Stvaranje i zločini OVK (4): Iz svake kuće jedna glava
Ekskluzivna serija o terorističkoj OVK iz pera srpskih obaveštajaca, pukovnika Stevana Đurovića i Jugoslava Petrušića Dominika: uloga Zapada u formiranju zloglasne albanske formacije i šta piše u tajnim dokumentima NATO-a, Kfora i Euleksa. Kako je Albanija obučavala lažne azilante i kako su novcem od droge finansirani teroristi, šta je prava istina o grobnici u Batajnici kod Beograda...
Mada se delovanje OVK povezuje isključivo sa 1998. godinom, ona se prvi put oglasila decembra 1994. godine i to pismom u kome je javnost "obaveštena" da su pripadnici ove organizacije izvršili atentat na inspektora MUP-a Ljutviju Ajvazija u Srbici.
Prema svedočenju Jakupa Krasnićija, jednog od čelnika Pokreta za Kosovo, ideja o osnivanju OVK pojavila se 1991. godine.
"Bio sam prisutan zajedno sa drugim drugovima koji su osnovali tu OVK. Da bi bio precizan, 1991. godine proslavljala se godišnjica Narodnog pokreta Kosova upravo na dan kada je Adem Jašari pružio prvi oružani otpor u selu Prekaze srpskim snagama... On je nekoliko dana sa svojim ljudima bio kod moje porodice u selu Poljance, a onda je boravio kod nekih drugih porodica u mom selu i tako smo počeli da se povezujemo sa oružanim krilom i mogao bih da kažem da je 1994. godine osnovana OVK."
Sukobi na granici
U godini pred otvorenu pobunu, na granici sa Albanijom registrovana su ukupno 92 incidenta, dok je 1998. taj broj je narastao na 146. Koliko su ti sukobi pripadnika OVK i tadašnje Vojske Jugoslavije bili ozbiljni svedoči podatak da je u tom periodu ubijeno čak 33 graničara.
Na prostoru Kosova i Metohije u toku 1998. godine izvršeno je 1884 teroristička napada kada je ubijeno 288 lica (115 policajaca i 173 civila) ranjena su 403 lica. U istom periodu oteto je 292 civila.
Štabovi u Evropi i SAD
On je ovo ispričao pod zakletvom, u Haškom tribunalu na suđenju Ramušu Haradinaju.
Krasnići je objasnio da je na početku, Glavni štab OVK bio razdvojen na tri dela: jedan je funkcionisao na Kosovu, drugi u Albaniji, a treći zemljama zapadne Evrope, najviše Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, skandinavskim zemalja, ali i SAD.
"Tamo su glavni bili Azem Sulja, Đavit Haljiti, Bardulj Mahmuti, Alji Ahmeti, Kadri Veselji. Komandanti su u to vreme na Kosovu bili Adem Jašari, Sokolj Bašoti, Redžep Seljimi dok se Hašim Tači u štabu pojavio krajem 1996. odnosno početkom 1997. godine."
Upravo te godine, 29. novembra, oni će se pojaviti u uniformama i simbolima UČK u selu Lauš kod Srbice, na sahrani saborca Haljita Gecaja.
Tokom te 1997. godine godine, UČK je izvršila popis vojno sposobnih lica, posle čega je usledio poziv na mobilizaciju. Svaka kuća je morala da "preda" najmanje jednog vojno sposobnog muškarca. U suprotnom bi usledila surova kazna, a neretko i likvidacija neposlušnih.
Ubili 43 Albanca
Prema operativnim podacima raznih inostranih službi bezbednosti, samo u 1997. i prvoj polovini 1998. godine likvidirano je 43, a oteto najmanje 100 Albanaca koji nisu želeli svoje sinove ili rođake u terorističkoj organizaciji. Neki od tih nestalih kasnije su predstavljani kao žrtve srpskih snaga bezbednosti, ali Albanci su shvatili poruku.
I Džon Krosland, britanski pukovnik u penziji i nekadašnji vojni ataše Velike Britanije u SRJ, takođe je svedočio u procesu protiv Haradinaja. On je naveo su još 1996. godine postojale glasine da se na prostoru Kosmeta pojavilo "vojno krilo" iz Albanije, a da su srpske obaveštajne strukture zbog toga bile veoma zabrinute.
Centri za obuku
Centri za obuku formirani na prostoru Albanije u periodu od 1993. do početka 1997. godine, skoro su prestali s radom jer su presahla sredstva za finansiranje i plate polaznicima.
Međutim, sa pobunom, svi ti centri su ponovo oživeli, tako da je svaka operativna zona imala svoju bazu i magacine u Albaniji u koje se dopremalo oružje iz celog sveta i odatle ilegalno prebacivano na teritoriju Kosova. Najčešći pravac prebacivanja oružja bio je Tropoja - prostor između karaule Košare i karaule Morina, selo Jasić-Junik-Glođane.
Objašnjavajući da su napadi na pripadnike MUP i VJ krenuli već s prvim danima 1998. godine, ovaj britanski pukovnik tvrdi da su otvoreni oružani sukobi u južnoj srpskoj pokrajini krenuli posle intervencije MUP-a u selu Donje Prekaze, marta te godine kada je stradalo 67 ljudi. Ova akcija je usledila kao reakcija na ubistvo četiri i ranjavanje dvojice policijaca 28. februara u mestu Likošane.
"OVK je postojala sve prominentnija pri kraju marta, odnosno aprila i u maju 1998.godine. Do sredine maja, ako se dobro sećam, a tako sam napisao u svom izveštaju, ona je tehnički kontrolisala oko 50-60% celog Kosova, tako što su blokirali tri od četiri glavna puta preko Kosova...", naveo je ovaj pukovnik.
Taktika "napadni i beži"
O različitim fazama razvoja OVK, Krasnići je u Hagu objasnio da je pre leta 1998. godine OVK bila gerilska vojska sa ograničenim brojem vojnika i jedinom taktikom "napadni i beži".
"Posle događaja oko Adema Jašarija u mestima Likošane, Ćerez i Prekaze ljudi su masovno želeli da stupe u OVK. Glavni štab nije imao dovoljno viših oficira i nije mogao da odgovori na sve zahteve, mnogo ih je tada stupilo u OVK, to je bila vojska dobrovoljnog i narodnog karaktera... Posle letnje ofanzive srpskih snaga osujećeno je bolje i masovnije organizovanje OVK. Potpisom sporazuma Miloševića i Holbruka, mi smo iskoristili taj tiši period da se organizujemo, imali smo jedinice, bataljone i brigade...", ispričao je Krasnići.
