujara Bukošija finansirala ovu paramilitarnu organizaciju.
Novac sa Zapada je uglavnom stizao preko fonda "Domovina zove".
"Drugi izvor je bio narod. Recimo, Đakovica nas je snabdevala raznim proizvodima. Postojala je i veza pećkih biznismena u to vreme koordiniranih od strane Ethema Čekua i Ekrema Luke, koji su nam stalno pomagali. Da ne zaboravim izuzetan doirinos Hasana Mete. Pomoć je davao odbor za emigraciju sa sedištem u Prištini gde nam je više puta slato po 200. 000 maraka. Jedan broj oficira, vojnika i određeni deo operativnih jedinica finansirao je Bujar Bukoši preko plata koje su iznosile 500 DM, ili drugih načina".
Dvostruka igra Engleza
Da su zapadne obaveštajne službe odlično znale za krijumčarenje oružja iz Albanije na Kosovo svedočio je u Hagu i Džon Krosland, britanski vojni ataše pri Generalštabu VJ."...Kad kažem putevi za šverc mislim na puteve koji su išli kroz planine, koji su se koristili za šverc cigareta i razne vrste ilegalne robe i to iz dve najvažnije baze, a one su bile u Bajram Curiju i Kuksu. Odatle se 1998. godine, tim putevima slalo ljudstvo i oprema na Kosovo i za to su se koristili magarci i konji...", ispričao je ovaj engleski pukovnik i priznao da se 1998. godine susretao više puta sa Haradinajem u njegovom štabu u Glođanima.
Heroin izvor prihoda
O tim "drugim načinima", podaci se mogu videti iz procena Interpola.
U knjizi "Zašto ćutiš Srbijo", nekadašnjeg pukovnika bezbednosti VJ, Stevana Đurovića i francuskog obaveštajca Jugoslava Petrušića, navodi se procena Interpola da je u periodu od 1996. do 1999. godine na Kosovo stiglo oko 900 miliona tadašnjih nemačkih maraka radi finansiranja OVK. Interpol je decidno naveo da je najmanje polovina tog novca došla od trgovine drogom.
Jedan od agenata CIA je 1999. godine listu "Vašington Post", potvrdio da je OVK tada bila ne samo povezana sa trgovinom narkotika, već je predstavljala jednu od najmoćnijih organizacija za trgovinu heroina u svetu.
Prema izveštaju stranih obaveštajnih službi, znatan deo tog novca je išao na kupovinu oružja, a "posao" nije prekidan ni pošto je UČK 1997. i zvanično proglašena za terorističku organizaciju.
Obavezan procenat
Kada je reč o prikupljanju sredstava od albanske dijaspore, svaki zaposleni Albanac bio je u obavezi da procenat od novčanih primanja uplaćuje u fond "Domovina zove".
Bislim Zirapi je ispričao u Hagu da se jasno znalo da prikupljen novac ide za oružje, opremu i lekove OVK.
Ni Albanci na Kosovu nisu bili pošteđeni tih dažbina, tako da je svaki imućniji Albanac milom ili silom morao da preuzme obavezu na sebe da snabdeva osnovnim životnim namirnicama one koji nisu imali valjane izvore prihoda, a zatim i da ukoliko ne želi da član njegove porodice uzme oružje, plati "civilno služenje" vojnog roka u OVK.